Možda ću se zameriti nekima, ali ne zanima me.
Podstakla me tema „Zašto mladi lekari ne žele da ostanu da rade u Srbiji“….
Da li se iko zapitao zašto mladi inženjeri ne žele da rade u školi?
Gospoda u ministarstvu ponovo najavljuju reformu. Vrše neke eksterne evaluacije ne bi li videli da li smo poslušno popunili formulare za planove i programe, čuvenu pripremu časa, formativno ocenili svakog učenika, napisali šta je ko tog dana radio na času i da li imamo portfolio.
Dvadeset sedam godina u školi radim i imam portfolio kakav niko od njih u ministarstvu nema i nikad ga neće ni imati. Jer ne zna šta treba da radi sa đacima i kako sve funkcioniše. Ja znam i volim. I sad će da dođe NEKO na moj čas i neće ocenjivati moju stručnost ili način izlaganja kao što se to nekad u normalna vremena radilo kada su dolazili kvalifikovani savetnici na čas nego će da gleda da li sam napisala satnicu časa i scenario kad ću da se nasmejem, kada ću da napravim dramsku pauzu, a kada ću da ih pogledam ispod oka. Problem, gospodo iz ministarsta, nije u tome. Problem je mnogo veći.
Problem je što nije nikakav problem zaposliti se u školi.
Nema provere znanja i stručnosti, nema provere elokvencije, nema psihološke provere, nema u stvari nikakve provere.
I zbog toga i mogu da manipulišu našim platama i svim ostalim potrebama.
A ja pitam zašto nisam dobila udžbenike i potrebnu obuku kada smo dobili nove smerove i predmete? Zašto nisam dobila smernice odakle da se spremam za čas i koliko gradiva treba da plasiram? Sama sam morala, i još uvek to radim, da tražim u moru materijala na Internetu šta treba da predajem svojim đacima. Ode mi celo popodne dok pronađem, osmislim i naučim novo. I onda mi još neko pametan kaže imaš četiri časa i tri meseca raspusta!!
Ko će njima da da dvojku zbog toga što ništa nisu uradili da bi nastava funkcionisala kako treba?
Umesto da najbolji među nama rade sa decom ne bi li od njih napravili još bolje, mi srozavamo ovo divno zanimanje i konstatujemo kako ova današnja omladina ni za šta nije zainteresovana i neće ništa da radi. E, pa, dragi moji, današnja omladina se samo ponaša po modelu koji im je pružen. Ništa više, ništa manje.
BTW današnja omladina nije ništa drugačija nego ona od pre deset ili dvadeset ili pedeset godina. Mladost je mladost. Menjaju se okolnosti i modeli ponašanja. Oni traže pažnju i kada to dobiju dešava se čudo. Zamislite, više nisu nezainteresovani!
Pa vi vidite kuda ovo vodi i gde ćemo da stignemo.

Olgica Rakić dipl.inž.