BESPLATNA SRBIJA

marija

USrbiji je sve skupo osim obrazovanja. Taksa na taksu, PDV na PDV… Samo se obrazovanje i obrazovanost ne naplaćaju i ne isplaćuju. Šta je uzor današnjeg obrazovanja u Srbiji? Školujemo decu za inostrano tržište. Kvalitet rada prosvetnih radnika u Srbiji diktira potražnju našeg kadra, naše dece i omladine.

Dobro je poznata stara praksa i vekovna didaktika koja svedoči o tom principu očiglednosti na primerima kroz koje naša deca uče. Mlađi osnovci vide uzor u nastavnicima i neprestano bi se igrali igara u kojima bi lično oni preuzimali ulogu učitelja, a na kraju osnovnoškolskog obrazovanja uzor im budu jutjuberi i starlete, dok oni malo zreliji osnovci gledaju u političare i ministre. A zašto je tako?

Možda zbog toga što su prinuđeni da tokom tog školovanja gledaju svoje nastavnike kako od države kroz štajkove, proteste i sudske sporove pokušavaju da naplate ono što su svojim radom zaradili, a što je definisano važećim zakonima i pravilnicima.

Ćuti i radi kako ti se kaže… I tako naši nadređeni postadoše „rogati“ sa kojima se ne vredi terati… A naše društvo i država osakaćeni za onu jedinu vrednost koja bi trebalo da se računa – vrednost znanja i obrazovanja i onih sposobnih da ih obezbeđuju.

I kada potčiniš i poniziš jednoga profesora, koji svojim radom i znanjem obezbeđuje razvoj jednog društva u svakom smislu, od kulturnog do visoko naučnog, ne preostaje ti ništa drugo do da zatvoriš vrata nacije, jer svetlo je već ugašeno.

Platne razrede smo tražili ne zbog nas, nego zbog naše dece. I nekada se to znalo. Kroz školu i obrazovanje čovek je sebi mogao obezbediti odgovarajući status i ugled u društvu, a ulaganje u školstvo bila je najveća dobit na koju je jedna država mogla da računa.

„Dobar dan profesore“… Reči koje se više ne čuju na našim ulicama. A ono što se sve češće čuje je fizičko nasilje nad tim istim profesorima, bez posledica, reagovanja i dalje zaštite.

I kada se već pribavljalo mišljenje roditelja učenika mlađeg uzrasta, zašto se ne upitaše i roditelje učenika starijeg uzrasta, pošto se nastavnicima ne može verovati, šta oni misle o kombinovanim i ostalim modelima koji se u školama smenjuju, ne obezbeđujući nikakav kontinuitet u razvoju i učenju. Kada ostavljate mlađi uzrast u školama, ne možete, a da ne zbunite javnost u pogledu opšte bezbednosti, jer su uslovi u kojima se odvija obrazovno-vaspitni rad učenika mlađih i starijih razreda gotovo identični.

I ako su učenici mlađeg uzrasta, njihovi učitelji i vaspitači to nisu. Oni su dakako odrasli ljudi koji čine akademsku javnost ovoga društva, da im ne trebaju priče, već činjenice i dela. A na delu je prekonormni rad, koji se ne vrednuje i ne isplaćaje. Na delu je bolest koja je zarazila veliki broj učitelja i vaspitača, koji su period inkubacije izneli u svojim učionicama i koji su često bili prinuđeni da, za njihov džep, skupu dijagnostiku i medikamentoznu terapiju plaćaju sami kako bi se izlečili. Na delu su spisi i dopisi sa novim zahtevima i „stručnim“ uputstvima, sa novim nametima, koji se opet nekako broje u tu četrdesetočasovnu radnu nedelju koja nema kraja.

Obezvređivanje školstva i obrazovanja je očita aktuelnost kojoj se u našem sistemu teži, čime ova država postaje besplatna u svetu ekonomije i razvoja koji nasuprot digitalizaciji i dalje traži obrazovanog čoveka zarad obezbeđivanja dalje egzistencije na polju tržišta i kapitala.

O tom procesu digitalizacije u obrazovanju u Srbiji izlišno je govoriti. Imamo jednu Emu smeštenu na Učiteljskom fakultetu u Beogradu i na hiljade računara u školama spremnih za otpis, s obzirom da je „XP“ operativni sistem već odavno u muzeju tehnološkog razvoja.

Lekcija koja nije ni trebalo da se uči, a koja se živi u svim sistemima širom sveta, je da je čovek iznad svake mašine i da nije ona ta koja upravlja procesima. Čak i kada je reč o obrazovanju, računar bez nastavnika ne bi imao smisao u procesu učenja, jer kao primarna dominira digitalna i onlajn didaktika. Ali „šut sa rogatim“ ne može se terati…
Ono jedino čime se mi u Srbiji možemo pohvaliti u pogledu digitalizacije, je digitalni marketing. Ili smo u toj oblasti stekli vrhunske kompetencije da verujemo da možemo sve i svakoga ubediti da je trenutno stanje u obrazovnom sektoru za sve pohvale ili smo se u toj oblasti toliko poneli da ne znamo gde je granica i kada je dosta.

Učionice nam puste, ulice nam guste…

A i prosvetni radnici mogu da odahnu, jer su upravo dobili uvećanje zarade za 1,43%…

U Kraljevu, 4. april 2021. godina
Portparol USPRS

Marija Stošić

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*

code

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*