Na Konvenciji Srpskog sindikalnog fronta, održanoj danas u Novom Sadu, zatraženo je da republička Vlada povuče predloge izmena Zakona o radu i zakona o štrajku jer su, kako je istaknuto, protivustavni i u suprotnosti sa evropskim konvencijama koje je potpisala naša zemlja. Predstavnici tog sindikalnog fronta, u kojem su Konfederacija slobodnih sindikata, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, Udruženi sindikati Srbije Sloga” i Industrijski sindikat Srbije, zatražili su i formiranje radne grupe za izradu nacrta tih zakona, u koju bi ušli i članovi te sindikalne asocijacije.

Vlasnik Megatrenda tvrdi da bi prihvatio funkciju ministra prosvete jer bi umeo da radi taj posao i da je odlazeći ministar Žarko Obradović napravio opipljive rezultate

BEOGRAD – I posle Žarka – Žarko.

Nerealna ili ipak zakasnela odluka? Od nedavno i u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg učitelji i učenici ne smeju da komuniciraju preko društvenih mreža. U kojoj meri je odluka Ministarstva kulture opravdana? Odluka Ministarstva kulture pokrajine Baden-Virtemberg je jasna. Učenici u školama ove pokrajine ne smeju više da koriste društvene internet platforme, kao što su Fejsbuk, Tviter ili ŠtudiFauCet (StudiVZ) u službene svrhe. Osim što je zabranjeno koristiti ove internet stranice za komunikaciju među učenicima, isto važi i za službenu komunikaciju između nastavnika. Time se pokrajina na jugozapadu zemlje pridružila onome što Bavarska i Šlezvig-Holštajn sprovode već neko vreme. Ministarstvo je svoju odluku obrazložilo potrebom da se zaštite lični podaci. Međutim, Rolf Buš, zamenik predsednika Saveza za obrazovanje na nacionalnom nivou je skeptičan: “U mnogim školama u Nemačkoj treba pažljivo postupati sa zaštitom podataka. Ali nije u redu da se nastavnici kažnjaju ovakvom zabranom.”

Od oko 100 isturenih odeljenja fakulteta i visokih škola, koliko se procenjuje da ih ima širom Srbije, samo 17 ima akreditovane studijske programe. To znači da od 30.000 studenata koji se školuju na tim isturenim odeljenjima, najmanje njih 20.000 pohađa divlje programe, čije im diplome nigde neće priznavati.

Radna grupa počeće izmene Zakona o radu tek kada se akteri socijalnog dijaloga usaglase oko odbredbi Nacrta Zakona o štrajku, što neće biti lak posao i moguće je da će donošenje izmena biti “prolongirano“ za početak sledeće godine, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Zoran Martinović.

- Biće veoma teško, imajući u vidu i sve što se polemiše oko Nacrta zakona o štrajku i verujem da će mnogo teža biti procedura usvajanja izmena i dopuna Zakona o radu… Ipak treba svi da razmislimo u kakvom vremenu živimo, kolika je stopa nezaposlenosti, koja su to rešenja koja mogu takvu situaciju da promene i da idemo u nekom boljem pravcu – rekao je Martinović.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o štrajku završava se 2. avgusta, i ako se do tada otklone nesuglasice aktera koji učestvuju u njegovoj izradi tokom septembra bi o njemu mogla da se izjasni vlada

BEOGRAD – Javna rasprava o Nacrtu zakona o štrajku završava se 2. avgusta, i ako se do tada otklone nesuglasice aktera koji učestvuju u njegovoj izradi u vezi pojedinih odredaba i uvaže dodatne sugestije, tokom septembra bi o njemu mogla da se izjasni vlada, nakon čega bi ušao u skupštinsku proceduru, najavio je danas državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Zoran Martinović.

Procenjuje se da godišnje i do 19.000 ljudi ne dobije penzijsko rešenje, uglavnom zbog “rupa” u stažu, odnosno jer im gazde ne uplaćuju doprinose redovno.

Tako su dovedeni u situaciji da u radnim knjižicama imaju pun radni staž neophodan za penzionisanje, ali on nije pokriven penzijskim stažom.

Mladi u Srbiji sve su raspušteniji, pokazuju istraživanja i svakodnevne crne hronike. Krivica najviše na roditeljima, previše dopuštaju naslednicima.

Karikatura Tošo Borković
Izlaze kad hoće, vraćaju se kući u zoru, puše, piju, često se drogiraju, učestvuju u tučama i ozbiljnim prestupima. Istraživanja i statistika pokazuju da mladi sve više rade šta im je volja, bez iole ozbiljnije kontrole. Novinski članci prepuni su tekstova o maloletničkoj surovosti, krađama, sukobima, pa i ubistvima u kojima učestvuju mladi.

Da li je društvo socijalne pravde, garantovano Ustavom, posle decenijske tranzicije postalo utopija. Skuplje školarine i zdravstvena zaštita. Izmenama zakona ograničavaju slobode i prava radnika. Jaz između šake ultrabogatih i mase hipersiromašnih

DRUŠTVO socijalne pravde u Srbiji garantuje i Ustav, ali građanima deluje samo kao – san. Sve skuplje školarine i zdravstvena zaštita, ograničene slobode i prava radnika, rekordna stopa nezaposlenih demantuju (političke) ambicije zacrtane raznim zakonima. Da li je, u takvim uslovima, makar društvo minimalnih socijalnih razlika dostižno?