Председништво Уније синдиката просветних радника Србије обавештава заинтересовану јавност да је данас у потпуној обустави наставе било 196 школа чланица УСПРС. 

Потпуно подржавамо просветне раднике у Чачку, који су на састанцима синдиката донели одлуку да наставу не држе ни у наредним данима, а због тога што нису примили зараду за месец фебруар.

Са данашњег састанка упућен је позив министру просвете, науке и технолошког развоја, др Срђану Вербићу да размотри тренутну ситуацију у школама у Србији и да хитно реагује, отпочињањем конструктивних преговора.

ИНФО УСПРС

Неколико стотина просветних радника из зрењанинских основних и средњих школа протестовало је данас у Зрењанину, испред зграде Школске управе за Банат у Зрењанину, због одлуке Министарства просвете да смањи плате свима који су учествовали у вишемесечном штрајку.

Два просветна синдиката најавила нову једнодневну обуставу наставе. У 50 школа где нису умањене зараде штрајкачима нису легле плате.

У школама које су у штрајку у понедељак неће бити наставе, најављују из Уније синдиката просветних радника и Синдиката радника у просвети. Синдикалци не знају колико школа ће се одазвати њиховом позиву, али очекују, кажу, да ће учионице остати празне у већини од 700 школа које су у штрајку.

Овај једнодневни штрајк одговор је, наводе у синдикатима, на одлуку Министарства просвете да штрајкачима смањи плате. И то само члановима два синдиката који су остали у штрајку и после 18. фебруара, када су Синдикат образовања Србије и „Независност“ потписали протокол о обустави штрајка. Јуче је легла умањена плата већини штрајкача. Али у неким школама наставници нису уопште добили плату. Реч је о педесетак школа у којима су директори одбили да смање зараде штрајкачима.

Mинистар просвете Срђан Веррбић каже за РТС да се са просветарима који и даље штрајкују не може водити дијалог јер су њихови захтеви мимо закона. Позива просветаре да се информишу о последицама штрајка, који траје дуже од законом прописаног рока.

Његово Премијерско Величанство је љубазно замолило просветне раднике да “покушају да се ставе у њихову кожу”. На жалост, те незахвалне ленштине никада нису могле да приуште ни озбиљнији Арманијев кожни комад, камоли неко потпуније “стављање у кожу” озбиљног српског напредњака.
Како ли ће тек сад након нужног кресања, плус најављеног неисплаћивања зарада штрајкачима? Можда им је најбоље да се помире са судбином фикуса и дочекају обећано реформско скретање ка дуалном образовању на месту на коме би у том моменту свакако завршили: сметлишту тужних транзиционих судбина – у (лако)верном народу од милоште званом “регистар незапослених Националне службе за запошљавање”.

Поштоване колегинице и колеге.

Ових  дана  се  између  осталог, као и увек када понестане реалних аргумената,   говори о томе колико су оштећени ученици и како они највише губе.

Да бисмо увидели да ли  је то тако, потребно је да се сетимо шта је мисија образовања. Мисија образовања је да однегује добре људе, који знају да мисле својом главом, који су слободни у размишљању и понашању, који знају како да реше проблему свом послу, али и у свом животу. Када то знамо, онда нам је потпуно јасно шта је наш основни задатак. То није првенствено држање часова и преношење знања. То наша деца могу и без нас. Наш главни задатак је да их научимо да мисле, да се критички односе према свету око себе, да разликују добро и лоше, да разликују правду од неправде и да увек стану на страну  вредности и квалитета. А како да им на то укажемо ако се сами не понашамо тако. Сви се слажу у томе да су наставници,уз родитеље, примери на које се ученици угледају. Ми смо у овом часу пример за њих , како треба стати на страну квалитета, истине и поштовања вредности.

Наставници из Чачка, као и поједини из Крушевца и Београда, јуче нису примили плату јер директори школа нису желели да смање зараду запосленима у штрајку.

Министар просвете Срђан Вербић је, како кажу у синдикатима, издао наредбу да се штрајкачима којима директори не умање плате, стопира исплата зарада из трезора.

Полако се шири свест да је просвета прекобројна, да је за њу планирано тихо дављење и да нема шта да изгуби?

Поздрављам све просветне раднике који су 17. марта у Београду присуствовали једном епохалном постисторијском чину, као и онима који нису. Пропустили су да сведоче једном од највећих антирежимских протеста пошто је Србија постала колонијална демократија, и то протесту понижених и увређених просветних радника, на које одавно више нико не рачуна као на озбиљну снагу способну да се супротстави неоколонијалној окупацији. Но самим тим осећај солидарности, задовољства и поноса био је израженији.

Преговори без резултата створили су мучан утисак о сукобу који кулминира. Два репрезентативна синдиката не одустају од штрајка, Министарство не попушта, а ђаци су ускраћени за часове, које, по свему судећи неће успети да надокнаде. О могућности превазилажења ове ситуације у емисији говоре: др Милован Шуваков, помоћник министра за развој и високо образовање, Драган Матијевић, председник Уније синдиката просветних радника Србије и Александар Ничић, члан председништва Синдиката образовања Србије.

Извор: РТС

Поштовани министре, од старта нисте обећавали.

Деловали сте преплашено. Готово као Аска. Сећам се првог интервјуа који сам урадила с вама пошто сте дошли на чело Министарства просвете. Прво ми вас је било жао.

Ваљда сте у мени пробудили природну реакцију, која се јавља у човеку кад, рецимо, на улици угледа покисло, незаштићено штене. Изгледали сте као стидљиви научник који се не сналази баш најбоље у комуникацији с људима. Саветници су вас оставили неприпремљеног.

Нисте знали одговор ни на једно питање у вези с ресором. Збунили сте се. Презнојили. Веровала сам да сваком треба дати шансу, али у његовим оквирима деловања.