На Конвенцији Српског синдикалног фронта, одржаној данас у Новом Саду, затражено је да републичка Влада повуче предлоге измена Закона о раду и закона о штрајку јер су, како је истакнуто, противуставни и у супротности са европским конвенцијама које је потписала наша земља. Представници тог синдикалног фронта, у којем су Конфедерација слободних синдиката, Асоцијација слободних и независних синдиката Србије, Удружени синдикати Србије Слога” и Индустријски синдикат Србије, затражили су и формирање радне групе за израду нацрта тих закона, у коју би ушли и чланови те синдикалне асоцијације.

Власник Мегатренда тврди да би прихватио функцију министра просвете јер би умео да ради тај посао и да је одлазећи министар Жарко Обрадовић направио опипљиве резултате

БЕОГРАД – И после Жарка – Жарко.

Нереална или ипак закаснела одлука? Од недавно и у немачкој покрајини Баден-Виртемберг учитељи и ученици не смеју да комуницирају преко друштвених мрежа. У којој мери је одлука Министарства културе оправдана? Одлука Министарства културе покрајине Баден-Виртемберг је јасна. Ученици у школама ове покрајине не смеју више да користе друштвене интернет платформе, као што су Фејсбук, Твитер или ШтудиФауЦет (СтудиВЗ) у службене сврхе. Осим што је забрањено користити ове интернет странице за комуникацију међу ученицима, исто важи и за службену комуникацију између наставника. Тиме се покрајина на југозападу земље придружила ономе што Баварска и Шлезвиг-Холштајн спроводе већ неко време. Министарство је своју одлуку образложило потребом да се заштите лични подаци. Међутим, Ролф Буш, заменик председника Савеза за образовање на националном нивоу је скептичан: “У многим школама у Немачкој треба пажљиво поступати са заштитом података. Али није у реду да се наставници кажњају оваквом забраном.”

Од око 100 истурених одељења факултета и високих школа, колико се процењује да их има широм Србије, само 17 има акредитоване студијске програме. То значи да од 30.000 студената који се школују на тим истуреним одељењима, најмање њих 20.000 похађа дивље програме, чије им дипломе нигде неће признавати.

Радна група почеће измене Закона о раду тек када се актери социјалног дијалога усагласе око одбредби Нацрта Закона о штрајку, што неће бити лак посао и могуће је да ће доношење измена бити “пролонгирано“ за почетак следеће године, изјавио је данас државни секретар Министарства рада и социјалне политике Зоран Мартиновић.

- Биће веома тешко, имајући у виду и све што се полемише око Нацрта закона о штрајку и верујем да ће много тежа бити процедура усвајања измена и допуна Закона о раду… Ипак треба сви да размислимо у каквом времену живимо, колика је стопа незапослености, која су то решења која могу такву ситуацију да промене и да идемо у неком бољем правцу – рекао је Мартиновић.

Јавна расправа о Нацрту закона о штрајку завршава се 2. августа, и ако се до тада отклоне несугласице актера који учествују у његовој изради током септембра би о њему могла да се изјасни влада

БЕОГРАД – Јавна расправа о Нацрту закона о штрајку завршава се 2. августа, и ако се до тада отклоне несугласице актера који учествују у његовој изради у вези појединих одредаба и уваже додатне сугестије, током септембра би о њему могла да се изјасни влада, након чега би ушао у скупштинску процедуру, најавио је данас државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Зоран Мартиновић.

Процењује се да годишње и до 19.000 људи не добије пензијско решење, углавном због “рупа” у стажу, односно јер им газде не уплаћују доприносе редовно.

Тако су доведени у ситуацији да у радним књижицама имају пун радни стаж неопходан за пензионисање, али он није покривен пензијским стажом.

Млади у Србији све су распуштенији, показују истраживања и свакодневне црне хронике. Кривица највише на родитељима, превише допуштају наследницима.

Карикатура Тошо Борковић
Излазе кад хоће, враћају се кући у зору, пуше, пију, често се дрогирају, учествују у тучама и озбиљним преступима. Истраживања и статистика показују да млади све више раде шта им је воља, без иоле озбиљније контроле. Новински чланци препуни су текстова о малолетничкој суровости, крађама, сукобима, па и убиствима у којима учествују млади.

Да ли је друштво социјалне правде, гарантовано Уставом, после деценијске транзиције постало утопија. Скупље школарине и здравствена заштита. Изменама закона ограничавају слободе и права радника. Јаз између шаке ултрабогатих и масе хиперсиромашних

ДРУШТВО социјалне правде у Србији гарантује и Устав, али грађанима делује само као – сан. Све скупље школарине и здравствена заштита, ограничене слободе и права радника, рекордна стопа незапослених демантују (политичке) амбиције зацртане разним законима. Да ли је, у таквим условима, макар друштво минималних социјалних разлика достижно?