Prethodne školske godine sam imao čast da primim jubilarnu nagradu za deset godina rada u prosveti. Blagajnica škole mi je sa osmehom saopštila da će ona biti viša od pola moje plate, jer se računa republički prosek, što bi, verujem, mnoge pomalo obradovalo, a mene, eto, nateralo da se zamislim – dakle, ja deset godina radim posao za koji nadležni smatraju da vredi ispod proseka. Tih dana plate, koje nisu povećavane od 2009. godine, su spuštene za 10 posto.

Samo na području Školske uprave Beograd desilo oko 700 manipulacija u vezi sa objavljivanjem slobodnih radnih mesta i raspoređivanjem tehnoloških viškova, procena je koju su sindikatima obrazovanja izneli predstavnici Ministarstva prosvete. Optužbe sindikata na račun direktora škola traju nedeljama, ali niko do sada nije spreman da javno objavi imena onih koji su navodno vršili zloupotrebe. Iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije i Unije sindikata prosvetnih radnika poručuju da su sve sporne slučajeve prosledili Ministarstvu prosvete, od koga očekuju reakciju.

Po vrlo diskutabilnim kriterijumima i principu mešanja“ baba i žaba“, bez prethodne realne konsultacije baze, sa puno očigledno nestručnih i nelogičnih rešenja, te uz pozivanje na „Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja“ koji ima toliko manjkavosti ( obećane su izmene i dopune istog), donešen je , u „cik zore“,“Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja“ . I, naravno, pozvani su od strane regionalnih Školskih uprava, na sastanak ditrektori škola , gde im je dato do znanja da u „ miru i tišini“ sve lepo odrade! I tačka! Čak su, i donedavno drčni sindikalisti, bili mirni i na liniji Pravilnika ili ti Uredbe-Naredbe! Zašto da ne!? Nastavno osoblje je ovog puta pošteđeno( sindikalisti su uglavnom iz te branše), a za onih 4-5000 dinara smo se „krvavo borili“, malo radeći, dok su tetkice, adinistrativci, domari i još po neki, tada, u jeku te sindikalne borbe, bili „zaštićeni“ s obzirom da i nije bilo od čega otrgnuti im neku crkavicu. Elem, da se vratimo na sadašnjost i magične brojke. Demografi dobro znaju da naša sela,koja svi tako puno volimo kada treba da se“ slikujemo“ ili nešto ruralno ili multi-tolerantno pokažemo, isto tako imaju decu školarce, a da bi ih bilo više, njihove škole moraju biti „ vidljive i statusno ravnopravne“, kako bi se roditelji odlučili za povećanje broja budućih đaka. Kako to sprovesti, kad naš Novi i vrli Pravilnik praktično i ne prepoznaje seoske škole!?Ta magična granica od 16 odeljenja je vrlo lepo smišljena; zna se da su retka sela, skoro nepostojeća, gde ima paralelno u generaciji dva razreda. Na taj način selo je potpuno diskriminisano! Prosto je jednom nestručno-nelogičnom uredbom ( verovatno od strane nekoga ko uopšte ne poznaje život škole, njenu dinamiku, nove standarde i zahteve,svu složenost obrazovno-vaspitnog procesa…) stavio svima do znanja da je za „ seljake“ i bolje da se ne obrazuju kvalitetno, šta će im to mučenje kad će ionako biti samo „ selje“. U dobro organizovanim zemljama , bez obzira na udaljenost,ruralnost i tsl., škole su u istom statusu, čak im se daju i određeni benefiti, baš zbog njihove posebnosti( kao u našem slučaju višejezične nastave). A kod nas sledi kazna, za naša lepa sela, u vidu magične i nedostižne linije na nivou broja 15-16. To znači da za decu u školi, koja ima recimo 14 odeljenja ( i to je za pohvalu za seoske škole), deca ne moraju da imaju istu podršku, pedagošku i svu ostalu , kao u školi koja ima 16 odeljenja. Svakako da će birokrate reći da je sve to u redu, da je to čista matematika, te da je za njih male i 0, 00 %administrativnog radnika mnogo. Tamo, kod tih seljana, nema šta da se sabira, oduzima, komunicira, izdaje, prima, oglašava, u pola noći škola otvara zbog nečega, da se primi slučajna pošiljka, o užini brine i evidentira ko je istu regulisao, kupi kofa i četka , da pribavi i dopremi sve što je školi potrebno, da se nasmeje kad su svi odsutni, da … prosto mora da postoji neko ko sve to radi… O satima , obračunima, uplatama i svemu još mnogo drugom, ne treba niko da brine, ne treba da postoji finansijski radnik, to će jednim klikom valjda raditi neko sa višeg nivoa , referent iz neke delatnosti, iz dobro skrivene i udaljene kancelarije …. Ne znaju birokrate kako škola živi. Da ne govorimo o postignućima i standardima, motivaciji đaka i roditelja, testiranju na svim nivoima, mnogim zahtevnim stručnim opservacijama i korespodenciji stručnog saradnika, njegovoj značajnoj pomoći u radu sa decom po IOP-u ( nema obećanih pedagoških asistenata), angažovanju na svim nivoima obrazovno-vaspitnog i korektivnog rada… I sve to sa 0, 5 glave, kako ispade po Naredbi-Uredbi. I ko nam je kriv što nas nema više od 111,jer će nam i za užinu dati 0,25 glave jedne tetkice. Da sve poradi, pripremi, iseče, namaže, ispeče, sredi kuhinju , naruči, obezbedi osmeh i sve to u nekoliko navrata dnevno ( mi smo dvosmenaši), u dozvoljena 2 sahata za čitav dan, podeljena u nekoliko vremenskih zona. Biće to dobra priprema za neki Rijaliti šou o preživljavanju sa oko 4000 dinara mesečno, pa da se malo i mi( ona) proslavimo! Da ne govorimo o domarima i higijeničarkama koji treba da održavaju ono što je građeno( i sačuvano) pre veka ili dva, gde su napori, obimi, načini, nepriznate površine i sve ostalo vrlo zahtevni. Tu je opet radila čista matematika( metla). Neke pametne metle i krpe, čekići, svrdla, kosilice, pećke i ostalo. Baš smo postali pravi Europejci, a poglavlja još zamandaljena. Odgovor je jasan; javni sektor mora da se skreše, a ko će , bre, da udari na one ozbiljne, one koje narod bira kad dođe vreme. I one, koje posle biraju Izabrani, pa se zabune u brojanju, jer za njih tamo nema jasnog Pravilnika. Ili ga ima, al se zagubio?! Pa onda kreši i šišaj dole, pogotovo one koje nema ko da štiti. Sindikalci se zamorili od borbe( treba izgurati ta duga pola sata), a pisci Naredbi-Uredbi , nisu baš o svemu ljudi informisani. Nije lako svugde biti, slikati se, podržati, obići dobra mesta, nekad se malo i skriti… Sve to iziskuje bar 1, 5 glavu na tom poslu!
Uostalom, ko zna, možda će uskoro biti još nekih inovacija… ? Verovatno bi sledeći korak mogao biti ukidanje direktora, nastavnika i preostalih u školi, te postavljanje komesara za svaku školu i pride 2-3 robota, ali bez govornog softvera. Šta i sa kim u školi ima da se priča, bre!

Milan Nedeljkov

Problem je što bogataš misli da može sve da kupi – pa i znanje, a mudrac zna da malo toga može da ima zbog sebičnosti bogataša