Протекле недеље је овде већ подробно размотрен предлог закона о одређивању максималног број запослених у јавном сектору. У петак је тај акт усвојен у Скупштини Србије, па више не можемо говорити о мањкавостима и проблемима законског предлога. Сада су то проблеми који ће настати када закон ступи на снагу. То што је по хитном поступку (противно одредбама пословника о раду Народне скупштине) усвојен у јулу, опробани је рецепт подметања. Грађани који ионако обраћају мало пажње на рад Народне скупштине, то готово уопште не чине у летњим месецима или око Нове године. Владајућа већина тако добија простор да у та два периода пусти машти на вољу и ради, без претеривања, шта год пожели.

Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић изјавила је данас да је нејасно колико је запослених у просвети вишак, јер не постоји јединствен информациони систем.

„Отпуштање је тема о којој се дуго прича, али ми се чини да никоме није баш најјасније колико има вишка запослених. Наиме, ми у просвети немамо јединствен информациони систем и самим тим немамо валидне податке о круцијалним стварима. Не знамо колико има школа, запослених у њима, па ни оних без пуне норме. Лоше је то за све, а поготову за озбиљне планове и резове о којима свакодневно слушамо”, рекла је Јанковићева за Градскибиро.

Представници синдиката просвете не слажу се с најавом министра просвете Срђана Вербића да отпремнине у просвети треба да буду пре свега понуђене наставницима са непотпуним фондом часова и сматрају да је боље решење да отпремнине буду понуђене онима који немају ниједан час и онима којима је преостало неколико година до пензије.

Дневни лист „Политика“ је 3. августа објавила ауторски текст Кори Удовички са редакцијским насловом „Отпуштања нису најбитнија, али ће их бити“. У тексту се ауторка бави проблемима функционисања државе, закључујући, додуше  у првој реченици, да је време да Србија себи направи бољу државу.

У праву је Министарка Удовички када констатује да је државни апарат застарео и да су у њему нагомилани партијски, рођачи и пријатељски кадрови. У праву је и када закључује да баш ти кадрови немају ни воље да раде боље или другачије. Добро је што јавно признаје да је забрана запошљавања довела поједине делове система до ивице издржљивости. И још много тога је министарка добро приметила да не функционише у нашој држави, и лепо је рекла да нам треба држава чији ће се службеници трудити да грађанин заврши посао са што мање муке.

Време је да Србија себи направи бољу државу. Другог избора нема – ова нас сувише кошта, а мало даје. Треба нам држава која брже развија добре пројекте, једноставније издаје дозволе, која своје поступке планира и најављује. Чији службеници размишљају како грађанин да заврши посао са што мање муке, која обезбеђује и лечи људе јефтиније и љубазније, која школује децу за послове будућности, а не о знању из прошлости.

Mинистар просвете, науке и технолошког развоjа Срђан Вербић изjавио jе данас да ће отпремнине у просвети бити, пре свега, понуђене наставницима са непотпуним фондом часова, као и делу ненаставног особља.

„Желимо да они коjи раде имаjу што већи фонд часова и да заиста могу да живе од тога“, казао jе Вербић.