Na veb sajtu ministarstva prosvete 16. marta 2022. godine osvanula je važna vest za srpsku prosvetu: pušten je u rad Portal otvorenih podataka u kome se nalaze podaci iz Jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP), a koji na jednom mestu objedinjuje sve informacije o ustanovama i zaposlenima unutar obrazovnog sistema naše zemlje, kao i o učenicima i studentima.

Događaju je prisustvovao g. Branko Ružić, ministar prosvetni, a pored njega i predsednik Vlade Srbije (u tehničkom mandatu), gospođica Ana Brnabić, lično. Kako već i priliči ovakvim istorijskim događajima, nakon puštanja u rad te čudesne sprave zvane Portal otvorenih podataka, izrečene su i krupne istorijske reči.

Ministar prosvetni je rekao da sistem predstavlja osnovu za modernizaciju upravljanja, te da će svaki građanin, istraživač, novinar ili bilo ko drugi, jednostavno moći da pretražuje podatke i izvlači statistike o obrazovnom sistemu. Podrazumeva se, reče ministar prosvetni, da podatke o pojedinačnim učenicima niko neće moći da vidi.

Predsednik Vlade (u tehničkom mandatu), kako već i priliči važnoj funkciji koju obavlja, izrekla je istorijski još važnije reči, to jest da je JISP povezan i sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja i dodala da se na taj način po prvi put dobija veza između prosvete i obrazovnog sistema i privrede, te istakla da je taj sistem najbolja i najvažnija reforma u našem obrazovnom sistemu u poslednjih nekoliko decenija.

Prosvetni radnici su pohrlili da vide to neviđeno čudo zvano Portal otvorenih podataka, a tamo su mogli da vide sledeće: Prikazani podaci nemaju veze sa stvarnim stanjem. U svih 50 škola koje smo proveravali metodom slučajnog uzorka, stvarno stanje se razlikuje od prikazanog u čudesnom Portalu. Greške su vidljive golim okom: Prema Portalu, jedna te ista škola ima dva direktora, što je logički nemoguće, ili je prikazano da ima 2 psihologa, a ima polovinu jednog, ili da ima osam spremačica, a u realnosti ima pet.

Kakve će zaključke o obrazovnom sistemu, na osnovu ovih netačnih podataka, moći da izvuku istraživači i novinari koje je pomenuo ministar prosvetni, bolje nam je da ne znamo. Nas je više strah kakve će zaključke izvući oni koji odlučuju o tome koliko je našoj deci potrebno vaspitača, nastavnika, spremačica, kuvarica itd. Ako budu zaključivali na osnovu podataka iz ovog čudesnog Portala, hiljade zaposlenih će ostati bez posla, kao prekobrojni i nepotrebni. Da ministar prosvetni ima nameru da ove podatke koristi upravo u tu svrhu, jasno se vidi iz njegovih reči: „On (sistem) omogućava donošenje odluka na osnovu relevantnih informacija i racionalizaciju finansiranja.“

Na koji se to način ostvaruje veza između prosvete i privrede time što su podaci iz JISP-a povezani sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja, ostaje nam da dumamo preko tromesečnog letnjeg raspusta, iako je svakom normalnom ko je ikada pročitao Zakon o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, jasno da podaci iz JISP-a i podaci iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, ni na koji način ne doprinose ostvarivanju veze između obrazovnog sistema i privrede.

Mogli bismo još mnogo govoriti o (be)smislu izjava izrečenih prilikom puštanja u rad ove „najvažnije reforme u poslednjih nekoliko decenija“, ali nećemo baš da kvarimo ugođaj ministru prosvetnom i predsedniku Vlade (u tehničkom mandatu). Toliko su se trudili da digitalizuju prosvetni sistem i uvežu ga sa drugim sistemima, i sad se nađu neki zlonamerni sindikalci da im ukazuju na sitne greške poput da škole sa 2000 kvadrata nemaju devet nego pet spremačica, i da nijedna škola ne može da ima dva direktora.

Elem, pošto nećemo samo da nipodaštavamo ovaj skupo plaćeni projekat, da kažemo i neku lepu reč o ovoj vesti koja je osvanula na veb sajtu ministarstva prosvete. Vest je veoma korisna za nastavu srpskog jezika u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a može da koristi i kao priprema za završni ispit na kraju osmog razreda, jer iz vesti učenici mogu da nauče sledeće:

Ne piše se poptredsenika već potpredsednika

Ne piše se u prisustvu predsednica već u prisustvu predsednice

Ne piše se Branka Ružić već Branka Ružića

Ne piše se digitzlizacija već digitalizacija

Ne piše se u prethodnom period već u prethodnom periodu

Ne piše se moćiće već moći će

Ne piše se obrazovanom sistemu već obrazovnom sistemu

Ne piše se da ne ne prati već da ne prati

Ne piše se premijerka već predsednik Vlade.

Info služba USPRV