Nastavnici za VOICE: Konkursi u prosveti farsa, kandidate bira lokalna vlast

naslovna-1-pixabay

Kako da decu uče kritičkom mišljenju kada ga sami ne smeju imati

Sve su masovniji slučajevi da prosvetne radnike na konkursima ne bira konkursna komisija, kako zakon nalaže, nego lokalna vlast koja vrši uticaj na direktore, kažu pojedini nastavnici za VOICE. Tako su, kako ukazuju, konkursi „farsa“, budući da se pobednik konkursa zna unapred. Situaciju dodatno komplikuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji, prema mišljenju pojedinih nastavnika, „omogućava takve malverzacije“.

Početkom ove godine Ministarstvo prosvete, u saradnji sa sindikatima i Vladom, donelo je odluku da krene sa raspisivanjem konkursa za zapošljavanje prosvetnih radnika na neodređeno. Tako je raspisivnajem konkursa u nekoliko faza, prekinuta zabraza zapošljavanja u prosveti koja je za ceo javni sektor uvedena 2014. godine. Ministar Šarčević je, nakon te odluke, u izjavama za medije naglasio da će direktorima „dati preporuku da vode računa o dužini čekanja na stalno zaposlenje i o radnom doprinosu nastavnika“.

„To je ostalo samo na pompeznim izjavama ministra“ kaže za VOICE Katarina Kečić, nastavnica srpskog jezika iz Sremske Mitrovice.

U prosveti radi od 2009. godine, ali do sada nije uspela da dobije stalno zaposlenje. Od 2014. godine radila je u sistemu za obrazovanje odraslih u osnovnoj školi u rumskom selu Buđanovci. Kada je konkurs 3. juna ove godine raspisan za poziciju na kojoj je bila, ukazala se šansa da sa ugovora na određeno pređe na ugovor na neodređeno. Međutim, nakon završetka konkursa na kom je izabrana druga kandidatkinja, kaže: „Konkursi su privid, farsa. Samo da se kaže da je sve po zakonu. Ne odlučuje ni direktor, ni komisija, nego opštinari. Direktori rade kako im lokalna vlast kaže“, tvrdi Kečić.
Katarina Kečić: Ne odlučuje ni direktor, ni komisija, nego opštinari
(Foto: privatna arhiva)
Kečić kaze da je predsednik konkursne komisije na razgovoru sa kandidatima pred svim prisutnima izjavio da se takvi razgovori obavljaju „da bi se zadovoljila forma, jer konkursna komisija nije ta koja bira kandidata, nego direktor, odnosno, ne ni on, nego kako mu bude naloženo“.

U žalbi direktoru buđanovačke škole „Nebojša Jerković“ Đorđetu Mirkoviću, a u koju je VOICE imao uvid, ona piše: „Postavlja se onda pitanje ko u stvari bira kandidata – Konkursna komisija ili neko treći za koga se kaže da izdaje naređenja?! Da li je onda predsednik Konkursne komisije pod uticajem tog nekog trećeg i bez saznanja ostala dva člana Komisije , napisao rešenje?! Ili je pak sam, opet bez znanja ostala dva člana Komisije, napisao rešenje?!“, navodi Kečić u žalbi.

Direktor škole, koji bira konkursnu komisiju kao i svi direktori, prvo nas je uputio na članove komisije, ističući da o „konkursu i kandidatima odlučuje tročlana komisija“, a ne on. Ipak, rekao je i da možemo da mu pišemo na službeni mejl škole, što smo i učinili, nakon što nismo dobili nikakav odgovor od jednog člana komisije.

„Zaista ne znam šta je predsednik Konkursne komisije izjavio prilikom razgovora sa kandidatima, ali vam ponavljam da zakon predviđa da postupak sprovodi komisija i donosi rešenje, a ne direktor škole. Izjava jednog kandidata je samo njegova izjava, u zapisniku sa tog razgovora koliko sam video ne stoji da je neko tako nešto izjavio, a to je činjenica i zvaničan podatak. Da bi nešto što neko tvrdi bilo tačno, moraju postojati adekvatni dokazi o tome. Sem zapisnika sa tog razgovora ja nemam druga saznanja, pošto tom razgovoru nisam prisustvovao“, navodi Mirković za VOICE.
OŠ Nebojša Jerković, Buđanovci (Foto: Facebook)
Da li je neko uticao na njega u pogledu ovog konkursa, Mirković odgovara da je „besmisleno“ da njemu neko iz lokalne uprave naloži nešto kada on ne vrši izbor kandidata.

Da nije baš da direktori nemaju nikakvog uticaja na izbor kandidata smatra advokat Unije sindikata prosvete Sremske Mitrovice i lider sremskomitrovačke Grupe građana „Grad za sve nas“ Vladimir Petković. On u izjavi za VOICE kaže da je praksa pokazala da, uglavnom u situacijama kada svi kandidati ispunjavaju neophodne kvalifikacije, direktori imaju „diskreciono pravo“ da donesu odluku o izboru kandidata.

Na pitanje ko vrši uticaj na direktore, Petković odgovara da je „javna tajna“ da uticaj na direktore ima vladajuća stranka, budući da je i njihovo postavljenje, kako kaže, pod uticajem vlasti.

S obzirom na ove transefere uticaja, on dodaje da je najveća manjkavost konkursne procedure to što direktori biraju konkursne komisije. Po njemu, izbor članova komisije moglo bi da vrši nastavničko veće tajnim glasanjem i većinom glasova, „kako bi se bar na neki način umanjio politički uticaj na izbor kandidata“.

U nizu optužbi na račun regularnosti konkursa, Kečić u žalbi navodi i da ima potvrdu članova komisije da se nije sastajala da izvrši glasanje o kandidatima. Prilikom uvida u konkursnu dokumentaciju, što joj je po zakonu dozvoljeno, kaže da nije videla službenu zabelešku o glasanju.

Direktor Mirković u odgovaru na žalbu, u koji je VOICE imao uvid, navodi da uvid u glasanje i većanje nije ni dozvoljeno po Zakonu o upravnom postupku. Advokat Petković kaže da ukoliko se poštuju principi tajnosti glasanja, kandidati ne mogu imati uvid u taj dokument.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u članu 139 propisuje kriterijume za izbor kandidata. Uslovi za prijem u radni odnos su da kadnidat ima „odgovarajuće“ obrazovnje, psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom, da nije osuđivan pravosnažnom presudom za određena krivična dela, da ima državljanstvo Srbije i da zna srpski jezik i jezik na kom predaje.

Kečić smatra da je baš u ovim „uopštenim“ uslovima ključ problema jer „ostavljaju prostor za malverzacije“ i praktično, kako kaže, „legalizuju malverzacije“. Ona smatra da ovako definisani kriterijumi ne obezbeđuju izbor kandidata sa najboljim kvalifikacijama. U žalbi navodi i da u obrazloženju rešenja o izboru kandidata na konkursu na kome je učestvovala ne stoje razlozi zašto je odabran baš taj kandidat, nego da je samo opisana procedura sprovođenja konkursa.

„Zbog čega se inače predaje navedena konkursna dokumentacija – da bi se ispunila forma i zabeležilo da su svi kandidati priložili potpunu i ispravnu dokumentaciju, ili da bi podaci navedeni na određenim dokumentima bili uzeti u obzir i imali težinu pri odabiru kandidata?! Ako su svi kandidati ispunili sve uslove i predali validnu dokumentaciju i time postali jednaki i ravnopravni pri izboru, zar onda nisu upravo relevatni podaci iz konkursne dokumentacije, ti koji prave nijanse između kandidata i daju prednost jednom kandidatu u odnosu na drugog?!“, napisala je Kečić u žalbi.

Zakon o osnovama obrazovanja ne osigurava izbor najboljeg kandidata
Direktor Mirković za VOICE kaže da ne zna da li je neko uticao na komisiju, ali da „nažalost u zakonu ne postoje kriterijumi koji bi isticali bilo kog kandidata u odnosu na druge, a da to bude po Ustavu“. Dodaje da u školi ne postoji ni pravilnik koji tu oblast uređuje, ali smatra da bi u narednom periodu „tako nešto trebalo uraditi“.

„Trenutno, dužina staža, licenca ili sertifikati kandidata nisu bitan faktor u odlučivanju bilo gde u prosveti. To je verovatno i zbog toga da se ne mogu staviti u neravnopravan položaj oni koji su fakultet završili na primer u junu, u odnosu na kandidate sa radnim iskustvom“ , smatra Mirković.

On kaže i da može samo da „nagađa“ čime se komisija vodila prilikom izbora kandidata. U tom smislu navodi da je moguće da je komisija odlučila da ne odabere kandidate koji nisu sa teritorije opštine Ruma (Katarina i još jedan kandidat) zbog putnih troškova koje škola treba da plaća i da su izabrali kandidate sa najvišim prosekom na fakultetu, napominjući da Kečić ima niži prosek od izabranih.

Ministar ne odgovara ni sindikatima
Od januara do maja ove godine kroz četiri faze bilo je raspisano 11.597 konkursa za zapošljavanje prosvetnih radnika na neodređeno po svim školama u Srbiji, što se može videti na sajtu Ministarstva prosvete. Ministarstvo nije odgovorilo na pitanja VOICE-a u vezi sa eventualnim neregularnostima u sprovođenju konkursa i načinima da se osigura vrednovanje kvalifikacija kandidata.

Iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije za VOICE kažu da su dobijali informacije da se vrše pritisci na direktore po pitanju izbora kandidata, ali da se to „svelo na najmanju moguću meru“. Dodaju da su dokumentaciju o eventualnim neregularnostima, dobijenu od svojih članova, poslali ministru, ali da se on još uvek nije izjasnio o tome. Za VOICE kažu da u narednom periodu nameravaju da informišu javnost po ovom pitanju i pokrenu zakonske procedure u cilju zaštite prava svojih članova.
Foto: Pixabay
Kada je reč o kriterijumima za izbor kandidata koje Zakon o osnovama sistema obrazovanja propisuje, iz Unije navode da „odavno ukazuju na nepostojanje validnih kriterijuma za prijem u radni odnos“. Saglasni su da su odredbe ovog zakona o izboru kandidata prostor za zloupotrebe.

„Smatramo da je neophodno da se definišu jasni kriterijumi koji bi ovakve slučajeve sveli na najmanju moguću meru. S obzirom da u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije postoje ljudi koji bi mogli da učestvuju u izradi ovog dokumenta nudimo kao i uvek do sada svoje iskustvo i pomoć“, poručuju iz Unije za VOICE.

Nekoliko prosetnih radnika sa kojima smo razgovarali, kažu pak da nemaju poverenja u sindikate koji su „nejedinstveni“ što „vlastima odgovara“, kao i da ne rade u interesu prosvetnih radnika, nego u „dosluhu“ sa ministarstvom.

„Ako hoćeš i jaje na pijaci da prodaješ, moraš biti podoban“
Da slučaj Katarine Kečić nije usamljen, pokazuju i brojni primeri prosvetnih radnika koji slična iskustva pišu na prosvetnim grupama na Fejsbuku, kao i iskustva onih sa kojima je VOICE razgovarao na ovu temu.

Uticaj lokalne vlasti ne izostaje ni prilikom izbora direktora. Jedno takvo iskustvo za VOICE iznosi Igor Sardija, bivši direktor srednje tehničke škole „Milenko Brzak – Uča“, koja se takođe nalazi u Rumi. Bio je direktor ove škole u dva mandata, ali na poslednjem konkursu, nije odabran, iako je, kako kaže, školu vodio uspešno o čemu svedoči i najviša ocena na eksternoj evaluaciji. On tvrdi da članovi Školskog odbora te škole, koji inače glasaju o izboru direktora nakon čega ministar donosi konačno rešenje, nisu glasali za njega usled naređenje lokalne vlasti.

„Članovima Školskog odbora je prećeno, pozivani su telefonom. Stoga su SNS nastavnici morali da glasaju za koga im je rečeno“, tvrdi Sardija, koji je sada profesor u pomenutoj školi i odbornik Zelene stranke u lokalnoj skupštini.

Dodaje da on nije dozvoljavao da se na njega vrši uticaj prilikom izbora profesora na konkursima, te ne isključuje mogućnost da je i to jedan od razloga zašto nije reizabran.

Na pitanje kako politiku i prosvetu razdvojiti, odgovara: „Sa ovim uređenjem, ne vidim kako da se politika izuzme iz prosvete. Ako hoćete da prodajete i jaje na pijaci, morate biti politički podobni“.
Igor Sardija: SNS nastavnici morali da glasaju za koga im je rečeno
(Foto: privatna arhiva)
Našoj redakciji javila se i nastavnica u čijem slučaju konkurs još nije završen, ali se „u vazduhu oseća da neće biti primljena“ iako, kako tvrdi, ima bolje kvalifikacije od protivkandidata. Želeći da ostane anonimna, za VOICE kaže da je morala da se učlani u SNS misleći da je tako „neće dirati“ i da će imati veće šanse da zadrži posao. Kako intimno ne podržava vladajuću partiju i nije učestvovala u njenim aktivnostima, dok je protivkandidat bio „izuzetno aktivan i lojalan član“, kako kaže, izvesno je da će kao nagradu dobiti to mesto.

U prilog njenoj tezi da u školi gde je radila nikada nije bila „podoban“ kandidat, kako tvrdi, govori i činjenica o pozivima predsednika mesne zajednice sela gde se škola nalazi u kojima je uvidela da su politički pritisci „itekako stvarni“ i da su je pratili od prvog dana rada.

„Iz gradske vlasti je za predsedničke izbore 2017. godine stiglo naređenje da nastavnici na određeno moraju da skupe po 20 kapilarnih glasova“, tvrdi ona.

„Škole u Senti partijski plen SNS-a i SVM-a“
O uticaju politike na prosvetu svedoče i iskustva prosvetnih radnika i iz drugih mesta Vojvodine. Jedan prosvetni radnik iz Sente koji je želeo da ostane anoniman, za VOICE kaže da u tom gradu postoje „škole Srpske napredne stranke“ i „škole Saveza vojvođanskih Mađara“, odnosno škole sa SNS i škole sa SVM kadrom. One se, kako tvrdi naš sagovornik, dele posle izbora kao partijski plen između čelnika ove koalicije u Senti.

Naš sagovornik radi čak 13 godina na određeno vreme u jednoj školi u ovom vojvođanskom gradu. Nedavno je bio konkurs kada se ukazala prilika da konačno dobije ugovor „za stalno“, ali, kaže, u toj školi ne može da radi onaj ko nije član SNS-a, jer je nju „dobio SNS da vodi“. Na konkursu na kom je učestvovao naš sagovornik, izabran je kandidat koji radi na određeno skoro duplo manje, ali je, kako tvrdi naš izvor, izabrani kandidat član SNS-a.

Naš sagovornik podneo je žalbu direktoru škole uz argumente da radi duže na određeno od izabranog kandidata, da ima dvoje male dece, da je preporuka ministra da se zaposle oni koji rade duže na određeno, kao i to da je kod pobednika konkursa evidentan nepotizam. Direktor je delimično usvojio ovu žalbu navodeći da je „komisija propustila da uzme u obzir ko koliko radi u prosveti“. Tako je konkurs poništen, a novi je u toku.

Budući da Zakon o radu propisuje da rad na određeno može trajati najduže dve godine, nakon čega radnik ili dobija ugovor na neodređeno ili mu se prekine radni odnos, nejasno je kako prosvetni radnici rade godina na određeno. Unija prosvetnih radnika Srbije i advokat Petković odgovaraju da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja krovni zakon u oblasti obrazovanja koji definiše način prijema u radni odnos. On suspenduje odredbu Zakona o radu o prijemu u stalni radni odnos nakon dve godine.

Šta ostaje onima koji smatraju da su oštećeni na konkursima? Advokat Petković kaže da postoji mogućnost tužbe sudu i da je, ukoliko zaista postoje argumenti za poništavanje konkursa, moguće osporiti ga. Ali, dok nastavnici ne provere da li je „pravda spora, ali dostižna“, pitaju se kako da decu uče kritičkom mišljenju kada ga sami ne smeju imati.

Izvor: VOICE

Jedan komentar na Nastavnici za VOICE: Konkursi u prosveti farsa, kandidate bira lokalna vlast

  1. Slađa kaže:

    Sve se slažem sa kolegama,samo da takav entuzijazam pokažemo i kada su deca u pitanju. Postoji problem gušenje pod maskom, zatim udzbenici koji su em skupi em punistranih izraza koji polako zamenjuju naš izvorni govor. I ne zaboravite kolege, kada čovek prestane da govori ono što misli pomirio se da je rob.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>