Државна матура из угла ученика

foto-ivana-tutunovic-karic-1024x683

Моје име је Лука, ученик сам друге године Треће београдске гимназије. Један сам од многобројних гимназијалаца који не знају шта ће да упишу за две године, али се ни не оптерећују тиме, јер још има довољно времена за доношење те одлуке. Након искуства са малом матуром, имам врло опуштен приступ упису на факултет, уз истовремену сигурност у самог себе. Међутим, ту моју опуштеност уздрмао је један састанак.

Као један од три представника моје гимназије био сам на састанку са представницима Министарства просвете, науке и технолошког развоја задуженим за пројекат државне матуре. Први утисак након састанка било је разочарење неспремношћу на сарадњу друге стране. На више наших питања која су се тицала реалних животних ситуација у вези с матуром они нису имали јасан одговор, изнова понављајући да ћемо све знати до 31. августа. Након размишљања о свим детаљима овог састанка и након разговора са пријатељима, схватио сам да ће државна матура имати далекосежне последице на процес уписивања факултета из два основна разлога.

Први је потенцијално лоше филтрирање будућих студената. Како је државна матура истовремено и предуслов да се заврши средња школа и да се упише факултет, она мора бити компромис између врло високих знања које факултети желе и просечних који су потребни да би се достигао средњошколски праг знања. Такође, будућим студентима Правног или Филолошког факултета није потребно ни изблиза високо знање математике као будућим студентима ЕТФ-а, а сви будући студенти ће радити исти тест. Као одговор на овај проблем, на који су указали и факултети, назире се решење које као да обесмишљава пројекат државне матуре. То су додатни испити (додатно филтрирање) на сваком факултету, у складу са његовим потребама. Уколико се обистини овакав сценарио, за који навијају факултети што је сасвим разумљиво, то значи да ће се за будући упис на факултете полагати најмање 4 испита. За неке факултете или за оне гимназијалце који би да конкуришу на више факултета, то значи још и већи број испита, који ће сви морати да се полажу у само неколико дана.

Други разлог је техничке природе: преписивање. На малој матури је проблем преписивања већ утврђен као фактор који је у приличној мери обесмишљава. Могући разлог за масовна преписивања је тај што током испита дежурају професори из матичних школа којима је свеједно да ли ће ученици преписивати. Зато је мала матура далеко од реалне провере знања јер преписивања варирају од школе до школе, па и од учионице до учионице. Понекад ће тестове боље урадити онај ко вештије препише или му то буде прећутано, него онај ко је боље научио. Решење за овај проблем би могао бити да проверу врше факултети, јер њима дефинитивно није у интересу да допусте преписивање.

Генерално, пројекат државне матуре је пун мањкавости. Један детаљ са састанка у Министарству ме је посебно погодио. Након што су се представници Министарства похвалили како је ово први пут да су ученици укључени у процес одлучивања, ми смо изнели читав низ примедби. Једини одговор био је да је су сви законски и подзаконски акти већ готови и да више нема простора за измене. Након овог објашњења сам поставио логично питање: како могу да тврде да ми партиципирамо у одлучивању ако је већ све одлучено без нас. На то сам добио врло директан одговор: ви се ништа не питате. Ово ме је помало шокирало. Посебно ме погађа чињеница да се овај пројекат гура на силу, иако су и факултети и средњошколци, дакле сви којих се он тиче, изричито против њега. Да ли је могуће да ће бити реализован лош пројекат који се односи на један од најважнијих тренутака у нашим животима, када ми практично цементирамо своју судбину и због чега ћемо далекосежно сносити последице?

Лука Бабић, удружење средњошколаца „И ми се питамо“

Извор: Пешчаник

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

code

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*