Podaci sa BIRN-ove liste pokazuju da je MPN u 2011. godini potrošilo 13700 miliona dinara, a od toga samo na specijalizovane i ugovorene usluge 23 milijarde. Ako se ti iznosi uporede sa drugim ministarstvima, vidi se da su troškovi desetostruko veći: Ministarstvo rada i socijalne politike koštalo je samo 897, a ono za poljoprivredu, trgovinu i šumarstvo svega 783 miliona.

Kada je očigledno da se u prosveti obrće toliki novac, postaje razumljiv zahtev MPN da otvori još jednu agenciju.

Ministarstvo prosvete osnivanjem ovih zavoda zapravo je otvorilo kanale za protok novca iz Evropske unije, ali i od „donatora“ čiji su interesi usmereni na slabljenje i urušavanje srpskog obrazovnog sistema…

Zahvaljujući Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, od 2010. godine ove ustanove na svojim sajtovima objavljuju Informatore o radu koji omogućavaju da se zaviri u stavke njihovog budžeta. Na prvi pogled može se sagledati koliko su visoki iznosi za intelektualne usluge koje se pružaju u ovoj oblasti. Cena je daleko iznad njihovih vrednosti ako se sudi prema stanju u koje je dovedena srpska prosveta.

Nameće se pitanje da li se milionima evra opredeljenim za unapređivanje kvaliteta zapravo plaća uništavanje jednog kvalitetnog sistema.

Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja

U prvom talasu priliva ogromnih sredstava u srpsko obrazovanje 2004. godine ovaj Zavod osnovan je radi praćenja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja i obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u obrazovanju, zatim u pripremi propisa iz nadležnosti Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta i drugih poslova…

U njemu su zaposlene 102 osobe koje imaju sistematizaciju poslova u velikoj meri jednaku pojedinim sektorima, odsecima i grupama samog MP.

U organizacionoj šemi se vidi da ima tri Centra:

- Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju
- Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih
- Centar za razvoj programa i udžbenika

Po principu strukture Ministarstva, svaki Centar ima i svoje Sektore koji koji pružaju usluge zainteresovanim licima. Iz 10. tačke Informatora vidi se jasno da je jedino zainteresovano lice za njihove usluge Ministarstvo prosvete i koliko ih plaća.

Izneti podaci o prihodima i rashodima za 2011. godinu pokazuju da je 102 zaposlena u ZUOV-u imalo na raspolaganju 152. 829. 000, 00 dinara, potrošilo 148.788.706,00 i velikodušno u budžet RS vratilo 4.040.294,00 dinara (Informator ZUOV 16/27)

Za 2012. godinu planirano je 157 772 085, 00 dinara. Nisu još objavljeni podaci o konačnom utrošku tog novca jer se iznosi po stavkama odnose na period do 30. juna 2012.

Iz podataka o javnim nabavkama za 2011. godinu može se sabiranjem iznosa za 20 navedenih stavki doći do cifre od 39 781 000, 00 dinara za nabavke male vrednosti, po skraćenoj proceduri, koji je osnov za korupciju. Iza ovog plana sledi 12 stavki o sprovedenim javnim nabavkama dobara, usluga i radova koje su obavljene prema proceduri, sa navedenom dokumentacijom.

Posebno bodu u oči troškovi obezbeđenja i zaštite Zavoda u ulici Draže Pavlovića i troškovi čišćenja za koje nisu angažovana stalno zaposlena lica koja bi neuporedivo manje koštala od zbira ove dve stavke. Potrošenih 2 600 000 dinara za 1580 kvm asocira na čišćenje Augijevih štala.

Stavke za reklamni materijal u iznosu od 2 600 000 dinara dovode u pitanje kome se Zavod reklamira kada mu je jedini korisnik Ministarstvo prosvete!

Pitanje je i ko su klijenti Zavoda za koje su ugostiteljske usluge i reprezentacija koštali 3 400 000 dinara. Očigledno je da se u godini Svetske ekonomske krize u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja baš nije štedelo. Do njih nisu doprli apeli Ministra prosvete da prosvetni radnici sagledaju stanje u čitavoj zemlji i da preispitaju svoje zahteve imajući u vidu „makroekonomsku situaciju“.

Za 2012. godinu u odnosu na prethodnu, plan javnih nabavki u Zavodu povećan je na 82 267 000 dinara.

Obuka zaposlenih u iznosu od 900 000 dinara pokazuje neverovatnu anomaliju: u Zavodu postoji Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju koji očigledno naplaćuje usluge obučavanja svojih kolega! Odnosno, ovaj centar između ostalog vrši akreditaciju programa stručnog usavršavanja, a njegovi zaposleni se usavršavaju na tome što su odobrili? Ili? U narednom budžetu za 2012. postoji javna nabavka pod nazivom: stručno usavršavanje zaposlenih – engleski jezik u iznosu od 847 458 dinara.

Ako se iznos podeli na 102 zaposlena (računajući 3 kafe kuvarice i jednog domara), kurs engleskog koštao je po 8308, 41 dinar

– nije ostvaren popust prema broju polaznika.

Treba imati u vidu da se za najbiža zvanja u prosveti mora posedovati određeni nivo poznavanja engleskog jezika, ali da taj preduslov očigledno nije bitan za direktne saradnike MPN jer ono može da im plati obuku.

Pregled realizovanih aktivnosti ovog Zavoda pokazuje da je konkretan posao predstavljala izrada nastavnih planova i programa za prvi i drugi obrazovni ciklus koju je uradio Centar za razvoj programa i udžbenika.

Kako je taj posao odrađen pokazuju sve dosadašnje analize ne samo naših strukovnih udruženja, članova sindikata i pojedinaca nego i stranih posmatrača, zaključno sa ocenom samog MPN:

Neki od problema uključuju: slabu ili nikakvu komunikaciju ili horizontalnu koordinaciju između različitih grupa koje sastavljaju nastavne programe za različite oblasti nastave; uzak pristup zasnovan na predmetima koji isključuje interdisciplinarne ili unakrsne veze između nastavnih programa; minimalno učešće nastavnika u procesu izrade i naknadnog utvrđivanja nastavnih programa.

Nastavni programi se uglavnom sastoje od spiskova jedinica nastavnog sadržaja bez pominjanja procesa učenja u učionici; kurikulum sadrži samo obavezne predmete koji se moraju u potpunosti obraditi u učionici, mada realno nije moguće ispredavati odnosno naučiti sve obuhvaćene informacije (OECD, 2003) zbog nedovoljno vremena za nastavu OECD (2012), Strengthening Integrity and Fighting Corruption in Education: Serbia, OECD Publishing:

Strategija obrazovanja u Srbiji do 2020. godine navodi među brojnim uzrocima niskog kvaliteta osnovnog obrazovanja ključnu stavku:

a) planovi i programi su obimni, nefleksibilni, neusklađeni
b) deca su preopterećena, nema vremena za rad na razumevanju, povezivanju i primeni znanja.

Treba dodati da su skupo plaćeni nastavni planovi i programi reformisani da bi se učenici rasteretili!

Takođe treba pitati čime se onda bave zaposleni u Sektoru za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, odnosno u Odseku za normativne i pravne poslove, Grupi za poslove predškolskog obrazovanja i vaspitanja i Grupi za poslove osnovnog obrazovanja i vaspitanja ako im Zavod piše planove i programe.

U stvari, javnost nije upućena u to da su pored zaposlenih u ove dve ustanove, programe zapravo pisali angažovani spoljni saradnici, a ne radnici Zavoda ili MP!

Iz svih navedenih aktivnosti nije proizašao ni jedan konkretan rezultat, odnoosno ni jedan željeni rezultat – ako se ne računa poguban pad motivacije učenika i nastavnika, zastrašujući porast nasilja u školama i pad kvaliteta obrazovanja na svim evropskim i svetskim listama.

Ironično je da se Zavod u okviru razvojnih poslova tokom 2008. godine bavi pripremama predloga za realizaciju dodatnog rada u nastavnim planovima i programima, a da istovremeno niko nema u vidu da je proširenjem nastavnih planova dodatni rad ispao iz rasporeda (i zakonskih okvira opterećenja učenika)!

I ostale aktivnosti su bez ikakve realne veze sa praksom, sprovođene dirigovano, sa formalnim učešćem nastavnika ili direktora, bez konkretnee povratne informacije i preispitivanja preduzetih koraka.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

Ova agencija Ministarstva prosvete u sistematizaciji regulisanoj Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji predviđa 60 izvršilaca, ali je u informatoru o radu navedeno se u okviru budžeta trenutno finansira 37 zaposlenih. Kao ustanova sa malim brojem zaposlenih, Zakon je predvideo da ZVKOV može da angažuje spoljne saradnike za određene aktivnosti i projekte i da obrazuje stručne timove iz reda stručnjaka u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Dakle, zaposleni redovno primaju platu, a za sve poslove koji se naručuju iz MP – uredno dobijaju honorare.

Iako organizaciona šema pokazuje ukupno 60 izvršilaca, u rasporedu zaposlenih (7. 4. 2012) navodi se 49 radnih mesta, a 33 imena.

Koliko ljudi u ZVKOV svakog meseca prima platu?

Ovaj Zavod pored Kabineta ima Sekretarijat koji se kao i drugi ogranci MP bavi istim poslom: kontinuiranog praćenja pozitivno-pravnih propisa i njihove primene (Informator, str.11).

MPN u okviru velikog broja svojih sektora već ima Grupe za za normativne i pravne poslove tako da se postavlja opravdano pitanje dupliranja kapaciteta.

Ostala četiri Centra: za standarde, za ispite, za vrednovanje i istraživanja, za metodologiju istraživanja, statističku obradu i analizu i za izdavačko-tehničke i zajedničke poslove imaju po jedno ili dva svoja izdvojena Odeljenja.

I ovaj Zavod dakle ima odrešene ruke da angažuje spoljne saradnike (čitaj tezgaroše) za određene aktivnosti i projekte. Iako ima manje zaposlenih, u okviru ovog Zavoda vrti se još veći novac.

Zavod je osnovan Odlukom Vlade Republike Srbije 2004. godine radi obavljanja razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u oblasti obrazovanja i vaspitanja… Pravni osnov postojanja Zavoda je kao i u prethodnom slučaju, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, po kome, ovaj Zavod obavlja stručne poslove u oblastima praćenja i vrednovanja stepena ostvarenosti ciljeva, zadataka, opštih i posebnih standarda znanja po nivoima i vrstama itd… Očigledno je da je i ovaj Zavod preuzeo deo nadležnosti Ministarstva prosvete.

Obim Informatora o radu ZVKOV-a treba da izazove utisak kako se tu mnogo radilo i kako su opravdano utrošena ogromna sredstva za 2011. godinu.

Navedeni su nazivi svih Pravilnika koje je Zavod koristio u radu, kao i mnoge druge suvišne stvari koje zamagljuju obim stvarnih poslova i rezultata. Podaci o pruženim uslugama pokazuju da je reč uglavnom o realizaciji projekata kojih je u 2011. bilo 13, od kojih se jedan prenosi u 2012. o kojoj još nema podataka, osim troškovnika.

Izlazni pokazatelji su navedeni, ali su vrednovani prema sopstvenom mišljenju, a ne prema realnim kriterijumima i ocenama prosvetnih radnika i ostalih evaluatora. Veliko je pitanje primerenosti testova za završni ispit zato što stručna javnost neprekidno reaguje na njihov sadržaj i strukturu, a rezultati se na sumnjiv način održavaju na određenom nivou.

Skupo je koštao proces obuke za implementaciju standarda koji se u osnovi ne poklapaju sa sadržajima nastavnih programa. Sama obuka nije mogla da doprinese onome što nije postavljeno na pravi način i usklađeno sa postojećim planovima i programima. Pomenuti dokument o standardima predstavlja jedan neoperativan i neprimenljiv predlog koji je naišao na veliko neodobravanje među realizatorima nastave. Njegova neprilagođenost postojećim programima je evidentna, ali se pitanje evaluacije odugovlači. Velika sredstva su potrošena u junu 2013. godine da se organizuju fokus grupe na kojima su iznete primedbe iz prakse. Kompletan materijal sa tih radnih grupa predat je na obradu Institutu za psihologiju.

Jedno od suštinskih pitanja jeste kompetentnost psihologa da procenjuju standarde za predmetnu nastavu: srpski jezik, matematiku, fiziku…

Nikakvog traga ni glasa dalje nema o tome – novac je potrošen na skromne honorare voditeljima grupa, potrošeni materijal za kopiranje potpuno beskorisnih formulara na osnovu kojih se ne mogu dobiti nikakvi relevantni podaci, a ostatak sredstava podeljen je nosiocima ovog „značajnog projekta“. Dakle, korekcije dokumenta nisu na osnovu javne rasprave radili zaposleni koji su ih pisali nego posebno angažovani stručnjaci, pojedinci i ustanove.

Jalov projekat predstavljala je takođe obuka za sprovođenje završnih ispita sprovedena po istom principu – realizovana u drugoj godini realizacije završnih ispita!

O značaju poslova koje obavlja ZVKOV za srpsko obrazovanje, ili o smislu projekata koje MPN naručuje od svoje agencije svedoči jedan od dokumenata koji je nastao u procesu realizacije projekata (dakle neplanirano): razvijena je strategija komunikacije koja se zasniva na proaktivnoj komunikaciji (Informator, str. 48).

Podaci o prihodima i rashodima su teško čitljivi, razbijeni u više tabelarnih prikaza u kojima nema svih činilaca koji bi pružali jasnu sliku. Na osnovu iznetog, troškovi ovog Zavoda u 2011. godini iznosili su 133 136 785 dinara.

Međutim, pojavljuju se frapantni iznosi vezani za projekte. Iako se u stavki 2601 Prva komponenta instrumenta za pretpristupnu pomoć EU – podrška tranziciji i izgradnja institucija mogu očekivati donacije, podaci ukazuju na budžet RS:

Podrška uspostavljanju sistema kvaliteta na nacionalnom nivou u osnovnom i srednjem obrazovanju finansirana je iz budžeta sa 60 097 000 dinara. Zaposleni su primili plate, dodatke i nadoknade u vrednosti od 28 433 000 (još 5 107 000 za socijalne doprinose). Ko je onda za pisanje projekata uzeo šezdeset miliona? U 2011. godini Zavod je za kancelarijski materijal utrošio 10 871 000 dinara.

Oprema „za kopneni saobraćaj“ (škoda Oktavija 1.9), kancelarijska, računarska, komunikaciona, elektronska i fotografska oprema, oprema za ugostiteljstvo i domaćinstvo, oprema za obrazovanje, ograda, ostale nekretnine, kompjuterski softver, kvalifikacioni softver i sl. imaju 2011. godine ukupnu nabavnu vrednost 17 565 072 dinara. Procenjena vrednost iste opreme u 2012. je 3 841 308 dinara.

Gde je razlika? Šta je toliko moglo da se amortizuje za godinu dana?

Zaključak

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja želi da omogući nastanak još jedne agencije. Kako se priliv sredstava na ime zvučnih razvojnih projekata nesmetano nastavlja,

Ministarstvu je potrebno da otvori još jedno svoje krilo za pranje novca.

Zavodi su osnovani sa proklamovanim ciljem da se unapredi i poboljša obrazovanje u Srbiji. Ostavljamo široj i stručnoj javnosti da sami procene koliko je obrazovanje zaista unapređeno ili unazađeno od 2004. godine do sada.

Pozivamo Narodnu Skupštinu Republike Srbije kao i Vladu Republike Srbije da zaustavi dalje sakaćenje srpskog obrazovanja i izvrši rekonstrukciju obrazovnog sistema i njegovih struktura. Očekujemo da nadležni osujete nameru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da otvari novu agencije, kao i da se preispita smisao postojanja i rada postojeće dve agencije.

Milan Jevtić, potpredsednik USPRS