Đaci preopterećeni i bez veronauke i građanskog

djaci

Svođenje veronauke i građanskog vaspitanja na četiri godine učenja, pa čak i ukidanje tih predmeta, neće rešiti problem preopterećenja učenika. Da bi se nastavni plan uskladio sa zakonskim ograničenjem, potrebno je izbacivanje i do četiri časa iz nedeljnog rasporeda osnovaca.
U četrdesetočasovnu radnu nedeljnu nastavnika ulazi držanje nastave iz obaveznih predmeta, obaveznih izbornih, izbornih, kao i dodatna, dopunska nastava i čas odeljenskog starešine. A kada se sve to sabere, ispada da se zakonsko ograničenje krši već od drugog razreda osnovne škole. Zakon propisuje da u nižim razredima osnovne škole (od prvog do četvrtog razreda) đaci mogu imati nedeljno do 20 časova obaveznih predmeta. U taj broj se ne računaju izborni predmeti i vannastavne aktivnosti, a za njih je predviđeno još najviše tri časa u nedeljnom rasporedu. Ta tri časa obuhvataju obavezne izborne predmete (građansko i veronauku), izborne, ali i dodatnu, dopunsku nastavu i čas odeljenskog starešine. Za svaki od njih predviđen je po jedan čas nedeljno.
U školama koje se dosledno pridržavaju propisanog plana, zakon se ne poštuje već od drugog razreda. Naime, prvaci imaju nedeljno 19 časova obaveznih predmeta, a đaci od drugog do četvrtog razreda po 20. Uz dva časa rezervisana za izborne predmete i jedan čas odeljenskog starešine zakon bi se poštovao, ali se ograničenje od maksimalno 23 časa nastave krši ako dete pohađa dodatnu ili dopunsku nastavu. U praksi, mnogi učitelji samo formalno u rasporedu predvide čas odeljenskog starešine, ali ga u praksi ne održavaju, a to važi i za dodatnu i dopunsku nastavu, što praktično znači da izbegavanje ovih časova ide na ruku manjem opterećenju đaka.

U višim razredima osnovne škole zakonski maksimum za časove obaveznih nastavnih predmeta je 25, a on se krši u sedmom i osmom, jer đaci tih razreda imaju po 26 časova. I u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja za izborne predmete i vannastavne aktivnosti predviđena su najviše tri časa nedeljno, ali je ovde situacija drugačija nego u nižim razredima osmoletke. Treći čas fizičkog (koji od prvog do četvrtog razreda spada u obavezan) od petog do osmog razreda ima status obaveznog izbornog predmeta, kao i drugi strani jezik, koji deca slušaju dva puta nedeljno. Ako se tome doda i jedan čas veronauke ili građanskog, kao i jedan nekog od izbornih predmeta, đaci šestog razreda nedeljno imaju 29 časova, a sedmog i osmog po 31. Nedeljni fond dodatno povećava čas odeljenskog starešine, dodatna i dopunska nastava, kao i sekcije i druge vannastavne aktivnosti. Uz sve to, neke škole nude i fakultativne predmete koji nisu predviđeni nastavnim planom i predstavljaju specifičnost konkretne obrazovne ustanove. Tako, recimo, škola može da ponudi učenje trećeg stranog jezika, za koji finansiranje obezbeđuje lokalna samouprava.

Srednja škola

U gimnaziji učenik može da ima do 31 čas obavezne i izborne nastave nedeljno i to ograničenje se poštuje, ako se u ovaj fond ne uračunaju dodatna, dopunska nastava i čas odeljenskog starešine. U srednjim stručnim i umetničkim školama predviđeno je do 33 časa nedeljno.

Izvor: Danas

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*

code

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*