Bela kuga prazni učionice: U vojvođanskim srednjim školama ukinuto 27 odeljenja

510x320_38607-učionica
Za manje od mesec dana prijavljivanjem osmaka za polaganje prijemnih ispita u školama za talente i zvanično će početi ovogodišnja upisna groznica, a njene je konture u minuloj sedmici omeđio Konkurs za upis u prvi razred srednjih škola u Srbiji, dokument koji definiše ovogodišnju upisnu politiku.
Generalno gledano, u odnosu na ranije godine ni ove se ništa nije promenilo. Populacija petnaestogodišnjaka je iz godine u godinu sve manja, smanjuje se i broj mesta u srednjim školama, ali još uvek ih ima toliko više nego svršenih osmaka da, sasvim sigurno, ni jedan mali maturant neće ostati neupisan. Ipak, ni ove godine neće baš svi moći da sednu u srednjoškolske klupe u koje su zamislili, jer želje i mogućnosti su u raskoraku s obzirom na potrebne bodove koje valja sakupiti u odnosu na raspoloživa mesta u „viđenijim“ srednjim školama.

I dok je na nivou čitave republike oko 10.000 srednjoškolskih prvačkih mesta više nego osmaka, što čini statistički višak od skoro devet odsto, u Vojvodini je taj procenat bezmalo duplo veći. To ne čudi kada se zna da je u Pokrajini nastava organizovana na srpskom, ali i na još pet nastavnih jezika, te da se odeljenja s nastavom na mađarskom, rusinskom, rumunskom, slovačkom ili hrvatskom jeziku odobravaju i za manji od propisanog broja učenika, tj. ova odeljenja uglavnom nisu popunjena.

Ipak, i ove godine upisni plan pretrpeo je izvesne izmene, kako u kvalitativnom, tako i u kvantitativnom pogledu. Naime, u dogovoru sa školama, lokalnim samoupravama i tržištem rada, Ministarstvo prosvete je negde ukidalo, a negde dodavalo odeljenja. Ukidanje je usledilo uglavnom zbog smanjenja broja dece ili interesovanja za neke smerove, što je za posledicu imalo mali broj upisanih prvaka ili nizak broj bodova u pojedinim odeljenjima u prethodnim godinama. S druge strane, zbog zahteva privrede i povećanog interesovanja, u nekim školama su ili zamenjivani postojeći neatraktivni smerovi novim ili čak i dodavani, za te škole i sredine potpuno novi smerovi. Ovi rezovi u nekim lokalnim sredinama su ove godine bili i traženi, dok su u nekim prilično teško prihvaćeni, ali je novi plan upisa ipak prošle nedelje verifikovala i Vlada Vojvodine.

Ono što će obradovati prvenstveno ovogodišnje osmake i njihove roditelje, ali i lokalne sredine, jesu novi smerovi u nekim školama, a takvih je u Vojvodini osam: sedam s nastavom na srpskom i jedno s nastavom na mađarskom jeziku. Od ovih odeljenja tri su za talentovane učenike u gimnazijama, dok su ostala u srednjim stručnim školama, i to tri četvorogodišnja i dva trogodišnja.

Konkretno, Srednjoj školi „Dositej Obradović“ u Novom Kneževcu odobren je upis jednog odeljenja četvorogodišnjeg smera za tehničara drumskog saobraćaja, a novina u ovoj školi je i trogodišnji smer mašinske struke. U Medicinskoj školi u Pančevu nov je četvorogodišnji smer za medicinsku sestru – vaspitača, a u Tehničkoj školi u Zrenjaninu trogodišnji smer za rukovaoce postrojenjima za dobijanje nafte. Nov četvorogodišnji smer je ze tehničare za zaštitu od požara i to s nastavom na mađarskom jeziku, a dobila ga je Srednja škola „Lukijan Mušicki“ u Temerinu.

Od gimnazija nove smerove nude Mitrovačka i Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, koje ove godine mogu da upišu po 20 učenika na smer za računarstvo, koji je iz oglednog u redovnom sistemu, ove godine prebačen u smer za talentovane učenike. Svi koji budu želeli za njega da konkurišu pre završnog ispita, moraće da polažu i poseban prijemni ispit iz matematike. Novi smer dobila je i Karlovačka gimnazija, u koji će moći da se upiše 12 učenika za norveški jezik.

Nažalost, nasuprot ovim školama, koje su svoju ponudu obogatile novim smerovima, mnogo je više onih čija je ponuda osiromašena ukidanjem nekih odeljenja, odnosno smerova. Od ukupno 144 ukinuta odeljenja u Srbiji, u Vojvodini je ukinuto 27, od čega su 25 na srpskom i dva na mađarskom jeziku. Od toga čak osam takvih odeljenja odnosi se na gimnazije, i to po jedno na srpskom jeziku u Kikindi, Zrenjaninu, Oyacima, Bačkoj Palanci, Inđiji i Šidu, kao i bilingvalno odeljenje u Senti, te jedno gimnazijsko odeljenje s nastavom na mađarskom jeziku u Novom Kneževcu. U srednjim stručnim školama trogodišnji smerovi ukinuti su u Čoki za ženskog frizera i u Žablju trogodišnje odeljenje mašinske struke. Četvorogodišnje smerove izgubile su dve stručne škole u Kikindi: „Miloš Crnjanski“ jedno odeljenje za biotehnologiju, a Tehnička jedno odeljenje mašinske struke.

U Senti je jedno četvorogodišnje odeljenje izgubila Ekonomsko trgovinska škola, a u Beloj Crkvi Mašinska. U Subotici su po jedno četvorogodišnje odeljenje izgubile Politehnička škola i to iz oblasti hemije, Hemijsko tehnološka iz oblasti tekstilstva i Tehnička „Ivan Sarić“. Poljoprivredna škola u Futogu ove godine upisaće čak dva četvorogodišnja odeljenja manje, kao i novosadska Tehnička škola „Mileva Marić Ajnštajn“, koja će ostati bez po jednog odeljenja u građevinskoj i tekstilnoj i kožarskoj oblasti, dok je u  Mašinskoj školi plan upisa redukovan za jedno odeljenje. Bez po jednog odeljenja ostale su i rumske Poljoprivredna i Srednja škola „Branko Rodić“, u kojoj je ugašeno jedno odeljenje ekonomske struke , dok je sremskomitrovačka Prehrambeno šumarska i hemijska škola ostala bez jednog odeljenja u oblasti šumarstva i jednog u oblasti hemije, nemetala i grafičarstva. Pored ukidanja ovih odeljenja s nastavom na srpskom jeziku, ukinuto je i jedno na mađarskom – četvorogodišnje u tehničkoj školi u Kanjiži.

Ipak i posle ovih izmena, ovogodišnjih 17.168 vojvođanskih osmaka čeka 20.229 mesta u srednjim školama u Pokrajini, tako da će kada se svi rasporede i 1. septembra uđu u učionice, u njima još uvek ostati više od 3.000 praznih klupa. Statistika kaže i da će u narednoj školskoj godini ovih praznih klupa biti za jedan procenat više nego lane, ali odlazeći ministar prosvete obećao je da, kao ni taj prošlogodišnji procenat, ni ovogodišnji neće nijednog prosvetnog radnika ostaviti bez posla.

Izvor: Dnevnik

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*

code

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*