Ђаци у Србији од 1. септембра: Компликовано и неизвесно

rse

Тренутни план Министарства просвете је да само нижи разреди редовно одлазе у школу док ће старији и средњошколци имати комбиновану наставу – онлајн и часове у школи.
Министар је, представљајући 11. августа план рада у новој школској години која почиње 1. септембра, оценио да ће дати све од себе да ученици, бар делимично, одлазе у школу. Према тренутном плану рада Министарства просвете тако ће и бити све док, како каже Шарчевић, епидемиолошка ситуација дозвољава. Ипак, и сам министар свестан је, каже, да је онлајн (онлине) учење, у случају евентуалног новог пораста броја оболелих – реална опција.

Остало је мање од десет дана до почетка нове школске године. Министарство просвете, у сарадњи са Кризним штабом за сузбијање пандемије, израдило је план рада који ће, у зависности од епидемиолошке ситуације, бити склон променама. Укратко – идеја је да само нижи разреди (од првог до четвртог), подељени у мање групе, редовно одлазе у школу док ће старији и средњошколци имати комбиновану наставу – онлајн и часове у школама.

Како се дан повратка ученика у клупе приближава, тако је све већа и полемика о најбољем моделу наставе у условима пандемије. Упркос критикама на рачун учења на даљину, просветни радници и родитељи подвлаче да је здравље подједнако важно колико и повратак деце у школу.

Министар просвете, у изјави за портал Нова.рс 19. августа, рекао је да се “свакодневно прати број заражених, те да ће се и организација у школама томе прилагођавати без обзира на садашњи план о повратку у школе.

“Данас је 19. август, овде увек када прође 10-15 дана могу ствари да се промене. Зато сам ја рекао да имамо више модела. У договору смо и са Кризним штабом”, наводи министар. Он објашњава да постоји увек могућност да се пређе на онлајн модел, ако се ситуација промени и да Србија “има све комплетно и за онлајн варијанту“.

Од тренутка када је 15. марта у Србији уведено ванредно стање у циљу спречавања ширења заразе корона вирусом, ђаци су наставу похађали искључиво од куће. На тај начин су и завршили школску годину у јуну месецу. Уочи нове школске године, директори школа, наставници, родитељи, али и сами ђаци говоре о бројним слабостима које су се у раду током пролећа показале у онлајн настави.

Шта кажу директори?
“Настава на даљину може бити само у изузетним околностима, као што је то било од средине марта када је требало, на неки начин, очувати читав просветни систем. Мислим да је за сваку похвалу да се пронађе или покушава да се пронађе било какав начин да ученици бар периодично или делимично долазе у школу”, оцењује у изјави за Радио Слободна Европа (РСЕ) Иван Ружичић, директор Гимназије у Чачку, граду у централној Србији.

Он сматра да онлајн настава или било који други вид рада на даљину не може да буде адекватна замена ономе што школа пружа. Ружичић, који је и председник Управног одбора Друштва директора школа Србије, наводи још један аргумент као минус у школовању деце без директог контакта са наставницима.

Упоређујући успех ђака своје гимназије, Ружичић каже да је број одличних ученика у овој години повећан за трећину. Ранијих година било их је, каже, између 40 и 45 одсто док је ове године број одликаша чачанске гимназије био 60 процената.

“Занемарљив је број, мислим да је једноцифрен, ученика који се упућују на полагање (поправни, прим. ред.). Тако да су кроз такву наставу сви ученици испунили неке минималне услове да имају позитивне оцене, односно двојке. Добар део ученика је и поправио свој успех и мислим да се то показало и код других школа. Једноставно, кад оцењујете на даљину и под таквим условима, морало је да да такав резултат”, објашњава Ружичић.

Сличан разлог наводи и Вера Симић, директорка основне школе „Миодраг Миловановић Луне“ у селу Каран, надомак Ужица на западу Србије. Њена школа има 187 ученика распоређених у 21 одељења. Будући да школа у просеку има 15 ученика по одељењу, Симићева верује да ће већи део наставе ђаци имати у самој школи.

“Највеће дебате у оквиру стручних тимова су у претходном периоду вођене око оцењивања ученика јер наставник увек има дилему да ли је био објективан и мора се узети у обзир специфичност ситуације у којој смо се сви нашли”, објашњава она и додаје да су се наставници и ученици њене школе добро снашли током ванредног стања када је рад био искључиво од куће.

Шта кажу ђаци?

Сами ученици такође нису срећни уколико би, због епидемиолошке ситуације, требало више да раде од куће. Како због рада тако и због дружења. Ана Рељић, гимназијалка из Београда за РСЕ каже да постоје предмети које је тешко учити без директне комуникације са професорима. Наводи, међутим,и извесне предности.

“Предност такве наставе су неке новине које су се увеле у начин рада као што су, на пример, истраживачки задаци у којима смо имали потпуну слободу у тражењу материјала и где нисмо морали да учимо искључиво из уџбеника”, објашњава Рељић.

Постоје аспекти наставе које рад за компјутером никако не може да замени – пракса ученика стручних школа. Ирена Јовановић, ученица средње медицинске школе у Београду за РСЕ каже да јој је протеклог пролећа пракса нарочито недостајала. Такав облик наставе за ученике средње медицинске ће, према најавама епидемиолога и министра просвете, и ове школске године изостати.

“Мислим да ћу јако бити на губитку због тога као што сам била и у претходном периоду, скоро цело друго полугодиште. Искрено, не знам кад ће то стићи да се надокнади јер моје лично мишљење је да је то чак и важније од све те теорије коју учимо”, објашњава Ирена Јовановић.

Она такође наводи да је мана онлине рада била неприпремљеност наставника и ученика. “Није било неке организације рада. Нису били припремљени професори, а ни ми ученици. Али добро, све се то десило брзо и морали су да реагују и сналазе се како је ко умео”, каже Ирена.

Колико смо спремни?
Шта су конкретно Министарство просвете и школе урадиле током летњих месеци како би се боље припремили за онлине рад у већем капацитету? Одговор на ово питање РСЕ, до објављивања текста, није добио од Министарства просвете. Такође, нисмо добили ни одговор на питање које софтверске програме школе планирају да користе у раду.

На основу Стручног упутства за организацију и реализацију образовно-васпитног рада за предстојећу школску годину, документу које је Министарство просвете 12. августа проследило свим основним школама, ова одлука остављена је на избор директорима и наставницима школских установа.

У документу у који је РСЕ имао увид, у делу који говори о раду на даљину, само су наведене смернице које би требало да постоје у онлајн програмима рада. На пример, да програм буде доступан у било које време, да не постоји могућност приступа неовлашћеним лицима, да омогућава размену датотека, материјала, директну комуникацију, како ученика и наставника тако и међу ученицима.

Да ли су сви на мрежи?
Према последњим подацима Републичког завода за статистику, у Србији 73,1 одсто домаћинстава поседује рачунар, док приступ интернету има 80,1 одсто.

Према извештају који је Фонд Уједињених нација за децу (УНИЦЕФ) објавио за Србију у јуну месецу, више од милион деце је током пандемије остало код куће због затварања школа и предшколских установа. У УНИЦЕФ-у, у одговору за РСЕ ипак подвлаче да је највећи број ученика, 99 одсто, био током тог периода укључен у неки облик учења на даљину – праћењем ТВ часова, коришћењем платформи за онлајн учење или преузимањем штампаних материјала.

Оно што је истраживање ове организације показало јесте да је најчешћа препрека ученицима током рада на даљину био приступ интернету и недостатак уређаја који могу да подрже овај вид наставе. У неким случајевима, додају у УНИЦЕФ-у, разлог је био и недовољно развијена дигитална компетенција ученика и наставника.

Шта кажу родитељи?
За родитеље са којима је РСЕ разговарао здравље деце нема алтернативу. Ипак, када је реч о искуству у онлајн раду истичу да су се током прошле школске године сусретали са бројним проблемима. Најчешћи је управо онај који спомиње и УНИЦЕФ – приступ интернету и лоша конекција на мрежи.

Због таквих тешкоћа током пролећа проблем у праћењу наставе имале су ћерке Јелене Лазаревић Вуковић која живи у селу Ђурисело у околини Крагујевца у централној Србији. Њене ћерке су основци, ученице трећег и петог разреда. Ова мајка у разговору за РСЕ каже да се догађало да наставница математике закаже тест у одређено али да њена деца због лоше интернет конекције задатке добију са закашњењем.

“Што значи да дете у старту има мање времена за рад. Она мора да га уради у својој радној свесци, да га слика, да га пребаци на лаптоп и да га врати као слику наставници путем мејла. А онда ми добијемо мејлом информацију да је тест предат са закашњењем”, објашњава Јелена Лазаревић Вукотић.

О бројним проблемима учења за рачунаром говори и Данијела Јелић из Прибоја на западу Србије. Ова мајка двоје ученика сматра да деца не могу да савладају градиво истим квалитетом као у школи, те да је за неке предмете морала да ангажује приватне часове.

“Нема ништа без ‘фаце то фаце’ (лицем у лице) и нико не може да замени тај осећај. Биће тешко вратити њихову концентрацију сада после толико времена. Опет и онај страх од наставника, кад ви станете пред њега – то не може ништа да замени”, сматра Јелићева.

Шта кажу наставници?
Јасна Јанковић, председница Уније просветних радника, иначе професор књижевности за РСЕ каже да је током ванредног стања, када су деца учила од куће, било веома мало онлине наставе.

“Наставници су се на неке своје начине сналазили па су на почетку радили на Вибер-у, WхатсУп-у, онда су после прешли на мејл а онда су касније ушли у Гоогле учионице и у Теамс и отприлике је било то”, објашњава она и додаје:

“Ми смо свакако пропустили да направимо једну анализу онога што се већ дешавало од марта до јуна, на једној страни а на другој страни та анализа је показала да, ако хоћемо озбиљније да радимо онлине наставу, ми за то немамо услове и немамо техничке могућности.“

Јанковићева подсећа да проблем представља и број рачунара по породици. Уколико је, каже, у кући један компјутер са двоје или троје деце, могућност да сви прате наставу је практично немогућа.

Међутим, став наставника је и да треба бити опрезан када је реч о повратку у школе – како због здравља деце, тако и због самих просветних радника. Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија сматра да ће просветни радници са почетком школске године постати друга најугроженија професија.

Она је у изјави за Н1 рекла да је Форум тим поводом упутио писмо министру просвете Младену Шарчевићу у којем тражи да наставници имају приоритет приликом вакцинације од сезонског грипа и да се онима са симптомима омогући убрзан поступак ПЦР тестирања. Трећи захтев односи се на просветне раднике који имају више од 60 година или су хронични болесници а то је да им се омогући да сами одлуче да ли ће радити искључиво онлајн.

Шта кажу епидемиолози?
У овом тренутку епидемиолози Кризног штаба Владе Србије за сузбијање пандемије највише су фокусирани на превентивне мере које ученици морају да поштују приликом одласка у школу. На конференцији за новинаре 19. августа поновили су још једном да су маске, хигијена и физичка дистанца кључ за спречавање ширења заразе међу ђацима.

Заменица директора института „Др Милан Јовановић Батут“, Дарија Кисић Тепавчевић поручила је да је било која маска – хируршка, епидемиолошка или памучна – прихватљива приликом боравка у школи док се епидемиолог Предраг Кон залаже за то да ђаци треба се врате у школске клупе.

Зоран Радовановић, епидемиолог са вишегодишњим искуством, у разговору за РСЕ оцењује да ће полазак деце у школу а потом и студената на факултете, несумњиво утицати на учесталост заражених како у Србији тако и у свету.

„Да би човек могао да мериторно закључује и доноси одлуку о оправданости почетка школске године 1. септембра или евентуалном одлагању, морао би да располаже тачним бројевима (заражених)“, објашњава Радовановић додајући да тај податак има, како каже, „само неколико људи у овој држави“.

„Значи, пуно је таквих елемената који као коцкице чине да човек схвати каква је епидемиолошка ситуација, који су потенцијали преношења болести и онда према томе да одлучује да ли да да сагласност за почетак школске године сада или да сачека да се још мало смири епидемиолошка ситуација. Због тога не могу изричито да се определим за једно или друго решење“, објашњава Радовановић.

Он такође сматра да одлука за или против рада у школи – није лака. Наводи да је онлајн рад „епидемиолошки идеално“ решење али, с друге стране, сматра да постоји и аспект менталног и социјалног развоја деце који у случају изолованости изостаје.

„Мора да се нађе средина. Ја једино инсистирам да одлуку не могу да донесу само епидемиолози него она мора да се донесе у договору са психолозима, а посебно са просветним радницима“, закључује Радовановић.

Отварање школа приоритет и у свету
И државе у свету, свесне да идеалног решења нема, покушавају да пронађу најсигурнију и, за школарце, најбољу опцију рада у такозваној новој нормалности. Није Србија једина држава која инсистира на покушају повратка ђака у клупе.

У неким земљама, попут Немачке и Сједињених Америчких Држава (САД) настава је већ почела. Међутим, већ након неколико дана наставе и у пракси се показало да отварање школа итекако утиче на епидемиолошку ситуацију.

У појединим областима Немачке настава је почела 3. августа. Регија Мекленбург – Западна Помераниа (Мецкленбург-Wестерн Помераниа) међу првима је отворила школе са пуним радним временом. И мада се и у овој држави препоручују мере превенције, ђацима у појединим школама први дан изгледао је као некада. У школу се кренуло без маски, а у некима, попут једне основне у граду Ростоку (Ростоцк), дозвољено је чак и грљење школских другара мада се то, како преноси немачки преноси Дојче веле (Деутсцхе Wелле, ДW) – не препоручује.

Ипак, оваква слобода убрзо је показала последице. ДW објавио је да је на стотине ученика враћено кући већ после неколико дана због нових случајева заразе.

Уз строже или лабавије мере, школе су отворене и у САД. Здравствени радници, који и даље заговарају мере опреза, позивају се на извештај Америчке академије педијатара и Асоцијације дечијих болница објављеног 30. јула, у коме се истиче да је 339.000 деце заражено корона вирусом у САД од почетка пандемије. Од тога, 97.000 само у последње две недеље јула.

Отварање школа у САД, попут Немачке, такође је резултирао порастом броја заражених. Тако је најмање 260 ученика и осам наставника приградског школског округа у Атланти стављено у карантин и то само недељу дана од отварања школа будући да је више ученика и наставника имало позитиван резултат на корона вирус.

Услед кризе изазване пандемијом, 190 држава, према подацима Светске банке, суочило се са потпуним или делимичним затварањем школа док је рад више од 1,7 милијарди ученика избачен из редовног колосека.

Попут Србије и у свету званичници покушавају да осмисле најбезбедније начине повратка директом контакту наставника и ученика. У Великој Британији је, тако премијер Борис Џонсон предложио да се ђацима омогући недељно ПЦР тестирање како би се правовремено локализовала зараза.

УНИЦЕФ је 10. августа позвао државе да отварање школа буде приоритет. У саопштењу се наводи да постоје бројне негативне стране одлуке да деца у дужем периоду не иду у школе те да би последице могле бити дугорочне.

Здравље на првом месту
Међутим, упркос ставовима о неопходности враћања деце у школске клупе, поруке УНИЦЕФ-а, Светске здравствене организације (СЗО) и других релевантних институција, неизоставно имају и закључак да сузбијање опасности од ширање заразе мора да буде основа сваком плану.

Препорука СЗО је да би свака држава одлуку о отварању требало да доноси искључиво на основу своје епидемиолошке ситуације. Такође, у СЗО подвлаче значај свих превентивних мера које, поред маски, хигијене и физичког дистанцирања, подразумевају и едукацију ученика о свим аспектима пандемије корона вируса.

Извор: RSE

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>