Министарство на поправном; како просвета преживљава епидемију?

klupe

Пракса давања контрадикторних података и нелогичних изјава у вези с корона вирусом, која је обележила месеце за нама, уочљива је и када је реч о епидемиолошкој ситуацији у школама. Док министар просвете каже да је у основним и средњим школама укупно заражено 4.046 наставника, из репрезентативних синдиката тврде да је стварни број бар троструко већи.

Није прошло много од премијеркиног “неће бити затварања школа” и “школе су најбезбеднија места” до процене Кризног штаба да оне и нису баш толико безбедне, те да ипак треба прећи на онлине наставу. У складу с тим, од последњег дана новембра ђаци од 5. до 8. разреда основних и ђаци средњих школа, уче од куће. Тако ће бити до 21. децембра, када ће, опет због алармантне епидемиолошке ситуације, почети превремени зимски распуст.

Да је настава у школи морала да буде обустављена, сагласни су и “струка” и просветни радници. Ови други, међутим, сматрају да су овакве мере морале бити предузете раније, а на то су још средином новембра позивала три репрезентативна синдиката образовања, управо да би се сачувало здравље деце и запослених.

Без панике, молим

А како ту стојимо са бројевима могли смо чути од ресорног министра Бранка Ружића, који је 30. новембра гостујући у емисији “Упитник” на РТС-у, изјавио да је корона вирусом у Србији заражен 2.321 ђак у основним школама и 2.151 средњошколац, односно 2.882 наставника у основним и 1.164 професора у средњим школама.

„Дакле, нема разлога за подизање неке панике, изазивање неке психозе причом о томе да су десетине хиљада ученика, наставника, ваннаставног особља да су заражени”, рекао је Ружић.

Без намере да, кажу, дижу панику и изазивају психозу, у репрезентативним синдикатима просвете тврде да је број заражених просветара много већи од броја који је изнео министар.

“Цифру од 4.046 заражених наставника у основним и средњим школама, за коју министар тврди да је од 30. новембра, ми смо имали већ око 24. новембра, а од тада се стање драматично погоршало”, каже за Истиномер Звонимир Јовић, потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије.

Он објашњава да осим запослених који су били на боловању због ковида, има и много оних који су у самоизолацији. Додаје да је број наставника у изолацији неколико пута већи, “број је бар три-четири пута већи од броја којим барата министар”.

“Школе су једноставно биле у ситуацији да не могу да организују наставу. Дешавало се да фали по десет наставника, то другачије није могло, него да се пређе на онлине наставу. Нису нама из Кризног штаба рекли да треба да пређемо на онлине наставу зато што се брину о просветним радницима, него су нам рекли да пређемо на онлине наставу зато што настава није могла да буде организована”, објашњава Јовић.

Да министар просвете није рачунао просветне раднике који су у самоизолацији, чији број није мали, сагласан је и Томислав Живановић, из Гранског синдиката просветних радника „Независност“.
Траже од деце да прате наставу преко интернета, а ми немамо ни струју
“Још пре две недеље сам рекао да је просвета пред ванредном ситуацијом. Према томе, требало је предузети мере нешто раније, јер би бар успорили ширење заразе”, каже Живановић.

Синдикати су изричити још око једног – и ђаке од првог до четвртог разреда основне школе требало је пребацити на онлине наставу. Осим тога, Унија синдиката просветних радника тражила је још од претходног министра Младена Шарчевића да се запосленима који су ризична група омогући рад од куће, али су оба захтева одбијена.

“Сада смо опет у ситуацији да се ризикују животи и здравље просветних радника. Оно што знамо је да су у марту и априлу изјављивали – немојте да идете код баке и деке да им не бисте пренели корону. Одједном та иста деца више нису преносиоци короне”, каже Звонимир Јовић из Уније синдиката просветних радника.

 

Вежи пертле, бриши нос

“Струка”, међутим, све време “учи о епидемији”, према призању члана Кризног штаба Бранислава Тиодоровића, па је тако дошла и до сазнања да деца која су у марту била опасна за баке и деке сада то више нису.

“Деца до 10 година немају тај рецептор АЦ2 који је неопходан да би се вирус везао за ћелију, да ли су то плућа или неки други систем није битно… Такву исту препоруку је Светска здравствена организација дала за тај узраст јер за тај узраст нема опасности, то је и став педијатара”, објаснио је епидемиолог Тиодоровић, седећи поред министра Ружића у “Упитнику”.

С друге стране, Унија синдиката просветних радника Србије почела је да прикупља податке о основним школама од првог до четвртог разреда и проценти, како кажу, нису сјајни. Код око 4,5 процената учитеља је потврђен ковид, а исто толико – 4,5 процената је у изолацији. Од ученика – 0,5 одсто је позитивно, а у изолацији је 4,5 одсто, прича Звонимир Јовић.

“Оно на шта се надлежни позивају је број деце која су заражена. И заиста када гледамо у процентима, тај број деце је мали, негде 0,5 посто. Али, ако знамо да се та деца нису тестирала, да нико није слао децу на тестирање, е онда долазимо до много веће цифре”, каже Јовић и додаје да су учитељице у блиском контакту са ђацима – завезују пертле, бришу носеве, те да међу њима има и оних које спадају у ризичну групу.

Јовићев колега из синдиката “Независност”, Томислав Живановић, такође упозорава да су деца одлични преносиоци заразе и примећује да ни ове закаснеле мере које су донете нису потпуне, јер, како каже, ради градски превоз, раде привредни субјекти.

“Иако нисмо задовољни квалитетом онлине наставе, јер није то исти квалитет као што је класична настава, то је сада тренутно једино што можемо да бисмо – не зауставили, него успорили епидемију”, каже Живановић.

Звонимир Јовић из Уније синдиката не крије да су забринути за здравље запослених и да су једино због тога инсистирали да и ученици од 1. до 4. разреда основних школа раде од куће. На министров аргумент да “нижи разреди нису плодно тле за развој вируса”, те да су “старосна доб када се стичу елементарне радне навике и писменост”, Јовић одговара да за њега нема дилеме шта треба сачувати – једну школску годину или здравље људи, подсетивши да је већ било смртних случајева просветних радника у Београду и у Нишу.

Извор: Истиномер

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

code

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*