Просветари: Школе неспремне за наставу, Министарство пребацило одговорност на наставнике

677z381_tinejdzeri

„Нису прихватили предлоге и сугестије просветних радника, нити су распуст искористили да предупреде проблеме“

Почетак школске 2020/21 године у Србији школе су, из угла просветара, дочекале неспремно, са нејасним и непрецизним упутствима, мањком опреме и без икакве обуке за вођење онлајн наставе, упозорили су саговорници ВОИЦЕ-а.Због неспособности и незаинтересованости Министарства просвете, како наводе, просветни радници су препуштени сами себи и својој довитљивости, а простор и услови за рад омеђени су препорукама министарства и Кризног штаба. Прве две недеље нове школске године обележиле су и хуманитарне акције чији циљ је набавка материјала који држава није обезбедила, али га јесте прописала (маске, средства за дезинфекцију).

Са друге стране, министар Младен Шарчевић честитао је 1. септембра свим ученицима почетак нове школске године, нагласивши да су је све школе спремно дочекале и да „од јутрос није добио ниједан извештај да у некој школи у Србији нешто не функционише“, Како је наведено на сајту министарства, Шарчевић је додао да се наставни план и програм одвија непосредно у школама и преко телевизије на каналима Радио телевизије Србије. Иначе, према подацима које је министар презентовао дан раније, 97 одсто родитеља у Србији изјаснило се да њихова деца похађају наставу у школама, а настава за цео септембар снимљена је на програмима РТС-а.

Брига само декларативна
Весна Војводић из Гранског синдиката просветних радника „Независност“ за ВОИЦЕ истиче да је почетак школске године најбоље показао да је брига за интерес ученика и деце само декларативна, а да се исто односи и на просветне раднике који би требало да у тим условима изведу и васпитни и образовни процес на најбољи могући начин. Надлежни, каже Војводић, нису прихватили предлоге и сугестије просветних радника, нити су распуст искористили да предупреде невоље и проблеме са којима су се сусретали у пролећном делу пандемије, већ су само чекали препоруке Кризног штаба, које су стигле тек 11. августа.

Министарство није имало иницијативу да се суочи са тим реалним проблемима који се тичу не само непостојања довољне техничке опремљености школа и запослених у школама, већ и здравственог стања запослених у школама, него је чекало тај 11. август да би нам испоставило листу обавеза, шта ми то треба да испунимо да бисмо уопште у септембру могли да, по њиховом мишљењу, стартујемо. Ви ту немате њихову подршку, ви ту немате свест шта може да се поправи, где треба да се ради, који су то модели обуке за наставнике – каже наша саговорница.

Војводић додаје да су се надлежни оглушили и на препоруку да се свакој школи остави аутономија да донесе одлуку о томе може ли почети са образовно-васпитним процесом 1. септембра, имајући у виду да се школе у Србији налазе у различитим околностима и имају неједнаку подршку локалних самоуправа у финансијском, материјалном и сваком другом смислу.

Председник Синдиката просветних радника Војводине Звонимир Јовић за ВОИЦЕ истиче да се ништа није променило у односу на пролећни део пандемије, када су сви трошкови пребачени на просветне раднике – морали су да плаћају сопствени интернет и рачуне за мобилне телефоне иако су их користили за посао, за интеракцију са децом и родитељима. Ту су још и трошкови који се тичу набавке лап-топ рачунара и мобилних телефона који подржавају платформе на којима се настава одвијала.

– Ако још додамо да велики број просветних радника има децу школског узраста, ту су били велики трошкови. Увек причам о колеги који ради у школи, супруга му ради у школи и имају троје деце која иду у школу. Па сад замислите, требало је обезбедити пет рачунара, таблета, телефона, у каквим су они трошковима били. Када смо на то указали, у Министарству просвете смо добили генијалан одговор: нека задуже деца и наставници ту техничку опрему, лап-топове и рачунаре у школи – каже Јовић.

Подсећа да је у међувремену одлучено да се настава спроводи по комбинованом моделу – део деце иде у школу, а део прати наставу од куће преко ТВ програма, или онлајн – слањем задатака и материјала преко различитих платформи.

– Питамо се како су они то генијално смислили – ако ми однесемо рачунаре кући, како ће деца која долазе у школу да раде? Тако да смо и у том сегменту дочекали школску годину неспремни – истиче он.

Додаје и да су школе саме бирале платформе помоћу којих ће се настава изводити (Гоогле цлассроом, Моодле и слично), али да и поред тога што бројни наставници не знају да користе те програме и платформе, министарство није искористило летњи распуст како би организовало обуку за њихово коришћење.

– Морам да кажем да су нам дали једну обуку која везе нема са коришћењем платформи, која се односи на оцењивање. Нажалост, уместо да се фокусирају на ствари које требају, они су се фокусирали на оцењивање, као да не знамо како се то до сада радило и како ће се радити. Дакле, обука о коришћењу платформи није било – рекао је Јовић.

Војводић указује да се централизација образовног система у Србији показала као ефикасна само у случају када се на дневном нивоу школама шаљу декрети, уредбе, упутства, допуне и претње.

– Не видим да је министарство усвојило било шта од наших искустава, препорука, идеја; то ме доводи до једног поражавајућег закључка да наше министарство увек предњачи у жељи да буде главно, али никада одговорно и ту је проблем и чвориште где га треба решавати – рекла је Војводић, уз опаску да је недопустиво велики проценат запослених у министарству, али и у заводима и школским управама, који нису из праксе и који не знају шта представља изазов у раду са малом децом, старијим основцима или адолесцентима.

Градиво неприлагођено
Синдикати су предложили да се и наставно градиво прилагоди новонасталој ситуацији, те да наставници чији предмети то допуштају, с ученицима из своје области разговарају о вирусу. Уместо тога, каже она, препорука је да се строго придржавају плана и програма.

– У чему је смисао, ако у месецу септембру један професор биологије не поразговара са ученицима, рецимо, баш о структури вируса и о тој корони, да мало то деца погледају из тог угла. Зашто ја не бих могла да с ученицима радим и оно што ми није сада предвиђено, да говорим, на пример, у оном уводном делу Бокачовог „Декамерона“, где људи причају о томе како се спасити од једне пошасти, од епидемије? Или, рецимо, да причамо и тумачимо одломке из Камијеве „Куге“, где људи суочени са једном опасношћу промишљају и о смислу живота и могућности да ти животи изненадно крену сасвим неким другим токовима или да се и угасе – додаје Војводић.

Оркестрирани игроказ

Пред почетак нове школске године на друштвеним мрежама владала је потпуна конфузија по питању спровођења обавезних мера. Појединци су позивали родитеље на непослушност, тражено је од њих да одбију обавезу по којој деца морају да носе маске током наставе, појединци су претили да ће пред школска дворишта доћи са адвокатима, помињани су и протести пред школама, па чак и Уставним судом Србије, да би на крају школска година почела без икаквих трзавица.

Марко Ољача из „Друштва за одрживу будућност – Кораци“ оцењује за ВОИЦЕ да је значај друштвених мрежа прецењен или пренаглашен, а да је збуњивање јавности заправо оркестрирани игроказ у којем су учествовали, како чланови Кризног штаба, тако и појединци који су у томе видели могућност спровођења своје политичке агенде. Подсећа на различите препоруке из Кризног штаба по питању маски за ученике када је прво речено да ће деца у школи морати да носе трослојне маске, а затим да ће одговарати све – и хируршке и епидемиолошке и платнене маске.

– А при том се не објашњава како се која маска користи, како се одлаже и друго, а то је најважније у целој причи – наводи Ољача. Међупростор настао због недостатка прецизних информација попунили су различити популисти и десничари, покушавајући да на тај начин добију неку врсту легитимитета и постану видљиви у јавности.

– Ми већ сада имамо кобајаги неке протесте, а то су углавном Јована Стојковић, Левијатани, покрет Живим за Србију и ко је већ све ту окупљен, они су сада анти, анти, анти, за све су анти. То су људи који су и против вакцина и против маски и који иду на ту једну врсту јефтиног и малограђанског сентимента па кажу – не дамо нашу децу. Ти си одговоран за дете, а ако ти живиш у некаквом забрану сопствених заблуда, то не сме да се рефлектује и угрожава безбедност свог детета. То је шири друштвени проблем, а узрок и последица свему томе јесте да та какофонија долази од самог државног врха – упозорио је Ољача оценивши да је то све последица недостатка било каквих стратегија комуникације надлежних са јавношћу.

Она упозорава и да је поражавајућа статистика која каже да од око 1.700 школа у Србији, свега педесетак има домен еду.рс.

– Да се школама доделе домени еду.рс, ми бисмо имали бројне могућности за образовне пакете који би нас могли разрешити ове спутаности како ћемо да радимо у околностима у којима учитељи и учитељице без даљњег раде дупли посао – рекла је она.

Наиме, како напомиње, ученици су стационирани по учионицама, а наставници иду од једне до друге носећи са собом лап-топ, пројектор и остала неопходна средства, што је веома напорно.

– За тих 30 минута док упишем све у дневник, док повежем каблове за све што ми треба, немам више од 17 минута ефикасног рада – рекла је она.

Препоруке и хуманитарне акције
А да би се таква ситуација предупредила, „Друштво за одрживу будућност – Кораци“, у сарадњи са просветним радницима и њиховим синдикатима, још пре почетка школске године направило је и представило “Смернице и препоруке за рад школа за време епидемије вируса САРС-ЦоВ-2”.

Марко Ољача из друштва „Кораци“ за ВОИЦЕ каже да су препоруке, након јавног представљања, послате на бројне адресе надлежних – школским управама, Министарству просвете, Министарству здравља, Министарству за запошљавање, рад, борачка и социјална питања, затим свим ректорима четири универзитета у Србији, Заводу за социјалну заштиту и Заводу за унапређивање квалитета васпитања и образовања, а да никакве званичне реакције није било, осим позива на састанак из Министарства за рад, након којег није било никакве повратне информације.
– Министар Шарчевић је рекао да ће они на 15 дана да праве неке пресеке, а то је био и један од наших предлога, да се ради једно лонгитудинално истраживање током целе године. Са друге стране, један од предлога је био да се септембар искористи као припремни месец и да се, колико год је могуће, наставни планови и програми редукују, а да се време искористи за низ других припрема, прилагођавања ситуацији, рада са ученицима на терену… Ми смо предложили и да се родитељима остави могућност да своју одлуку о онлајн настави могу да промене. За све остало нисам видео да је пронађено било какво решење или да је нека од наши препорука или смерница прихваћена – рекао нам је Ољача.

Друштво „Кораци“ је у оквиру Грађанског савета за ванредне и кризне ситуације покренуло хуманитарну акцију у којој грађани донирају новац за набавку маски и дезинфекционих средстава за ученике из социјално угрожених породица. Након Београда, акција је пре неколико дана одржана и у Новом Саду, у сарадњи са Независним друштвом новинара Војводине и Гранског синдиката просвете „независност“, те удружења „Мост солидарности“.

– Држава је послодавац и држава обезбеђује плате, а материјални трошкови који су везани за редован рад школа попут креда, сунђера, дидактичког и педагошког материјала и тако даље, ти трошкови спадају на лолане самоуправе. Локалне самоуправе врло често те трошкове не могу да покрију, а други проблем је што већина локалних самоуправа у овом тренутку, после избора, није ни конституисана и то је један интеррегнум у којем ми не знамо шта се дешава – истиче Ољача.

Напомиње и да је социјално угроженим породицама набавка маски додатни трошак који оне себи не могу да приуште.

– Звали су ме наставници из Пријепоља који су ме молили да пошаљемо неку количину вишекратних маски јер они су се некако ових дана довијали, у смислу да су успели да из свог џепа купују обичне хируршке маске деци. Међутим, ни они више нису у могућности, а дете које нема маску неће моћи да уђе у школу. Министарство, односно држава је рекла да је основношколско образовање обавезно и бесплатно, према томе, она би требало да обезбеди све оно што је неопходно да би се образовни процес одвијао целисходно и, у овом случају, без икаквих здравствених ризика – казао је Ољача.

Удар на најсиромашније
Свега пар дана по почетку нове школске године, Министарство просвете, на основу препоруке Кризног штаба, затражило је од управа ученичких домова да број ученика који истовремено бораве у овим установама смање за 50 одсто. Весна Војводић упозорава да је то удар на најосетљивије и најугроженије ученике, на оне којима породице нису у могућности да обезбеде сопствени смештај или изнајмљивање приватних станова. У домовима у Србији, каже, има око 12.300 ученика са којима су, на основу стручног упутства министарства просвете потписани уговори, да би свега пар дана касније половина њих била приморана да се из својих соба исели на недељу дана. Одлазак и долазак би се наизменично одвијао на недељном нивоу, додаје она.

– Ту су проблеми вишеструки, не само везани за новац који те породице треба да измисле да плате трошкове путовања. Та деца су и малолетна у највећем броју случајева, тој деци треба физичка помоћ, нису дошли са једном свешчицом, то су кофери њихових живота, ту је и литература, и одећа и обућа… И онда након недељу дана код куће, опет натраг у дом. То је недопустиво! Да не говорим да многи ђаци међу њима и немају у својим домовима ни интернет ни могућност да прате онлајн наставу, нити сви они иду у школе које су и организовале онлајн наставу – упозорава Војводић, истичући да је ово пластичан и сликовит пример који показује ту врсту непостојања елементарних знања код министарства и првог човека српске просвете, као и апсолутно непризнавање да неко једноставно нема новца.

Извор: ВОИЦЕ

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>