Nastavnici traže: Odložite početak škole, nije bezbedno

profimedia-0551847149-725x491

Osim Unije sindikata prosvetnih radnika, i predstavnici gimnazija i srednjih stručnih škola smatraju da je odlaganje početka školske godine neophodno, bar za dve nedelje, jer je nemoguće obezbediti bezbedno i efikasno praćene nastave od 1. septembra.

Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije zatražio je danas odlaganje početka nove školske godine za najmanje dve nedelje. Za to su naveli sledeće razloge:

1. Lokalne samouprave nemaju novca da nabave maske i dezinfekciona sredstva, pa je potrebno vreme da se škole samoorganizuju.
2. Sistem nije našao način da zaštiti koleginice i kolege iz zdravstveno rizičnih grupa.
3. Škole još nisu dobile redukovane nastavne planove i programe.
4. Nejasne su procedure nakon mogućeg zaražavanja dece i nastavnika.
5. Nema dovoljno izvršilaca, za predložene modele nastave.

Gimnazije nisu spremne za početak školske godine

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže za Nova.rs da je, kad su u pitanju gimnazije, stav isti – početak školske godine treba odložiti bar za dve nedelje.

Naglašava da su najveći problem stvari koje se tiču zdravstvene bezbednosti.

“Iako se ministar trudi da ubedi javnost kako je sve spremno, ništa od toga još ne štima i dosta bi stvari trebalo precizirati”, kaže Markov i objašnjava:

“Moramo jasno da znamo šta raditi ako se neko zarazi. Takođe treba definisati šta ako dete ne želi da stavi masku, kakve su mogućnosti.”

Tvrdi da je Forum poslao zahteve na koje, osim načelne saglasnosti Ministarstva prosvete, nisu dobili nikakvu potvrdu.

“Među njima je i zahtev da hronični bolesnici i oni stariji od 40 godina budu zaštićeni, tj. da im bude odobren rad od kuće”, objašnjava i dodaje da je Forum zahtev poslao  i kabinetu premijerke Ane Brnabić, odakle im nije stigao nikakav odgovor.

Što se tiče nabavke maski i sredstava za dezinfekciju, izrazio je sumnju da će lokale samouprave to uspešno obezbediti.

“Ono što je do sada trebalo da nabave lokalne samouprave, obično se odvajalo od đačkog dinara. Plašim se da će prosvetni radnici i sad biti prinuđeni da iz sopstvenih sredstava to nabavljaju”, kaže ovaj profesor koji predaje u Osmoj beogradskoj gimnanziji.

Navodi da nerešiv ostaje i problem profesora koji rade u dve ili više škole, a koji bi sad trebalo da drže časove od 30 minuta, učenicima podeljenim u dve grupe.

Kako kaže, jedan broj gimnazija, koje su imale autonomiju, opredelilo se za onlajn nastavu, ali to sad ne mogu da sprovedu.

“Gimnazije su od ministarstva dobile novi dopis u kom se primoravaju na kombinovani sistem rada, pitanje je kako će to uraditi oni koji nemaju dovoljno velike učionice”, objašnjava on i zaključuje:

“Imam utisak da ćemo pokrenuti sistem samo da bismo ispali prvi u regionu koji to pokreću, da će to trajati par nedelja, i da ćemo posle biti vraćeni na nastavu na daljinu. Ako je to tako postavlja se pitanje zašto to radimo.”

Stručne škole takođe traže odlaganje početka školske godine

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže za Nova.rs da je apsolutno saglasan sa stavom da je odlaganje početka školske godine neophodno.

“Moralo bi maksimalno da se zaštiti rad nastvanika i dece, što pod ovim uslovima nije moguće”, kaže Antić i objašnjava da stariji profesori i hronični bolesnici ne bi smeli da drže nastavu u školama.

Podseća da je prosek starosti nastavnika 51,5 godina, što podrazumeva i veliki broj hroničnih bolesnika, u prvom redu dijabetičara i onih sa kardiovaskularnim problemima.

Osim toga što je nastavu inače teško organizovati, napominje da srednjim stručnim školama dodatni problem predstavlja praktična nastava.

“Vi na praktičnoj nastavi inače imate od osmoro do 15 đaka, a ne može frizer ili pekar da pokaže nešto ispred 15 đaka koji stoje na udaljenosti od dva metra”, objašnjava on.

Dodaje da su problem i male radionice u kojima sada taj broj učenika ne može bezbedno da se smesti.

“Od Ministarstva prosvete nismo dobili instrukcije da u toku praktične nastave učenike delimo na manje grupe nego traže da budu iste kao i inače”, objašnjava on.

Naglašava da ministar prosvete za konkretne probleme škola nema razumevanja, kao i da je nemoguće da se svi do 1. septembra usaglase sa nejasnim instrukcijama, koje se iz dana u dan menjaju.

“Ljudi su uplašeni za svoje zdravlje i treba im omogućiti da se zaštite”, zaključuje on.

Pred direktorima osnovih škola veliki izazovi

Direktor osnovne škole Sveti Sava iz Čačka Miroslav Mandić, kaže za Nova.rs da se u Čačku većina škola opredelila za model nastave u školama, dok će tri od ukupno 16, zbog malih učionica, morati da primene kombinovanu nastavu.

Smatra da je moguće sve pripremiti do 1. septembra, ali da veliki izazovi svakako postoje.

Izvor: Nova.rs

 

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>