Nedostatak nastavnika matematike, fizike i hemije primetan je u celoj Srbiji, a da situacija neće biti bolja pokazuje broj studenata koji upisuju nastavničke smerove na ovim fakultetima. Dekani osam beogradskih fakulteta uduržili su se i predložili inicijativu za spas školstva i prosledili je Rektoratu Beogradskog univerziteta. Oni između ostalog predlažu regionalne stipendije za studente određenih nauka, povećanje plata nastavnika od 30 do 50 odsto, revidiranje nastavnih planova i programa, ali i povratak dostojanstva nastavnicima i obrazovnom sistemu.

Nacionalni prosvetni savet dobio je zahtev od Ministarstva prosvete da po hitnom postupku raspravlja o predlozima dekana nastavničkih fakulteta za poboljšanje položaja nastavnika – kaže Radivoje Stojković, predsednik NPS uz napomenu da će vanredna sednica ovog tela na kojoj će se raspravljati o dokumentu biti održana u četvrtak.
O predlogu dekana osam fakulteta (Filološki, Filozofski, Matematički, Hemijski, Fizički, Geografski, Biološki i Fakultet fiziče hemije) izjasniće se i Senat Beogradskog univerziteta na prvoj narednoj sednici.

U školama se nadaju da će ova inicijativa uroditi plodom, jer ističu da je nedostatak nastavnika – nerešiv problem.

AKO se usvoje izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, od septembra će praktičnu i nastavu iz stručnih predmeta u umetničkim i srednjim stručnim školama moći da predaju i svršeni srednjoškolci!

Za katedrom se, takođe, mogu naći i predvači sa masterom iz bilo koje oblasti tako da će, recimo, profesor biologije moći da bude i neko ko je posle osnovnih studija na Biološkom fakultetu, završio postdiplomske studije na ekonomiji!

Dekani sedam fakulteta koji imaju smerove za školovanje nastavnika predložili su rešenja za deficit nastavičkog kadra. Član Nacionalnog prosvetnog saveta Miroslav Marić kaže za RTS da predlozi zvuče dosta razrađeno i da će ih Savet razmatrati narednog četvrtka. Društvo matematičara, čije je on član, ima pet predloga, među kojima je unapređenje materijalnog položaja, ali i ugleda i autoriteta nastavnika.

Filološki fakultet, gde se školuju nastavnici srpskog jezika i književnosti, nije uspeo da popuni kvotu – planirali su 410 studenata, a prijavilo se 295. Na Filozofskom fakultetu uočili su da je sve manje prijavljenih za studije istorije.

Ništa bolje nije ni na Geografskom, Hemijskom i Fizičkom fakultetu, gde na nastavničkim smerovima svake godine ostane mnogo upražnjenih mesta.

Na nedostatak nastavnika matematike, fizike, hemije, biologije, ali i latinskog jezika i psihologije, dekani fakulteta upozoravaju još od 2015. godine.

Prošle nedelje sastali su se dekani sedam fakulteta, koji imaju smerove za školovanje nastavnika i razgovarali o nedostatku nastavničkog kadra. Senatu Beogradskog univerziteta poslali su nacrt platforme sa pet tačaka.

DECA koja žele da studiraju nastavničke fakultete treba da dobiju stipendije, a davanje stipendija mora da bude po regionima u skladu sa lokalnim potrebama. I položaj nastavnika bi morao da bude bolji, a za to je neophodno značajno povećati plate. One bi trebalo da budu za 30 do 50 odsto više od prosečnih u Republici.

Ovo su neki od predloga dekana sedam nastavničkih fakulteta za rešavanje jednog od najvećih problema u prosveti – nedostatka nastavničkog kadra.

Dekani Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu održali su juče sastanak na kome su ovi predlozi „stavljeni na papir“, a oni će biti i osnova konačnog dokumenta koji će biti predočen prosvetnim vlastima.

Možda ću se zameriti nekima, ali ne zanima me.
Podstakla me tema „Zašto mladi lekari ne žele da ostanu da rade u Srbiji“….
Da li se iko zapitao zašto mladi inženjeri ne žele da rade u školi?

Sudeći po poslednjim događajima i informacijama, učenici su vraćeni u školu a time je pokazano da bahato ponašanje može da prođe. To nikako nije dobro. Prosveta vapi za ozbiljnom reformom, a bilo koji pogrešni potezi samo otežavaju stvari

Obrazovanje i vaspitanje – to su termini koji bi trebalo da istovremeno budu i temelj i krov prosvetnog poziva.

Moguće je biti obrazovan, a bahat kao što je, naravno, moguće biti vaspitan, a neobrazovan, neupućen u ono što bi trebalo da bude potrebno za nesmetano snalaženje u društvu i životu.

Ko je decu rođenu dve decenije posle ratova devedesetih naučio šovinističkom skandiranju, a one nešto starije uriniranju po verskim objektima? Kolika je odgovornost roditelja, a kolika obrazovnog sistema i vlasti država u regionu? Da li je napad na Ilidži incident ili posledica sistemskog (ne)delovanja i može li biti normalizacije odnosa u regionu ako je patriotizam ispred istine, a nacionalno pitanje primarno?

U Crvenoj liniji o tome su govorili Helenca Pirnat Dragičević, pravobraniteljica za decu u Hrvatskoj, Zlatiborka Popov Momčinović, sociološkinja iz BiH i Joca Kopčić, nastavnik fizičkog i trener iz Srbije.

Autorka i voditeljka Crvene linije je Marina Fratucan.

Izvor: N1