„Ko se usudi da podučava, ne sme nikada prestati da uči” – slogan je master programa za obrazovanje nastavnika koji godinama postoji na beogradskom univerzitetu. Potpuno opravdano, zar ne? Da, želimo da decu podučavaju osobe koje su odgovorne prema sopstvenom znanju i usavršavanju. Da, obrazovnom sistemu treba kadar koji razume promene i razvija kritički stav prema njima, a tim putem usmerava i decu. Da, naravno da je itekako poželjno da ta osoba propagira celoživotno učenje i preuzima inicijativu da ga sprovodi ličnim primerom.

Od naredne školske godine projektna nastava biće obavezan čas za prvake, predviđeno je nastavnim planom i programom.

Pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković izjavila je da je promenjen sistem bodovanja za upis u srednje škole i da će sadašnji i budući osmaci iz škole moći da ponesu najviše 60, a da će na završnom ispitu moći da osvoje još maksimalno 40 poena.

Rad predsednika Srbije Aleksandra Vučića građani su, na skali od jedan do pet, ocenili ocenom 4,1. 

Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da je prosveta resor kojim je u prošloj godini najzadovoljnija, a ovoj će se, kaže, najviše ulagati u kulturu.

Možemo samo da nagađamo šta bi bilo da su tako „napredni“ testovi, koje u Dnevniku (u 21. minutu) dan pred Novu godinu pominje ministar Šarčević, bili izmišljeni makar malo ranije, ako već ne i pre više decenija. Recimo, na vreme bi bile ispitane i ocenjene osobe iz sadašnjeg sastava vlade i svakoj od njih ponaosob bilo bi zabranjeno da se bavi politikom uopšte, a pogotovo da stupi na bilo kakvu javnu dužnost. Pored toga, ministru Šarčeviću bilo bi dodatno strogo zabranjeno da se bavi obrazovanjem, jer naprosto nema ni dovoljno pameti, a ni znanja za to. Ali, sve njih je ta čaša u vidu testiranja zaobišla, i sad opet, kao i dve decenije ranije, kolektivno plaćamo skupu cenu za to.