ЖИТЕЉИ Србије и даље издвајају гомилу пара за месечне рачуне. Да би подмирила најосновније потребе, набавила храну и платила комуналије, српска породица мора да потроши плату и по! Према последњем „вагању“ куповне моћи, за покриће основних трошкова (овог септембра) било је потребно издвојити 67.481 динар.

У два министарства предвиђена су средства за решавање вишка запослених од укупно 22,3 милијарде динара

За „транзициони фонд“ 16 милијарди динара (Фото Ж. Јовановић)

Већи БДП по становнику у окружењу имају Словенија с 82 одсто европског просека, затим Хрватска – 61 одсто и Црна Гора – 40, док БДП Македоније и Босне и Херцеговине по становнику износи 36, односно 29 одсто просека ЕУ, респективно.Од бивших југословенских република, највећу стварну индивидуалну потрошњу има Словенија – 76 одсто европског просека, а следе Хрватска са 61, Црна Гора с 51, Македонија са 40 и Босна и Херцеговина с 37 одсто.

Школе по Србији нису плаћале интернет, канализацију и чишћење па је министар Срђан Вербић само у овој години за казне и пенале искеширао 45 милиона динара.
Ово је само један од примера због којих ће држава Србија морати да потражи боље адвокате, јер ће само на име изгубљених судских спорова и за плаћање одштетних захтева у 2014. морати да издвоји 10 милијарди динара. Тај износ једнак је уштедама по основу солидарног пореза, што значи да су државни цехови појели сав новац који се слио у буџет кроз смањење плата лекара, професора, чиновника…

О властима и синдикатима

Ова јесен у Србији ће бити запамћена по демонстрацијама… Прво је почела полиција да штрајкује, а потом и просветно-здравствени сектор, а о адвокатима и да не причамо. Но, поред много приче: захтева од стране штрајкача и умерених претњи од стране власти, нисмо видели никакве конкретне резултате. По свему судећи, за сада, адвокати су једини успели да се изборе за нешто, док је јавносекторска ”буранија” остала насукана на обали пустих жеља. После свега могу рећи, из личног искуства, да не знам коме мање да верујем: власти или синдикатима. Невероватно је колика количина дезинформација долази са обе стране и као да се утркују ко ће више да слуди ионако избезумљене раднике.

Законом о изменама и допунама Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 75/14) прописан је читав сет нових обавеза, како за послодавце тако и за запослене, односно синдикате као њихове представнике, а које се тичу: заснивања радног односа (елементи и позиција уговора о раду), рада на одређено време, радног времена, годишњег одмора и одсуства са рада, зарада, престанка радног односа, услова за рад синдиката и сл.

Док се запосленима у јавном сектору припрема смањење зарада за 10, а можда и више процената, партијски изабрани челници у разним агенцијама и заводима енормно подижу зараде у својим ресорима.

Зрењанин – Да ли је потребно да као резултат социјалне борбе почне политичко ангажовање левице, који су аргументи на страни демократског социјализма бар када је реч о земљама у окружењу реч и како синдикати и цивилни сектор могу да помогну у контролисању неолибералног концепта – теме су о којима је полемисано на изванредном и актуелном скупу у Зрењанину, одржаном током викенда у организацији Удружења грађана „Равноправност“, Левог самита Србије и уз подршку Фонда Роса Луксембург.