Kako smo kadrovskom politikom sistematski uništavali obrazovanje
Ako ste slučajno nastavnik, učitelj, razredni starešina, u novoj školskoj godini koja je upravo počela – budite kreativni! Ako ste roditelj deteta koje ide u školu – nadajte se da je neko u školi smislio šta će i kako pričati sa vašom decom, jer smernice Ministarstva prosvete koje su škole dobile, neki prosvetari ocenili su kao nerealne i zakasnele. Nismo mi kao društvo do nekakvih smernica, koje treba da urede školstvo nakon nezapamćenog zločina koji je nepovratno promenio Srbiju, došli preko noći. Sličan odnos prema prosveti i prema temi nasilja, često se svodi na – površnost. Setićemo se samo nekoliko situacija koje su nam govorile da treba reagovati, da treba ozbiljno shvatiti kojim putem ide prosveta, ali nije bilo ni odgovornosti ni želje za promenama.
Ali da se zadržimo na smernicama. Da ih je ministarstvo poslalo školama ponavlja ovih dana u svim medijima nova ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović naglašavajući da su smernice „rezultat vrlo ozbiljnog multisektorskog rada”, ne zaboravljajući naravno ni sugestije predsednika države. Naime, ministarstvo se pred kraj leta 2023. godine, skoro četiri meseca nakon nezapamćenog zločina u školi „Vladislav Ribnikar” – setilo da bi u školama trebalo negovati „prave ljudske vrednosti”, učiti decu poštovanju ljudi, poštovanju različitosti, toleranciji. Učiti ih dobrim primerima kako se treba ponašati prema onima koji misle drugačije.
Naveden je u smernicama niz koraka, šta prvog dana, šta prvih nedelju ili dve (ustupak je da neće baš odmah biti ocenjivanja). „U prvoj nedelji biće tih tematskih razgovora, radionica, savetovališnog rada, biće upućeni nastavnici i učenici da u sklopu sopstvene kreativnosti, u zavisnosti od uzrasta deteta, od tipa škole, izaberu teme iz više oblasti za koje smatraju da su za njih prioritetne. Dakle, jedna individualnost u sistemu obrazovanja koji mora ostvariti svoj plan i program i rutinu”, rekla je ministarka.
Dakle, sad je poželjna individualnost u nastupu, tačnije, da protumačimo – mi vam dajemo odrešene ruke da se snađete, gospodo prosvetni radnici, jer mi ne znamo šta bismo. Da znamo – ne bi se tek u poslednjoj nedelji avgusta na vladi usvajale izmene seta prosvetnih zakona bez teoretske šanse da budu primenjena u skorije vreme. (O merama „udaljenja sa nastave na nekoliko dana” kao vidu kazne u školi danas – možemo nekom drugom prilikom.)
Školama je data autonomija da odrede temu „tematskih dana”, pa je na primer za osnovne škole predloženo: Ja volim i poštujem sebe i druge; Šta mogu da učinim za tebe?; Mi smo deca jednog sveta; Podeljena sreća je dva puta veća; Šta ti osećaš, želim da znam? U srednjim školama neke se ponavljaju, ali je dodata i tema: Dani demokratske kulture ili Bogatstvo različitosti.
Na kraju, ministarstvo je rešilo da se u školi neguje „kolektivni duh” za koji ne znamo ko je zaključio da je nestao (ako je neko iz ministarstva ikad otišao na neku utakmicu između dve škole mogao se lično uveriti da kolektivnog školskog duha ne manjka), ali bi valjda sad trebalo (ko se seća američkih tinejdž komedija, seća) da se uspostavi „identitet škole” možda kroz maskote, boje ili neke nadimke, to je ostalo nejasno.
Izvor: prosveta.gov.rs
U slučaju da se neko pita gde je u svemu tome briga za bezbednost, kako ćemo sa strahom roditelja i dece od toga da će se zločin u nekoj meri ponoviti, imaćemo i dalje na raspolaganju psihologe i pedagoge, ukoliko u njih imamo poverenja i dobra iskustva u dosadašnjem radu. I to, ako nisu od onih za koje se pouzdano zna da su prikrivali prijave nasilja, ili da se ne uključuju preterano u svoj posao.
Kada je o bezbednosti reč, biće tu policajci, rekla je ministarka na RTS-u. Izostalo je pitanje kako to pomaže s obzirom na to da je i „Ribnikar” imao školskog policajca, a da se četiri meseca kasnije takođe ne zna gde je ta osoba bila za vreme zločina. Ili kako je uopšte i mogla da pomogne?
I da ne dužimo dalje, sve vrvi od projekata, uvodi se (izborni) novi školski predmet „Vrlina i vrednosti kao životni kompas”, a priznaje se da nema dovoljno psihologa i pedagoga koji bi o tome razgovarali sa decom, kao što nema dovoljno profesora matematike, fizike, informatike, srpskog, nemačkog i engleskog. To ne smeta ministarstvu da najavi da će broj dece u odeljenjima biti smanjen, kad budu usvojeni zakoni koji su u skupštinsku proceduru poslati 24. avgusta. Dalje na ovom linku
Izvor: Istinomer.rs
Izvor: