Godišnji odmor mimo celog sveta.

Idejom da zaposlenom naknada za godišnji odmor bude manja od uobičajene prosečne zarade, Srbija bi izgleda postala jedinstvena među evropskim zemljama. To rešenje, koje bi moglo da bude samo privremeno, doneto sa dobrim razlozima i kao rezultat socijalnog konsenzusa, u nacrt izmena Zakona o radu dospelo je na inicijativu ministra privrede Saše Radulovića, koji ga je za vreme novogodišnjih praznika povukao u jednom intervjuu, ne zato što bismo njime zaista bili mimo sveta nego očito zato što će uskoro izbori.

Čudna je zemlja ova Srbija.  Sašu Radulovića koji je postao ministar 2.9.2013.godine, ni krivog ni dužnog, proglasiše „Reformatorom godine“, 26.12.2013.godine!

            I Reformator reši da reformiše po Republici Srbiji. Posle više predloga izmena Zakona o radu, od kojih se ne zna koji je bio nepismeniji i gori, konačno su se ministar privrede (a gde je ministar rada?) i posladavci oglasili i predstavili, za zaposlene najgoru varijantu. Goru  i od loših zakona o radu u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Kada već hoćemo u EU, zašto onda ne primenjujemo njihove standarde?   Možete misliti koliko je taj  predlog loš kad su sindikati, čak i oni  bliski vlasti, odustali od daljeg  zajedničkog rada.   

            Da se podsetimo šta nije dobro u ovom predlogu :

• Rad na određeno vreme će postati pravilo, a ne izuzetak, čime će zaposleni izgubiti sigurnost koju imaju kada rade na neodređeno vreme;
• Uvode se agencije za zapošljavanje i praktično će se radnici iznajmljivati na „lizing“ od tih agencija;
• Minuli rad i otpremnine će se računati samo kod poslednjeg poslodavca;
• Smanjuje se vrednost otpremnina prilikom odlaska u penziju;
• Daju se veće mogućnosti poslodavcu prilikom otpuštanja radnika;
• U slučaju da radnik dobije spor zbog nezakonitog otpuštanja, poslodavac nije dužan da ga vrati na posao već samo da mu isplati do 18 osnovnih zarada;
• Smanjuje se zarada za vreme godišnjeg odmora i bolovanja;

            Reformatoru godine to očigledno nije bilo dovoljno, pa kreće da brani neodbranjivo i objašnjava neobjašnjivo, jer ga valjda „priznanje“ koje je dobio na to obavezuje. I na twiter-u nam  objasni kako se smanjenje zarada odnosi samo na javni sektor!?!  Pri tome deli zaposlene na  javni  i  „realni“ sektor. O ovakvoj podeli moraće verovatno da se izjašnjava i Ustavni sud.

            Ono što vrli Reformator ne zna, ili neće da zna, je stanje u prosveti koju uporno guraju u javni sektor. Kao što je poznato prosečna zarada u prosveti je oko 40 000,00 dinara i  neće biti oporezovane. U prosveti je od 2001. godine u zaradu uračunat regres i topli obrok. To orjentaciono iznosi oko 35-40%. Ako to preračunamo,  prosečna zarada je onda oko 24000,00 do 26000,00 dinara. Da li Reformator smatra da je to dovoljno za bilo kakav život? Ali da se ne bavimo prosekom. Očigledno je da nenastavno osoblje ima platu daleko ispod minimalne zagarantovane cene rada, a šta je sa nastavnicima? Ako je prosečna zarada nastavnika oko 45000,00 onda je njihova plata oko 27000,00 u prevodu oko 250 evra. Zaista bih voleo da mi Reformator kaže gde visokoobrazovani nastavnik, Evropsku uniju da i ne pominjemo, ima platu 250 evra!?  Naravno,  nigde. Zbog toga ga pozivamo  da pokuša da živi i izdržava porodicu sa 250 evra.

            Očigledno je da novi Zakon o radu,  osim što umanjuje prava i zarade,  pokušava da uništi jedino što nam je preostalo, a to je ljudsko dostojanstvo.

            I na kraju, šta još reći? Svi političari se zaklinju da je prosveta vitalna delatnost i da nije potrošnja. Dugo sam bio uveren da će srpsku prosvetu upropastiti nesposobni ministri koji se ne mešaju u svoj posao.  Sada sam shvatio da će Grobar srpske prosvete biti stečajni upravnik, vrli Reformator godine. Odavde sledi samo jedan zaključak, ako želimo da živimo u normalnoj državi, ako želimo u Evropu i ako ovoj Državi treba prosveta, onda joj nisu potrebni  ovakvi reformatori. A, setih se sad, da nije ovo sve namerno, ali da izgleda kao slučajno!?

Zvonimir Jović, predsednik USPRV

„Šta bih uradio da sam ministar obrazovanja? Po meni, uspeh leži u kontinuitetu. Ako smo usvojili Strategiju obrazovanja do 2020-te i ako su sve političke opcije glasale za nju, zašto je ne sprovodimo? Nju su pisali naši najpriznatiji stručnjaci iz svih oblasti obrazovanja i to je neka vrsta putokaza. Na žalost, po nekim istraživanjima, 80 odsto ljudi u Srbiji ne zna saobraćajne znakove, a slično je i sa čitanjem putokaza u obrazovanju“, kaže u intervjuu za „Dnevnik“ dr Miodrag Stojković, genetičar svetskog glasa.

Mi imamo veliki problem koji se iz godine u godinu gomila: falsifikovane diplome, neakreditovane ustanove obrazovanja, isturena odeljenja fakulteta u privatnim kućama, kupovinu diploma, lažne stručnjake, loš kvalitet nastave i istraživačkog rada, pogotovo na privatnim univerzitetima. Na šangajskoj listi naš prvi privatni univerzitet je negde između 5.000-tog i 7.000-tog mesta. Nisu tu studenti ili zaposleni krivi, nego oni odgovorni za strategiju rada privatnih univerziteta i država koja to toleriše.

U Srbiji je, prema istraživanjima Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, tek četvrtina nastavnika zadovoljna svojim poslom i ume da motiviše učenike, radi savesno i sa entuzijazmom i nije im potreban nadzor, koji, inače, gotovo i ne postoji.
Nastavnici prepušteni da rade „po svome“, kontrola nikakva
Ne postoji, naime, jedinstvena evidencija ili dosije o radu nastavnika, njihovim rezultatima, uspesima, propustima, pa se tako dešava da u školi ostaju da predaju čak i nastavnici koji učine težak prekršaj.