Učenici četvrtog razreda osnovne škole uspeli su u proseku tačno da reše 58 odsto zadataka na testu iz srpskog jezika, za nijansu su bili lošiji iz matematike, dok su najslabiji rezultat pokazali na testu iz prirode i društva, na kojem je zabeleženo prosečno postignuće od 54 odsto rešenih zadataka.
Rezultati testiranja, koje je na reprezentativnom uzorku od oko 5.000 četvrtaka sproveo Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pokazuju da su đaci iz gradskih škola uspešniji od vršnjaka iz seoskih sredina. Na testovima iz srpskog i prirode i društva devojčice imaju statistički značajno viša postignuća od dečaka, dok su iz matematike jednako uspešni.
Analiza rezultata iz srpskog jezika svedoči da jedanaestogodišnjaci nisu u mogućnosti da uspešno formulišu ideju teksta, više od polovine doslovno tumači značenje teksta, a samo četvrtina je u stanju da ga interpretira i kritički promišlja. Manje od 15 odsto đaka ume da protumači nepoznate reči u tekstu, koristeći kontekst i svoje predznanje, da izvedu složenije zaključke o značenju figurativnih delova teksta ili da uvide poentu lirske pesme. Na testu iz srpskog jezika đaci su bili najmanje uspešni u zadacima iz književnosti dok su najbolje znanje pokazali iz gramatike i leksikologije – kaže za Danas Jasmina Đelić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Kada je reč o matematici, đaci najčešće greše u redosledu računskih operacija i postavljanje zagrada, pri zapisivanju razlomaka i pretvaranju jedinica za merenje dužine. Neki učenici ne razlikuju pravu, polupravu i duž, formule za obim i površinu pravougaonika, pojmove „veći za“ i „manji za“. Đacima teškoću pravi i da uoče zavisnost razlike od umanjenika, kao i da oduzimaju sa pozajmljivanjem.

Na testu iz prirode i društva četvrtaci su najlošije znanje pokazali iz oblasti društvo, a najbolje iz kretanja i materijala.

- Učenici su najviše grešili kada je trebalo odrediti relacije između članova zajednice i nisu razlikovali prava od obaveza. Očigledno je da su im ti pojmovi apstraktni, a može se desiti da učitelji nisu posvetili dovoljno pažnje ovoj oblasti jer podrazumevaju da deci nisu potrebna dodatna tumačenja i pomoć u razumevanju, pošto oko polovina učenika ide na građansko vaspitanje – kaže Jasmina Đelić.

Analiza je pokazala i da učenici imaju teškoće da na jednostavnim primerima klasifikuju živa bića prema više kriterijuma, da definišu ključne uzroke nekih posledica u prirodi, kao i da prepoznaju najvažnije svojstvo nekog materijala koje određuje njegovu upotrebnu vrednost.

- Test iz prirode i društva je pravljen tako da se od učenika traži da povezuju stečena znanja i veštine iz različitih oblasti, ali se oni u tome nisu snašli. Smatramo da bi trebalo promeniti pristup u nastavi ovog predmeta, kako učenička znanja ne bi ostala samo na nivou reprodukcije – ocenjuje Đelićeva.

Ona ističe da rezultati testiranja učenika četvrog razreda nisu alarmantni, jer se „na srednje teškom testu ne očekuje da ga tačno reše svi učenici“, ali dodaje da „tako izgledaju kada se uporede sa školskim ocenama, koje su neopravdano visoke“. Jasmina Đelić kaže da će Zavod pripremiti priručnike za učitelje, koji će im pomoći da na pravi način koriste standarde postignuća u nastavi. Dodaje da se ti standardi još uvek doživljavaju kao administrativna mera nametnuta spolja koja služi za kontrolu rada nastavnika, umesto da budu instrument u njihovim rukama kako bi programirali svoj rad.

Osmaci podbacili

Zavod je sproveo i istraživanje u osmom razredu osnovne škole, na kojem je iz srpskog zabeleženo prosečno postignuće od 37,3 odsto rešenih zadataka, a iz matematike 44 odsto. Jasmina Đelić ističe da ovi podaci jesu zabrinjavajući, ali dodaje da je na njih uticala i loša motivisanost učenika, pošto su đaci znali da se testovi ne ocenjuju, a takođe su se spremali za probni završni ispit. Rezultati ovog testiranja koristiće se pri izradi predloga pravilnika o nacionalnim testiranjima i u obukama nastavnika za primenu standarda postignuća.

Izvor: Danas