Cilj smanjenje broja dece u specijalnim školama

smanjenje-dece-specijalne-skole

Evropska unija je donirala 4,7 miliona evra Srbiji za realizaciju projekta „Učimo svi zajedno“, koji će omogućiti podršku inkluzivnom obrazovanju u našoj zemlji.

Tim povodom sporazum su juče potpisali ministar prosvete Branko Ružić, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre i direktorka Unicefa u Srbiji Dejana Kostadinova, označavajući početak ovog projekta koji sprovodi Ministarstvo prosvete u saradnji sa Unicefom.

Na skupu je rečeno da je Srbija od 2009. godine, kada je uvedeno inkluzivno obrazovanje, napravila velike korake, ali da je još uvek mnogo dece iz osetljivih grupa, posebno dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i iz romske zajednice, koja nisu integrisana u redovan školski sistem.

Projekat „Učimo svi zajedno“ će, između ostalog, doprineti da se poveća broj učenika sa smetnjama u razvoju koja se upisuju u redovan obrazovni sistem, a da se smanji broj dece koja pohađaju specijalne škole.

Ministar prosvete Branko Ružić je rekao da je deci sa smetnjama u razvoju omogućeno da se školuju po individualnom obrazovnom planu (IOP) u redovnim ili specijalnim školama kojih u Srbiji ima 48, napominjući da po IOP-u uči više od 22.500 učenika.

Govoreći o tome šta je urađeno u ovoj oblasti, ministar je podsetio da u svakoj obrazovnoj ustanovi postoji Tim za inkluziju i da je na nivou svake lokalne samouprave uspostavljena interresorna komisija, koja preporučuje dodatnu podršku iz obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite.

Ružić je kazao da se kontinuirano pruža podrška nastavnicima da razvijaju svoje kompetencija za rad u inkluzivnom okruženju, te da je u proteklih pet godina više od 5.000 nastavnika pohađalo različite obuke koji ih osnažuju za rad.

– Kroz ovaj projekat osnovaćemo resurs centre kao potpuno nove organizacione jedinice u obrazovnom sistemu i nabaviti savremene asistivne tehnologije za decu sa smetnjama u razvoju. Za početak je planirano osnivanje tri resursna centra koji bi regionalno pokrivali teritoriju cele Srbije, a predviđeno da se taj broj kasnije poveća – istakao je Ružić.

Emanuele Žiofre je precizirao da će projektom biti obuhvaćeno minimum 10 odsto škola u Srbiji kroz jačanje kompetencija 4.000 stručnjaka iz obrazovanja i iz drugih oblasti, kao i oko 1.000 profesionalaca iz svih interresornih komisija u Srbiji.

Izvor: Danas

2 komentara na Cilj smanjenje broja dece u specijalnim školama

  1. Viola Povse kaže:

    Postovani,
    nisam protiv inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja dece, ali pravilna i individualna procena je vro vazna. Ne mozemo svako dete ukljuciri u masovnu skolu. Kako izgleda inkuzija u nasoj skoli? da dete ima asistenta, koji je kratkim kursom nesto culo,ili ga pronalaze roditelji da bi bilo sa detetom dok rade , da sedi u poslednjoj klupi sa asistentom, da posmatra decu ispred sebe, da vidi uciteljicu koja nesto prica i tablu na kojoj nesto napisano, a uz sve to slusa svog asistenta koja mu sapuce da ne bi remetila red u ucionici.KOJA JE TU POTREBNA PAŽNJA DA BI SVE USPESNO ISPRATILO. Za mene inkluzija da je dete na nastavnim predmetima koji mu predstavljaju Teskocu izdvojen u prostoriju koja je bez mnogo detalja A NE ostava, odnosno neki prazan kabinet, sa asistentom ,sa kojim obradjuje odgovarajucu temu po mogucnostima deteta a ostale predmete bude sa ostalom decom u ucionici, sedeci ili boraveci u krugu druge dece, n pr. muzicko, svet oko nas i sl.
    Sedeci u ucionici sa asistentom posmatrajuci sve ono gore navedeno remeti ga jos vise u funkcionisanju. Cemu vodi boravak u takvoj sredini, najcesce da bude 2 casa i onda se uznemiri i izvodi iz ucionice. Da li je takvo dete srecno? Sigurno da nije. Pod takvom presijom postaju deca sa ozbiljnijim emocionalnim, socijalnim, da ne kazem psihickim poteskocama.
    Molila bih vas da razmisliti o delimicnom i potpunom inkluzivnom obrazovanju, jer vaspitaje u nasem skolstvu postaje nevazna stavka.
    Ne smemo pasti pod uticaj da je detetu bliza skola masovne populacije i da ce mu tako biti lakse, vec se bavimo o individualnoj proceni da svakom detetu skola bude „po meri“, a pre svega da je srecno i da radosno ide u skolu.
    Imala bih jos mnogo toga da kazem ali molim vas bazirajte se na individualnoj proceni svakog deteta i to u toku vise dolazaka na procenu, zatim na praćenju deteta, jer ako to ne funkcioniše zanemarujemo i na neki način zlostavljamo dete sa idejama uspešnog inkluzivnog obrazovanja.
    Hvala

  2. Zorana Radovanović kaže:

    Uz svo poštovanje dobrih namera vezanih za inkluzivno obrazovanje, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, ulaskom u redovan sistem obrazovanja ostaju prepokrivena zadacima koji se tovare na njihova mala pleća! Mnoge razvojne smetnje ostaće zauvek zatrpane, i nikakav IOP tu neće UMETI da pomogne! Najjednostavnije rešenje: da defektolozi krenu za svojom decom! Da postanu deo timova u redovnim školama, i da se posvete reedukaciji psihomotorike. Suviše je posla i nema se vremana za gubljenje. Dok mi kukamo kako nam gase specijalne škole, oni nam uzeše decu, a da zapravo i ne znaju kako sa njima da rade osim da se beskrajno edukuju kako da pišu IOP-e.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*

code

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*