Podrška obrazovnoj reformi masovno je izvela građane na ulice u Hrvatskoj. U Srbiji, čini se, debata o kvalitetu obrazovanja još nije premašila debatu o platama prosvetara. Ipak, sindikati prosvetnih radnika tvrde da su ih, osim novca, na ulice izvodili i loši uslovi, zastareli planovi i programi, i to što nadležni obrazovanju ne pridaju značaj koji bi trebalo da ima. Šta su to Hrvati shvatili i kakve veze sa tim ima Evropska unija?

Nekoliko desetina hiljada ljudi u Hrvatskoj juče je protestovalo zbog kvaliteta obrazovanja. Rekli su „ne“ školama koje proizvode štrebere i podržali kreativnije učenje koje će decu naterati da razmišljaju, a ne bubaju.

Kome je cilj da srpska škola bude oblikovana po američkom modelu tzv. „public schools“, gde se učenici ne uče i ne vaspitavaju nego dresiraju za poželjne oblike ponašanja u neoliberalnom kapitalizmu i šta bi tim povodom mogao da uradi novi ministar prosvete

Kraj maja 2016. doneo je još jedan od mnogobrojnih prekida nastave u Srbiji, u kojoj se ove godine navršava dve decenije od prvog velikog štrajka prosvetara, kada su škole obustavile rad tri meseca. Ovoga puta to se desilo u Čačku.

Srbija je sve bliže tome da dobije novu vladu, a kako „Alo!“ saznaje, poziv u koaliciju od mandatara Aleksandra Vučića dobiće samo SPS.

Informatika i računarstvo bi od naredne školske godine trebalo da bude obavezan predmet od petog do osmog razreda osnovne škole, sa ukupnim godišnjim fondom od 30 časova. Nastava tog predmeta bi bila realizovana kroz takozvani „klizni raspored“, odnosno ravnomerno raspoređene dvočase tokom 15 nastavnih nedelja.

Zbog uvođenja informatike, svi ostali nastavni predmeti bi u rasporedu časova imali jednu nedelju manje, ali te časove đaci ne bi gubili već bi se realizovali kroz projektnu, tematsku nastavu ili u digitalnom okruženju.