ДИФ-овац предаје математику и хемију: Дијагноза српског школства у једној реченици
TweetНедостатак наставника математике, физике и хемије приметан је у целој Србији, а да ситуација неће бити боља показује број студената који уписују наставничке смерове на овим факултетима. Декани осам београдских факултета удуржили су се и предложили иницијативу за спас школства и проследили је Ректорату Београдског универзитета. Они између осталог предлажу регионалне стипендије за студенте одређених наука, повећање плата наставника од 30 до 50 одсто, ревидирање наставних планова и програма, али и повратак достојанства наставницима и образовном систему.
ШКОЛАМА БЕЗ КАДРА ПРЕТИ – ЗАТВАРАЊЕ: По хитном поступку расправљаће о наставничким студијама
TweetНационални просветни савет добио је захтев од Министарства просвете да по хитном поступку расправља о предлозима декана наставничких факултета за побољшање положаја наставника – каже Радивоје Стојковић, председник НПС уз напомену да ће ванредна седница овог тела на којој ће се расправљати о документу бити одржана у четвртак.
О предлогу декана осам факултета (Филолошки, Филозофски, Математички, Хемијски, Физички, Географски, Биолошки и Факултет физиче хемије) изјасниће се и Сенат Београдског универзитета на првој наредној седници.
У школама се надају да ће ова иницијатива уродити плодом, јер истичу да је недостатак наставника – нерешив проблем.
НАСТАВНИЦИ ЋЕ ПИСАТИ И „ОПРАВДАЊА“ ЗА ОЦЕНЕ: Измене закона о основама система образовања и васпитања уводе у наставу средњошколце и мајсторе
TweetАКО се усвоје измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања, од септембра ће практичну и наставу из стручних предмета у уметничким и средњим стручним школама моћи да предају и свршени средњошколци!
За катедром се, такође, могу наћи и предвачи са мастером из било које области тако да ће, рецимо, професор биологије моћи да буде и неко ко је после основних студија на Биолошком факултету, завршио постдипломске студије на економији!
„Проблем су плате, али и родитељи“: Студенти неће да буду наставници, спреман план са пет предлога како би то могло да се промени
TweetДекани седам факултета који имају смерове за школовање наставника предложили су решења за дефицит наставичког кадра. Члан Националног просветног савета Мирослав Марић каже за РТС да предлози звуче доста разрађено и да ће их Савет разматрати наредног четвртка. Друштво математичара, чије је он члан, има пет предлога, међу којима је унапређење материјалног положаја, али и угледа и ауторитета наставника.
Филолошки факултет, где се школују наставници српског језика и књижевности, није успео да попуни квоту – планирали су 410 студената, а пријавило се 295. На Филозофском факултету уочили су да је све мање пријављених за студије историје.
Ништа боље није ни на Географском, Хемијском и Физичком факултету, где на наставничким смеровима сваке године остане много упражњених места.
На недостатак наставника математике, физике, хемије, биологије, али и латинског језика и психологије, декани факултета упозоравају још од 2015. године.
Прошле недеље састали су се декани седам факултета, који имају смерове за школовање наставника и разговарали о недостатку наставничког кадра. Сенату Београдског универзитета послали су нацрт платформе са пет тачака.
СТИПЕНДИЈЕ ЗА БУДУЋЕ НАСТАВНИКЕ: Како повратити интересовање за наставничке факултете
TweetДЕЦА која желе да студирају наставничке факултете треба да добију стипендије, а давање стипендија мора да буде по регионима у складу са локалним потребама. И положај наставника би морао да буде бољи, а за то је неопходно значајно повећати плате. Оне би требало да буду за 30 до 50 одсто више од просечних у Републици.
Ово су неки од предлога декана седам наставничких факултета за решавање једног од највећих проблема у просвети – недостатка наставничког кадра.
Декани Филолошког, Математичког, Филозофског, Хемијског, Биолошког, Физичког и Географског факултета Универзитета у Београду одржали су јуче састанак на коме су ови предлози „стављени на папир“, а они ће бити и основа коначног документа који ће бити предочен просветним властима.
Kуда ово води и где ћемо да стигнемо?
TweetМожда ћу се замерити некима, али не занима ме.
Подстакла ме тема „Зашто млади лекари не желе да остану да раде у Србији“….
Да ли се ико запитао зашто млади инжењери не желе да раде у школи?
Просвета и узрок „измицања столице”
TweetСудећи по последњим догађајима и информацијама, ученици су враћени у школу а тиме је показано да бахато понашање може да прође. То никако није добро. Просвета вапи за озбиљном реформом, а било који погрешни потези само отежавају ствари
Образовање и васпитање – то су термини који би требало да истовремено буду и темељ и кров просветног позива.
Могуће је бити образован, а бахат као што је, наравно, могуће бити васпитан, а необразован, неупућен у оно што би требало да буде потребно за несметано сналажење у друштву и животу.
КОМЕ ЈЕ ОВО У ИНТЕРЕСУ?
TweetЦрвена линија: Турнир на Илиџи као опомена за говор мржње међу децом
TweetКо је децу рођену две деценије после ратова деведесетих научио шовинистичком скандирању, а оне нешто старије уринирању по верским објектима? Колика је одговорност родитеља, а колика образовног система и власти држава у региону? Да ли је напад на Илиџи инцидент или последица системског (не)деловања и може ли бити нормализације односа у региону ако је патриотизам испред истине, а национално питање примарно?
У Црвеној линији о томе су говорили Хеленца Пирнат Драгичевић, правобранитељица за децу у Хрватској, Златиборка Попов Момчиновић, социолошкиња из БиХ и Јоца Копчић, наставник физичког и тренер из Србије.
Ауторка и водитељка Црвене линије је Марина Фратуцан.
Извор: Н1
Мрежа школа и даље изазов за образовни систем
Tweet