Postoji mogućnost da svaki čovek zaposlen u Prosveti prihvati stanje kakvo jeste kao nepromenljivo i jedino moguće…

Da prihvati platu ispod republičkog proseka, da prihvati ponižavajuću nezainteresovanost nadležnih da se bave razvojem ove temeljne oblasti od koje doslovno zavisi budućnost….Da prihvati da se rad u Prosveti svodi na papirologiju, dadiljanje, simulaciju obrazovanja….

Da prihvati da iz medija saznaje o izmenama i reformama, a da ga niko niti konsultuje, niti smatra relevantnim za bilo šta…

Da se deca izlažu medijskom prostakluku, a da se za rezultat toga okrivljuju isključivo profesori, pedagozi, čistačice…

Da se u prosvetu iz budžeta ulaže srazmerno nekoliko puta manje – kod nas – nego bilo gde u civilizovanom svetu…

Da se lošim zakonima škola pretvara u mesto gde cveta nasilje, neravnopravnost i degradacija…

I tako redom…

Postoji, dakle, mogućnost da svaki čovek, ne samo zaposlen u prosveti, prihvati ovo kao nepromenljivo, ali postoji i mogućniost da se pridruži Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije u protestu protivu ovakovoga stanja; u sredu 25.4. u 12 časova, ispred Vlade Republike Srbije…Izbor je ličan…