Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je Rešenjem broj 451-02-1829/2014-05 od 2. juna 2014. godine raspisalo Konkurs za dodelu učeničkih kredita učenicima srednjih škola u Republici Srbiji za školsku 2014/2015. godinu. Konkurs je tokom leta objavljen na veb-stranici Ministarstva: (http://www.mpn.gov.rs/prosveta/ucenicki-i-studenstki-standard/561-ucenicki-krediti-i-stipendije).
Nedavno, pre otprilike par nedelja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je preko školskih uprava obavestilo škole da stipendije srednjoškolcima neće biti isplaćivane kao do sada, preko škole, već je potrebno da svi učenici otvore račun kod Unikredit banke. U dopisu je navedeno i da je otvaranje računa radi isplate učeničkih stipendija besplatno.
Uvidom u veb-sajt Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja vidi se da je Unikredit banka izabrana na osnovu postupka javne nabavke br OP/U/10/14, pa se veb-sajtu može pročitati i obaveštenje o zaključenom ugovoru (http://www.mpn.gov.rs/images/content/javne_nabavke/2014/bankarske/zakljucak.pdf) sa tom bankom, iz koga se vidi da je zaključen za naredne 3 godine, i da je će u tom periodu preko te banke učenicima biti na ima stipendija isplaćeno 121.286.675,00 dinara, ili izraženo u evrima nepunih milion evra. Sve je urađeno po Zakonu o javnim nabavkama, ne sumnjam, mada mi je nejasno zašto se na poziv na podnošenje ponude javila samo jedna banka, koja je, naravno, i dobila posao.
Sve je po zakonu, i sve je transparantno, odgovorili bi mi u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da sam ih pitao o toj javnoj nabavci, a složio bih se i ja; dakle, ako čitate ovo pismo, nemojte se bojati – uopšte ne sumnjam u ispravnost javne nabavke i vaše želje da sve bude javno. Ja, bezdušni prosvetni radnik koji svojim štrajkom nevinu dečicu držim kao taoce (reče Neko na televiziji) imam da postavim nekoliko drugih pitanja vama – Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a i da vam ispričam jednu malu pričicu iz života. Hajmo prvo sa pitanjima:
1. Zašto u tekstu konkursa na strani 4, odeljak VI, stoji sledeće: „Učeniku se odobrava isplata kredita za vreme trajanja redovne nastave u školi koju pohađa. Za tekuću školsku godinu kredit se isplaćuje učeniku preko škole koju pohađa, u 10 jed¬na¬kih meseč¬nih rata.“ Iz citirane odredbe daje se zaključiti da će učenicima kojima su odobrene stipendije one biti isplaćivane preko računovodstva škole, kao što je to bio slučaj prethodnih godina. To i jeste najbolji i najbrži način da novac stigne do učenika, pošto isplata učenicima može da počne istog dana kada se novac nađe na računu škole. Zašto je Ministarstvo odlukom da isplate idu preko Unikredit banke prekršilo sopstveni konkurs u kome se jasno kaže da će isplate stipendija ići preko škole?
2. Ako se isplata već mora vršiti preko neke poslovne banke (ovo pitanje ima smisla samo ako Ministarstvo na prethodno pitanje da neki prihvatljiv odgovor), a da se banka mora izabrati u postupku javne nabavke po Zakonu o javnim nabavkama (mada iz samog zakona nisam to mogao da zaključim), da li to onda znači da su učeničke stipendije protivzakonito bile deljene učenicima tokom školske 2013/2014. godine, pošto znam da je važeći Zakon o javnim nabavkama usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije 29. decembra 2012. godine? I ako je prošle godine način isplate bio nezakonit, da li će zbog toga neko odgovarati?
(http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2012/4113-12.pdf)
3. Ako je već sve moralo preko javne nabavke, zašto u uslovima javne nabavke nije stavljena odredba da banka mora imati određeni broj filijala da bi mogla da kvalitetno obavi dobijeni posao? Zakon o javnim nabavkama naručiocu (Ministarstvo prosvete) pruža mogućnost da odredi dodatne uslove za učešće u postupku javne nabavke (Zakon o javnim nabavkama, član 76, stav 2: „Naručilac u konkursnoj dokumentaciji određuje dodatne uslove za učešće u postupku javne nabavke.“; i stav 4: „Naručilac u konkursnoj dokumentaciji određuje dodatne uslove za učešće u postupku javne nabavke u pogledu finansijskog, poslovnog, tehničkog i kadrovskog kapaciteta uvek kada je to potrebno imajući u vidu predmet javne nabavke.“ Ovo navodim jer Unikredit banka poseduje 52 filijale širom Srbije i 19 filijala u Beogradu u kojima je moguće otvoriti račun preko koga će se isplaćivati učeničke stipendije. Broj filijala je lako proveriti na veb-sajtu Unikredit banke: http://www.unicreditbank.rs/?jez=&p=60#fragment-2
4. Zašto je broj filijala i poslovnica trebao biti dodatni uslov za davanje ponude u postupku javne nabavke? Na ovo pitanje ću odgovor dati ja: Zato što Republika Srbija ima 50 gradova i gradskih opština i 150 opština, što se vidi u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/25/51/G20132011.pdf), a isto i u Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije:
(http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_teritorijalnoj_organizaciji_republike_srbije-4.html).
Dakle, Unikredit banka ima praktično tek u svakoj trećoj opštini u Srbiji svoju filijalu u kojoj učenik srednje škole, ili njegov roditelj u slučaju maloletstva učenika, može otvoriti račun preko koga će dobijati stipendiju. Zar nije bilo bolje rešenje da je u dodatnim uslovima javne nabavke stajala odrednica da banka mora posedovati organizacione sposobnosti da omogući učenicima koji su dobili stipendije da otvore račun u poslovnici ili filijali na teritoriji opštine u kojoj žive, a ne da moraju ići u susednu ili treću opštinu?
5. Ako nijedna banka ne ispunjava takve uslove (a ja mislim da ispunjava banka pod rednim brojem 4 na spisku Narodne banke: http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/50/50_2.html – Poštanska štedionica koja gotovo u svakom selu u Srbiji može da vrši isplate, ali, eto, nije se javila na javni poziv), zar u dodatnim uslovima javne nabavke ponuđač, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije moglo tražiti da se posao otvaranja računa za sve učenike obavi centralizovano, preko škole i Ministarstva, ili da taj posao odradi sama banka na osnovu podataka koje će škole dostaviti banci, da bi se izbeglo da učenici ili roditelji putuju u susedne gradove da bi otvorili račun? Ja mislim da je moglo, samo da u Ministarstvu prosvete postoji neko ko zna da roditelji učenika srednjih škola žive i po selima (gle čuda!) i imaju dodatne troškove da otputuju u najbliži grad gde postoji filijala ili poslovnica Unikredit banke.

Za kraj, da ne bude da je ovo samo navođenje izmišljenih, hipotetičkih situacija, navodim stvarni primer (pričica koju sam obećao na početku), a koja najbolje ilustruje stanje na terenu.
Učenik srednje škole u Bačkoj Palanci, dobio je stipendiju po konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Živi u selu koje pripada opštini Bačka Palanka, ali se do sela može stići samo preko mosta Bačka Palanka-Ilok, to jest prolazeći preko teritorije Republike Hrvatske. Pošto je učenik maloletan, ne može sam da otvori račun u Unikredit banci, a njegova majka ne poseduje pasoš neophodan da bi mogla najkraćim putem od 15 kilometara, kojim njen sin svakodnevno putuje u školu u Bačkoj Palanci, preko teritorije Republike Hrvatske, došla u Bačku Palanku i otvorila račun za sina. Jedini način je da preko Novog Sada gde je najbliži most, dođe u Bačku Palanku, ali to je put od 90 kilometara za koji ona nema novca. Zato se opredeljuje da plati ono za čega je jedva sakupila novac: Da je neko od komšija prebaci preko Dunava čamcem sa sremske na bačku obalu, pa da onda kroz šumu dođe do Bačke Palanke i u poslovnici Unikredit banke otvori račun za sinovljevu stipendiju. Ostaje joj da se moli Bogu ili Slučaju da vreme bude bez vetra i kiše, da se čamac ne prevrne, i da u banci ne kažu: „Gospođo, potrebno je još da donesete i sledeće …“.
Gospodo iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pokušajte da saznate da učenici srednjih škola u Srbiji koji su dobili stipendije ne žive samo u Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima gde Unikredit banka ima svoje filijale. Oni žive i po selima, a njihovi roditelji često nemaju novca ni za hranu, a kamoli za prevoz do ko zna koliko udaljenog grada da bi otvorili račun za stipendiju. Da imaju novca, verovatno ne bi ni konkurisali za ove stipendije. Pokušajte da za tri godine, kada budete ponovo raspisivali javnu nabavku (a moglo je i sledeće godine, da ste tako naveli u konkursnoj dokumentaciji, pa bi se sledeće godine u novoj javnoj nabavci problem mogao prevazići) da ispravite vašu grešku. Vaša odluka da se na ovaj način vrši isplata stipendija je posledica ne samo nepoznavanja stanja na terenu, širom Srbije, nego i posledica decenijske prakse da ništa ne pitate nas prosvetne radnike koji sa tim učenicima svakodnevno živimo i znamo gotovo sve njihove probleme, muke i nesreće, u kojima saučestvujemo na vama sigurno nepoznate načine. Jel mislite da je nama lako da opravdamo i odbranimo vašu odluku kada nas promrzla majka koja čamcem prelazi preko Dunava da bi otvorila detetu račun u banci, sa suzom u krajičku oka (valjda zbog vetra na Dunavu), pita: „Profesore, pa jel to nije moglo biti kao i do sada, preko škole?“
Na kraju nam ostaje da vas pitam samo još jedno: Da li mi držimo učenike kao taoce, ili to čine oni koji su deo učenika-stipendista, i njihove roditelje izložili opisanom šikaniranju?

Prosvetni radnik iz Bačke Palanke,
štrajkač, član USPRS,
ali ne dovoljno hrabar i važan da napiše svoje ime i prezime,
i ne dovoljno nepristojan da navede ime učenika i njegove majke

PS. Umalo da zaboravim! Razumeo sam onu Ministrovu poruku o držanju taoca: Znam kako se zovu ljudi koji drže taoce.