Ne prođe mnogo, jedan od dvojice grobara, besan, pozove direktora da dođe, da mu pomogne da spuste pokojnika u raku, pošto je kolega na bolovanju. 

REŠILI menadžeri pre nekoliko godina da sistematizuju radna mesta na gradskim grobljima. Odluče tako da na jednom malom groblju ostave samo dva grobara. Procene – malo je groblje, nema mnogo sahrana, dvojica su dovoljna. Ne prođe mnogo, jedan od dvojice grobara, besan, pozove direktora da dođe, da mu pomogne da spuste pokojnika u raku, pošto je kolega na bolovanju! Tako je izgledala menadžerska teorija primenjena u praksi

Izgleda da je sličan princip primenjen i kad je, novim pravilnikom, određivan broj ložača u školama. Merili su ih brojem kvadrata i učenika. Nije se marilo da li su kvadrati propisani po jednom zaposlenom raspoređeni u tri, pa i četiri izdvojena odeljenja, u različitim naseljima ili selima, da li škola ima centralno grejanje, kotao na mazut ili peć na drva. Nova sistematizacija ovaj faktor, tvrde sindikati, nije uzimala u obzir, pa će bez posla ostati i oni koji su zaista potrebni da bi deci u učionicama bilo toplo. Pitaju se i da li će pored grejnih kotlova dežurati učitelji, pošto u selima već ubacuju ugalj i drva u peći.

U pravu su sindikati kada iznose ovakvu primedbu, ali ruku na srce, za to što se žale da će se smanjiti broj tetkica u školama i što negoduju jer svake godine novi nastavnici postaju tehnološki višak, ne mogu kriviti državu.

Najveći neprijatelj srpske prosvete je bela kuga. Dece je sve manje, učionice su sve praznije, gase se odeljenja i čitave škole. Kao tetkice, tako će bez radnog mesta ostati i mnogi direktori škola koje će biti ugašene. Kada nema ko da prlja, ne treba toliko tetkica. Kada nema ko da uči, ne treba ni nastavnika. Njihova radna mesta može spasti samo više dece, pune klupe i školska dvorišta.

Izvor: Novosti