Архива категорије: Друштво

Синдикални фронт: Повуците предлоге закона о раду и о штрајку

На Конвенцији Српског синдикалног фронта, одржаној данас у Новом Саду, затражено је да републичка Влада повуче предлоге измена Закона о раду и закона о штрајку јер су, како је истакнуто, противуставни и у супротности са европским конвенцијама које је потписала наша земља. Представници тог синдикалног фронта, у којем су Конфедерација слободних синдиката, Асоцијација слободних и независних синдиката Србије, Удружени синдикати Србије Слога” и Индустријски синдикат Србије, затражили су и формирање радне групе за израду нацрта тих закона, у коју би ушли и чланови те синдикалне асоцијације.

Мића Мегатренд: Био бих добар министар као Жарко Обрадовић

Власник Мегатренда тврди да би прихватио функцију министра просвете јер би умео да ради тај посао и да је одлазећи министар Жарко Обрадовић направио опипљиве резултате

БЕОГРАД – И после Жарка – Жарко.

У Немачкој забрана комуникације између учитеља и ученика преко друштвених мрежа

Нереална или ипак закаснела одлука? Од недавно и у немачкој покрајини Баден-Виртемберг учитељи и ученици не смеју да комуницирају преко друштвених мрежа. У којој мери је одлука Министарства културе оправдана? Одлука Министарства културе покрајине Баден-Виртемберг је јасна. Ученици у школама ове покрајине не смеју више да користе друштвене интернет платформе, као што су Фејсбук, Твитер или ШтудиФауЦет (СтудиВЗ) у службене сврхе. Осим што је забрањено користити ове интернет странице за комуникацију међу ученицима, исто важи и за службену комуникацију између наставника. Тиме се покрајина на југозападу земље придружила ономе што Баварска и Шлезвиг-Холштајн спроводе већ неко време. Министарство је своју одлуку образложило потребом да се заштите лични подаци. Међутим, Ролф Буш, заменик председника Савеза за образовање на националном нивоу је скептичан: “У многим школама у Немачкој треба пажљиво поступати са заштитом података. Али није у реду да се наставници кажњају оваквом забраном.”

 

СВАКО СЕЛО ИМА ФАКУЛТЕТ!

Од око 100 истурених одељења факултета и високих школа, колико се процењује да их има широм Србије, само 17 има акредитоване студијске програме. То значи да од 30.000 студената који се школују на тим истуреним одељењима, најмање њих 20.000 похађа дивље програме, чије им дипломе нигде неће признавати.

 

 

Прво Закон о штрајку, па онда о раду

Радна група почеће измене Закона о раду тек када се актери социјалног дијалога усагласе око одбредби Нацрта Закона о штрајку, што неће бити лак посао и могуће је да ће доношење измена бити “пролонгирано“ за почетак следеће године, изјавио је данас државни секретар Министарства рада и социјалне политике Зоран Мартиновић.

- Биће веома тешко, имајући у виду и све што се полемише око Нацрта закона о штрајку и верујем да ће много тежа бити процедура усвајања измена и допуна Закона о раду… Ипак треба сви да размислимо у каквом времену живимо, колика је стопа незапослености, која су то решења која могу такву ситуацију да промене и да идемо у неком бољем правцу – рекао је Мартиновић.

Шта доноси нови Закон о штрајку?

Јавна расправа о Нацрту закона о штрајку завршава се 2. августа, и ако се до тада отклоне несугласице актера који учествују у његовој изради током септембра би о њему могла да се изјасни влада

БЕОГРАД – Јавна расправа о Нацрту закона о штрајку завршава се 2. августа, и ако се до тада отклоне несугласице актера који учествују у његовој изради у вези појединих одредаба и уваже додатне сугестије, током септембра би о њему могла да се изјасни влада, након чега би ушао у скупштинску процедуру, најавио је данас државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Зоран Мартиновић.

Држава лош газда и шлосерима и нуклеарним физичарима

Процењује се да годишње и до 19.000 људи не добије пензијско решење, углавном због “рупа” у стажу, односно јер им газде не уплаћују доприносе редовно.
Научницима из „Винче” нису плаћени доприноси
 Научницима из „Винче” нису плаћени доприноси

Тако су доведени у ситуацији да у радним књижицама имају пун радни стаж неопходан за пензионисање, али он није покривен пензијским стажом.

Деца у Србији све распуштенија

Млади у Србији све су распуштенији, показују истраживања и свакодневне црне хронике. Кривица највише на родитељима, превише допуштају наследницима.
 Karikatura Tošo Borković
Карикатура Тошо Борковић
Излазе кад хоће, враћају се кући у зору, пуше, пију, често се дрогирају, учествују у тучама и озбиљним преступима. Истраживања и статистика показују да млади све више раде шта им је воља, без иоле озбиљније контроле. Новински чланци препуни су текстова о малолетничкој суровости, крађама, сукобима, па и убиствима у којима учествују млади.

Газди све, раднику мрвице

Да ли је друштво социјалне правде, гарантовано Уставом, после деценијске транзиције постало утопија. Скупље школарине и здравствена заштита. Изменама закона ограничавају слободе и права радника. Јаз између шаке ултрабогатих и масе хиперсиромашних

ДРУШТВО социјалне правде у Србији гарантује и Устав, али грађанима делује само као – сан. Све скупље школарине и здравствена заштита, ограничене слободе и права радника, рекордна стопа незапослених демантују (политичке) амбиције зацртане разним законима. Да ли је, у таквим условима, макар друштво минималних социјалних разлика достижно?
 Socijalna pravda

Наши студенти на престижним европским универзитетима

Више од 900 српских студената кроз програм „Еразмус мундус“ бесплатно се усавршавало у Европској унији ИВАНА Банковић, наставница енглеског језика у сеоској школи крај Свилајнца, конкурисала је пре три године за стипендију најпрестижнијег европског програма размене студената „Еразмус мундус“. Прошли су месеци, већ је изгубила сваку наду, а онда је стигао одговор. Позитиван. Спаковала је кофере и убрзо се нашла у Ослу, у групи студената пристиглих од Гане и Еквадора, до Шведске и Индије.
 Za odlazak studenata na razmenu u Srbiji je zadužena kancelarija „Tempus“ projekta
Током двогодишњих мастер студија, осим у Ослу, боравила је и учила у на Универзитету на Малти и Технолошком институту у Даблину. Школарина је била плаћена, као и трошкови живота.