Наставници за ВОИЦЕ: Конкурси у просвети фарса, кандидате бира локална власт

naslovna-1-pixabay

Како да децу уче критичком мишљењу када га сами не смеју имати

Све су масовнији случајеви да просветне раднике на конкурсима не бира конкурсна комисија, како закон налаже, него локална власт која врши утицај на директоре, кажу поједини наставници за ВОИЦЕ. Тако су, како указују, конкурси „фарса“, будући да се победник конкурса зна унапред. Ситуацију додатно компликује Закон о основама система образовања и васпитања, који, према мишљењу појединих наставника, „омогућава такве малверзације“.

Почетком ове године Министарство просвете, у сарадњи са синдикатима и Владом, донело је одлуку да крене са расписивањем конкурса за запошљавање просветних радника на неодређено. Тако је расписивнајем конкурса у неколико фаза, прекинута забраза запошљавања у просвети која је за цео јавни сектор уведена 2014. године. Министар Шарчевић је, након те одлуке, у изјавама за медије нагласио да ће директорима „дати препоруку да воде рачуна о дужини чекања на стално запослење и о радном доприносу наставника“.

„То је остало само на помпезним изјавама министра“ каже за ВОИЦЕ Катарина Кечић, наставница српског језика из Сремске Митровице.

У просвети ради од 2009. године, али до сада није успела да добије стално запослење. Од 2014. године радила је у систему за образовање одраслих у основној школи у румском селу Буђановци. Када је конкурс 3. јуна ове године расписан за позицију на којој је била, указала се шанса да са уговора на одређено пређе на уговор на неодређено. Међутим, након завршетка конкурса на ком је изабрана друга кандидаткиња, каже: „Конкурси су привид, фарса. Само да се каже да је све по закону. Не одлучује ни директор, ни комисија, него општинари. Директори раде како им локална власт каже“, тврди Кечић.
Катарина Кечић: Не одлучује ни директор, ни комисија, него општинари
(Фото: приватна архива)
Кечић казе да је председник конкурсне комисије на разговору са кандидатима пред свим присутнима изјавио да се такви разговори обављају „да би се задовољила форма, јер конкурсна комисија није та која бира кандидата, него директор, односно, не ни он, него како му буде наложено“.

У жалби директору буђановачке школе „Небојша Јерковић“ Ђорђету Мирковићу, а у коју је ВОИЦЕ имао увид, она пише: „Поставља се онда питање ко у ствари бира кандидата – Конкурсна комисија или неко трећи за кога се каже да издаје наређења?! Да ли је онда председник Конкурсне комисије под утицајем тог неког трећег и без сазнања остала два члана Комисије , написао решење?! Или је пак сам, опет без знања остала два члана Комисије, написао решење?!“, наводи Кечић у жалби.

Директор школе, који бира конкурсну комисију као и сви директори, прво нас је упутио на чланове комисије, истичући да о „конкурсу и кандидатима одлучује трочлана комисија“, а не он. Ипак, рекао је и да можемо да му пишемо на службени мејл школе, што смо и учинили, након што нисмо добили никакав одговор од једног члана комисије.

„Заиста не знам шта је председник Конкурсне комисије изјавио приликом разговора са кандидатима, али вам понављам да закон предвиђа да поступак спроводи комисија и доноси решење, а не директор школе. Изјава једног кандидата је само његова изјава, у записнику са тог разговора колико сам видео не стоји да је неко тако нешто изјавио, а то је чињеница и званичан податак. Да би нешто што неко тврди било тачно, морају постојати адекватни докази о томе. Сем записника са тог разговора ја немам друга сазнања, пошто том разговору нисам присуствовао“, наводи Мирковић за ВОИЦЕ.
ОШ Небојша Јерковић, Буђановци (Фото: Фацебоок)
Да ли је неко утицао на њега у погледу овог конкурса, Мирковић одговара да је „бесмислено“ да њему неко из локалне управе наложи нешто када он не врши избор кандидата.

Да није баш да директори немају никаквог утицаја на избор кандидата сматра адвокат Уније синдиката просвете Сремске Митровице и лидер сремскомитровачке Групе грађана „Град за све нас“ Владимир Петковић. Он у изјави за ВОИЦЕ каже да је пракса показала да, углавном у ситуацијама када сви кандидати испуњавају неопходне квалификације, директори имају „дискреционо право“ да донесу одлуку о избору кандидата.

На питање ко врши утицај на директоре, Петковић одговара да је „јавна тајна“ да утицај на директоре има владајућа странка, будући да је и њихово постављење, како каже, под утицајем власти.

С обзиром на ове трансефере утицаја, он додаје да је највећа мањкавост конкурсне процедуре то што директори бирају конкурсне комисије. По њему, избор чланова комисије могло би да врши наставничко веће тајним гласањем и већином гласова, „како би се бар на неки начин умањио политички утицај на избор кандидата“.

У низу оптужби на рачун регуларности конкурса, Кечић у жалби наводи и да има потврду чланова комисије да се није састајала да изврши гласање о кандидатима. Приликом увида у конкурсну документацију, што јој је по закону дозвољено, каже да није видела службену забелешку о гласању.

Директор Мирковић у одговару на жалбу, у који је ВОИЦЕ имао увид, наводи да увид у гласање и већање није ни дозвољено по Закону о управном поступку. Адвокат Петковић каже да уколико се поштују принципи тајности гласања, кандидати не могу имати увид у тај документ.

Закон о основама система образовања и васпитања у члану 139 прописује критеријуме за избор кандидата. Услови за пријем у радни однос су да каднидат има „одговарајуће“ образовње, психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом, да није осуђиван правоснажном пресудом за одређена кривична дела, да има држављанство Србије и да зна српски језик и језик на ком предаје.

Кечић сматра да је баш у овим „уопштеним“ условима кључ проблема јер „остављају простор за малверзације“ и практично, како каже, „легализују малверзације“. Она сматра да овако дефинисани критеријуми не обезбеђују избор кандидата са најбољим квалификацијама. У жалби наводи и да у образложењу решења о избору кандидата на конкурсу на коме је учествовала не стоје разлози зашто је одабран баш тај кандидат, него да је само описана процедура спровођења конкурса.

„Због чега се иначе предаје наведена конкурсна документација – да би се испунила форма и забележило да су сви кандидати приложили потпуну и исправну документацију, или да би подаци наведени на одређеним документима били узети у обзир и имали тежину при одабиру кандидата?! Ако су сви кандидати испунили све услове и предали валидну документацију и тиме постали једнаки и равноправни при избору, зар онда нису управо релеватни подаци из конкурсне документације, ти који праве нијансе између кандидата и дају предност једном кандидату у односу на другог?!“, написала је Кечић у жалби.

Закон о основама образовања не осигурава избор најбољег кандидата
Директор Мирковић за ВОИЦЕ каже да не зна да ли је неко утицао на комисију, али да „нажалост у закону не постоје критеријуми који би истицали било ког кандидата у односу на друге, а да то буде по Уставу“. Додаје да у школи не постоји ни правилник који ту област уређује, али сматра да би у наредном периоду „тако нешто требало урадити“.

„Тренутно, дужина стажа, лиценца или сертификати кандидата нису битан фактор у одлучивању било где у просвети. То је вероватно и због тога да се не могу ставити у неравноправан положај они који су факултет завршили на пример у јуну, у односу на кандидате са радним искуством“ , сматра Мирковић.

Он каже и да може само да „нагађа“ чиме се комисија водила приликом избора кандидата. У том смислу наводи да је могуће да је комисија одлучила да не одабере кандидате који нису са територије општине Рума (Катарина и још један кандидат) због путних трошкова које школа треба да плаћа и да су изабрали кандидате са највишим просеком на факултету, напомињући да Кечић има нижи просек од изабраних.

Министар не одговара ни синдикатима
Од јануара до маја ове године кроз четири фазе било је расписано 11.597 конкурса за запошљавање просветних радника на неодређено по свим школама у Србији, што се може видети на сајту Министарства просвете. Министарство није одговорило на питања ВОИЦЕ-а у вези са евентуалним нерегуларностима у спровођењу конкурса и начинима да се осигура вредновање квалификација кандидата.

Из Уније синдиката просветних радника Србије за ВОИЦЕ кажу да су добијали информације да се врше притисци на директоре по питању избора кандидата, али да се то „свело на најмању могућу меру“. Додају да су документацију о евентуалним нерегуларностима, добијену од својих чланова, послали министру, али да се он још увек није изјаснио о томе. За ВОИЦЕ кажу да у наредном периоду намеравају да информишу јавност по овом питању и покрену законске процедуре у циљу заштите права својих чланова.
Фото: Пиxабаy
Када је реч о критеријумима за избор кандидата које Закон о основама система образовања прописује, из Уније наводе да „одавно указују на непостојање валидних критеријума за пријем у радни однос“. Сагласни су да су одредбе овог закона о избору кандидата простор за злоупотребе.

„Сматрамо да је неопходно да се дефинишу јасни критеријуми који би овакве случајеве свели на најмању могућу меру. С обзиром да у Унији синдиката просветних радника Србије постоје људи који би могли да учествују у изради овог документа нудимо као и увек до сада своје искуство и помоћ“, поручују из Уније за ВОИЦЕ.

Неколико просетних радника са којима смо разговарали, кажу пак да немају поверења у синдикате који су „нејединствени“ што „властима одговара“, као и да не раде у интересу просветних радника, него у „дослуху“ са министарством.

„Ако хоћеш и јаје на пијаци да продајеш, мораш бити подобан“
Да случај Катарине Кечић није усамљен, показују и бројни примери просветних радника који слична искуства пишу на просветним групама на Фејсбуку, као и искуства оних са којима је ВОИЦЕ разговарао на ову тему.

Утицај локалне власти не изостаје ни приликом избора директора. Једно такво искуство за ВОИЦЕ износи Игор Сардија, бивши директор средње техничке школе „Миленко Брзак – Уча“, која се такође налази у Руми. Био је директор ове школе у два мандата, али на последњем конкурсу, није одабран, иако је, како каже, школу водио успешно о чему сведочи и највиша оцена на екстерној евалуацији. Он тврди да чланови Школског одбора те школе, који иначе гласају о избору директора након чега министар доноси коначно решење, нису гласали за њега услед наређење локалне власти.

„Члановима Школског одбора је прећено, позивани су телефоном. Стога су СНС наставници морали да гласају за кога им је речено“, тврди Сардија, који је сада професор у поменутој школи и одборник Зелене странке у локалној скупштини.

Додаје да он није дозвољавао да се на њега врши утицај приликом избора професора на конкурсима, те не искључује могућност да је и то један од разлога зашто није реизабран.

На питање како политику и просвету раздвојити, одговара: „Са овим уређењем, не видим како да се политика изузме из просвете. Ако хоћете да продајете и јаје на пијаци, морате бити политички подобни“.
Игор Сардија: СНС наставници морали да гласају за кога им је речено
(Фото: приватна архива)
Нашој редакцији јавила се и наставница у чијем случају конкурс још није завршен, али се „у ваздуху осећа да неће бити примљена“ иако, како тврди, има боље квалификације од противкандидата. Желећи да остане анонимна, за ВОИЦЕ каже да је морала да се учлани у СНС мислећи да је тако „неће дирати“ и да ће имати веће шансе да задржи посао. Како интимно не подржава владајућу партију и није учествовала у њеним активностима, док је противкандидат био „изузетно активан и лојалан члан“, како каже, извесно је да ће као награду добити то место.

У прилог њеној тези да у школи где је радила никада није била „подобан“ кандидат, како тврди, говори и чињеница о позивима председника месне заједнице села где се школа налази у којима је увидела да су политички притисци „итекако стварни“ и да су је пратили од првог дана рада.

„Из градске власти је за председничке изборе 2017. године стигло наређење да наставници на одређено морају да скупе по 20 капиларних гласова“, тврди она.

„Школе у Сенти партијски плен СНС-а и СВМ-а“
О утицају политике на просвету сведоче и искуства просветних радника и из других места Војводине. Један просветни радник из Сенте који је желео да остане анониман, за ВОИЦЕ каже да у том граду постоје „школе Српске напредне странке“ и „школе Савеза војвођанских Мађара“, односно школе са СНС и школе са СВМ кадром. Оне се, како тврди наш саговорник, деле после избора као партијски плен између челника ове коалиције у Сенти.

Наш саговорник ради чак 13 година на одређено време у једној школи у овом војвођанском граду. Недавно је био конкурс када се указала прилика да коначно добије уговор „за стално“, али, каже, у тој школи не може да ради онај ко није члан СНС-а, јер је њу „добио СНС да води“. На конкурсу на ком је учествовао наш саговорник, изабран је кандидат који ради на одређено скоро дупло мање, али је, како тврди наш извор, изабрани кандидат члан СНС-а.

Наш саговорник поднео је жалбу директору школе уз аргументе да ради дуже на одређено од изабраног кандидата, да има двоје мале деце, да је препорука министра да се запосле они који раде дуже на одређено, као и то да је код победника конкурса евидентан непотизам. Директор је делимично усвојио ову жалбу наводећи да је „комисија пропустила да узме у обзир ко колико ради у просвети“. Тако је конкурс поништен, а нови је у току.

Будући да Закон о раду прописује да рад на одређено може трајати најдуже две године, након чега радник или добија уговор на неодређено или му се прекине радни однос, нејасно је како просветни радници раде година на одређено. Унија просветних радника Србије и адвокат Петковић одговарају да је Закон о основама система образовања и васпитања кровни закон у области образовања који дефинише начин пријема у радни однос. Он суспендује одредбу Закона о раду о пријему у стални радни однос након две године.

Шта остаје онима који сматрају да су оштећени на конкурсима? Адвокат Петковић каже да постоји могућност тужбе суду и да је, уколико заиста постоје аргументи за поништавање конкурса, могуће оспорити га. Али, док наставници не провере да ли је „правда спора, али достижна“, питају се како да децу уче критичком мишљењу када га сами не смеју имати.

Извор: ВОИЦЕ

Један коментар на Наставници за ВОИЦЕ: Конкурси у просвети фарса, кандидате бира локална власт

  1. Slađa каже:

    Sve se slažem sa kolegama,samo da takav entuzijazam pokažemo i kada su deca u pitanju. Postoji problem gušenje pod maskom, zatim udzbenici koji su em skupi em punistranih izraza koji polako zamenjuju naš izvorni govor. I ne zaboravite kolege, kada čovek prestane da govori ono što misli pomirio se da je rob.

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>