Biznis i ljudska prava

business

Mukotrpno usvajanje Zakona o radu pokazalo je ponovo koliko kaskamo, zaokupljeni temama koje su u svetu već odavno prevaziđene. Nažalost, opet su potpuno zanemareni neki noviji koncepti koji bi mogli da rasterete tenzije, olakšaju komunikaciju i mir između poslodavaca i zaposlenih, a državu postave na pravu poziciju pravnog stražara.

U Srbiji je već dobro poznat i moderan koncept društvene odgovornosti, a kompanije žele da budu prepoznatljive u zajednici. Ipak, društveno odgovorno poslovanje ne znači uvek i poštovanje ljudskih prava. One to, što je sasvim u redu, rade iz profitnih razloga, iako su efekti često društveno korisni. Korporativna filantropija svodi se na pojedinačne inicijative, koje se preduzimaju selektivno i ne iskupljuju kompanije za eventualno izazivanje ili posredno učešće u teškim nesrećama, koje su širom sveta dovodile do smrti ljudi, uništenja ekosistema i drugih posledica. Osim toga, ona ne doprinosi nužno razvoju biznisa u pravcu koji vodi ka njegovom dugoročnom uspehu i donosi dobro zajednici u kojoj posluje.

Koncept Ljudska prava i biznis, relativno nov u svetu, sasvim nov u Srbiji, obavezuje na poštovanje ljudskih prava mala i srednja preduzeća i multinacionalne kompanije, gde god da posluju. Obaveze koje uspostavlja za kompanije i države ne zavise isključivo od nacionalnih zakonodavstava, sposobnosti države da privrednim subjektima nametne njihovo poštovanje ili spremnosti multinacionalnih kompanija da u svim delovima sveta posluju u skladu sa istim standardima. Ovaj koncept, razvijen kroz okvir „zaštiti, poštuj, otkloni“ iz UN Rukovodećih načela o biznisu i ljudskim pravima, definiše obaveze države da pruži zaštitu od kršenja ljudskih prava od strane kompanija, obaveze kompanija da poštuju ljudska prava i pristup efikasnim pravnim lekovima za žrtve kršenja ljudskih prava.

Velike kompanije dužne su da posluju ne samo u skladu sa zakonima već i svojim globalnim politikama, pa neke od njih koriste mogućnost da unapređuju standarde zaštite ljudskih prava, a neke ne. Isto je, ili malo gore, i u Srbiji. Ovde dodatni klinč nastaje u susretu malih i srednjih preduzeća, koja se bore za opstanak, i radnika, koji zbog toga postaju kolateralna šteta tržišne utakmice bez pravila i enormne nezaposlenosti.

U tome leži najveća odgovornost države – da stvori uslove u kojima će biznis moći da opstane samo ako posluje u okvirima zakona i međunarodnih standarda. To traži adekvatan zakonski okvir, poresku politiku ali i efikasan sudski sistem koji će braniti žrtve i poslodavce koji žele da posluju u okviru zakona od nefer konkurencije.

Ipak, najjednostavnije rečeno, da bi se ljudska prava u svetu biznisa poštovala, mora da postoji biznis. U teškoj ekonomskoj situaciji, Srbija hronično balansira na ivici bankrota, biznisi se bore za opstanak na tržištu, a država za investicije. U Srbiji u sivu zonu beže oni koji žele dodatni profit, ali i oni koji žele da opstanu da tržištu. Ljudska prava je u sivoj zoni nemoguće zaštiti. Ovakav okvir stvara idealan poligon za kršenje ljudskih prava i zaobilaženje standarda dobrog poslovanja.

Možda deluje da je za razgovor o novim konceptima prerano. Greška, suprotno je. Možemo da probamo novi pristup ili da nastavimo inercijom. Ako sve ostane isto, isti će biti i rezultat. I za biznis, i za građane i njihova prava.

Izvor: Danas

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*

code

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*