Kako izmeriti efekte građanskog i veronauke

Verbic

Ideja o rasterećenju đaka ostala je u senci spora koji je otvoren predlogom ministra prosvete Srđana Verbića da bi u sklopu priče o smanjenju fonda časova, izučavanje veronauke i građanskog vaspitanja trebalo svesti na četiri godine. Uoči novogodišnjih praznika Verbić je u odgovoru Građanskim inicijativama poručio da je javna rasprava o broju časova i programu oba predmeta potrebna, a potom se oglasio i pokrajinski ombudsman rečima da „zvuči neverovatno priznanje ministra prosvete da za 15 godina, koliko se u školama u Srbiji izvodi veronauka i građansko, nijednom nije urađena ozbiljna analiza efekata nastave tih predmeta“.
Slučajno ili ne, javnost je ostala uskraćena za informaciju da je u poslednjih deceniju i po rađeno više istraživanja o ova dva predmeta, čiji su rezultati selektivno korišćeni za unapređenje nastave, a poslednje veliko istraživanje uradio je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, upravo po nalogu Ministarstva prosvete. I to u vreme dok je Verbić bio zaposlen u tom zavodu.

Ministar je u pravu kada kaže da nije rađena analiza efekata nastave građanskog i veronauke, jer su pomenuta istraživanja obrađivala druge aspekte. Ali stručnjaci ukazuju da takve analize nisu rađene ni u drugim predmetima, jer su s jedne strane skupe, a sa druge zahtevaju vrlo složenu metodologiju. Poslednje takvo istraživanje na nacionalnom nivou rađeno je 2006. u četvrtom razredu osnovne škole i obuhvatilo je samo srpski jezik i matematiku. Međutim, kao izvor podataka o efektima nastave određenih predmeta služe međunarodna ispitivanja učeničkih postignuća, kao što su PISA i TIMSS, navode naši sagovornici i procenjuju da je malo verovatno, ali i ekonomski neopravdano, da se sada radi analiza efekata nastave pomenuta dva obavezna izborna predmeta. Drugi problem je kako izmeriti efekte nastave ovih predmeta, a posebno veronauke, s obzirom da su najviše usmereni ka razvoju sistema vrednosti, na koji ne utiče samo nastavni program već mnogi drugi faktori van škole.

Međutim, druga istraživanja dala su niz pouzdanih podataka i preporuka o tim predmetima koje država nije dovoljno koristila, čak i kada je reč o analizama koje je sama naručivala. To se odnosi i na pomenuto istraživanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koje se bavilo procenom kvaliteta nastavnih programa građanskog i veronauke i kompetencijama predavača u osnovnoj i srednjoj školi, i to iz ugla nastavnika i učenika. U njemu je jasno istaknuta potreba za revizijom nastavnih programa i stručnim usavršavanjem nastavnika, ali sem obuka za nastavnike građanskog, većina nalaza ove studije ostala je mrtvo slovo na papiru.

Javna rasprava

Otvaranje nove javne rasprave o tome da li nam je potrebna promena u planovima i programima obaveznih izbornih predmeta sasvim sigurno će odložiti najavljeno rasterećenja učenika, za koje se svi deklarativno zalažu dok se „njihovi“ časovi i predmeti ne diraju.

Izvor: Danas

Jedan komentar na Kako izmeriti efekte građanskog i veronauke

  1. sanja kaže:

    ovi izborni predmeti treba da uticu i na razvijanju tolerancije a u skolama sve vise nasilja,treba videti koji je njihov doprinos i ima puno ponavljanja trba smanjitu vreme realizacije.ovi predmeti se danad zovu dopuni normu i ne realzuju se prema planu i programu.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*

code

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*