Jedva čekam utorak, kao nikad do sad!

rakicka

Mogući scenario:
8:00, ispred škole nas 400, možda ćemo blokirati saobraćaj kod Opštine. Na ulazu u školu stoji…neko da izmeri temperaturu možda onim „pištoljem“ kojem ćemo na svakih 100 merenja morati baterije da menjamo inače pokaže 32° ili će deca poneti toplomere, pa tu, na ulici, kolektivno meriti, neko im prska ruke (samo ne znam čime), ulazimo u školu i svi brišemo noge o onaj mali otirač i eto nas na trećem času…dotle će stići i deca-putnici za koje nije obezbeđen đački prevoz. A onda u učionici, nastavnik počinje priču i posmatra budnim okom:

-da li je neko kinuo, ali setiš se ambrozije
-da li je, u međuvremenu, dobio temperaturu,
-da li se previše približio tebi ili drugarima,
-da li drži adekvatno masku na licu,
-da li je neko nekome dodirnuo masku ili je bacio na pod,
-da li se neko ispod maske guši,
-da li…

A 30 minuta kratko traje kad držiš čas. I ne stigneš, ni u potpuno normalnim uslovima, da kažeš sve što si hteo…
Jedva čekam utorak!

Olgica Rakić
nastavnik u EGŠ „Nikola Tesla“
Zrenjanin

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>