„KOVID“ UČIONICA ili „KOVID“ LUDNICA?

marija-stosic
Prihvatili smo da smo zemlja sa slabijim ekonomskim razvojem i u regionu i u svetu. Prihvatili smo minimalne uslove rada, školu u kojoj se nekako snalazimo. Potrošne materijale često sami kupujemo, dok su nam nastavna sredstva često bila improvizovana, privremena rešenja…
Fotografije škola koje se u javnosti plasiraju mogu prevariti one koji ne žive u našoj zemlji, nisu se ovde školovali ili nemaju školarca u svojoj porodici. Ono što su činjenice i realno stanje naših škola, o tome svedoče brojne porodice širom Srbije.
Jedno od čuvenih pitanja profesora Dedića na fakultetu na kojem se obrazuje nastavni kadar, glasilo je: „Kako ćete svoje učenike provesti kroz polje puno zmija?“ Odgovor je bio vrlo jednostavan: „Nećemo ih provoditi kroz polje puno zmija“. Iako je opšte poznato da se radi o bezopasnim i neagresivnim životinjama, traženje prikladnijeg (drugačijeg) puta stoji kao alternativa. Šta se nalazi u tom polju kroz koje mi sada treba da ih provedemo?
O samoj bolesti o kojoj mesecima slušamo, malo znamo. Čini se da je atipična. Koga će napasti, oboriti, umoriti, to niko ne zna. Ali to što niko ne zna, ne smeta da se donese jasna odluka – uvođenje na stotine hiljada učenika i njihovih nastavnika u uslove mogućeg nastanka i razvoja oboljenja, koje može imati i letalan ishod.
Jedna od zamisli mera prevencije je formiranje posebnih učionica tzv. „kovid“ učionica u koje bi se smeštali učenici sa vidljivim simptomima bolesti, a koji su pre toga bili u učionici, u školskoj klupi, među svojim vršnjacima, na nastavnom času.
Dakle, srpske škole dobile su „kovid“ učionice. Koliko će deca u njima boraviti? Ko će ih i čime medicinski tretirati? Da li će i ko sa njima u učionici sedeti? Ako neće, kako da bolesno dete pustite samo? Šta ćemo sa onima koji su sa zaraženim detetom bili u kontaktu?
Poslednje uputstvo pristiglo zaposlenima u ustanovama obrazovanja nosi naziv „Plan realizacije nastave u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja ili drugih vanrednih situacija i okolnosti za osnovnu školu“. Poruku smo razumeli – nastava se mora realizovati čak i uslovima životne opasnosti… Ono što nismo razumeli je – šta se zapravo krije u tom „polju“, kada je moralo da nastane jedno ovakvo uputstvo???
Po navodima ministra prosvete, sprovedena je anketa i utvrđeno je da 95% roditelja želi da se nastava odvija u učionici u realnom okruženju. I mi kažemo: „U redu“.
Tražimo odlaganje početka školske godine, da bismo obezbedili „kovid“ učionice i druge učionice, kao i neophodna dezinfekciona i druga zaštitna sredstva, koja su po nepisanom pravilu, stavljena na teret škola, ali i da bismo planove realizacije nastavnog procesa prilagodili vašem poslednjem uputstu o realizaciji nastave „u slučaju neposredne ratne opasnosti…“
Obmanjivanje zarad ostvarivanja dobiti, a u ovom slučaju ta dobit bi bila potpisana saglasnost roditelja za vraćanje u učionice, je kako zakonska, tako i etična odgovornost svakog od nas. U ovom slučaju, nastavnici Srbije, skidaju tu odgovornost sa sebe, jer su ostali uskraćeni za mnoge razgovore i mnoge odgovora, a pre svega informacije koje bi bile od značaja za njihovu procenu realnih uslova rada po vraćanju u učionice i ostvarivanje preventivnih mera.
U Kraljevu, 26. avgust 2020. godina Portparol SOK-a
Marija Stošić

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>