Beograd – Matura na kraju srednjeg obrazovanja biće odložena do 2018. godine, potvrdio je za Danas Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje. Kostić kaže da uvođenje opšte, stručne i umetničke mature nije zaustavljeno, a kao opravdan razlog za odlaganje navodi to što još nisu doneti standardi postignuća u srednjem obrazovanju. Na osnovu tih standarda radiće se novi planovi i programi, kao i testovi koji će se polagati na maturi.

Kako je Danas već pisao, predlog izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa da program opšte, stručne i umetničke mature bude donet do početka školske 2017/18. godine, dok je prema važećim propisima taj rok do kraja 2013/14. godine.

Ukoliko izmene zakona budu usvojene, sadašnji sedmaci koji će za dve godine upisati prvi razred srednje škole (školska 2014/15) učiće po reformisanim programima i oni bi trebalo da budu prva generacija koja će polagati maturu na kraju četvrte godine (u maju ili junu 2018).

- Želimo da izvršimo kompletne pripreme, da deca budu u potpunosti upoznata od prvog do četvrtog razreda koja će pitanja biti na maturi i da sve probamo godini dana pre njenog održavanja. Strategija obrazovanja predviđa da svi koji polože opštu maturu mogu upisati željeni fakultet bez prijemnog ispita. I učenicima koji završe stručnu maturu biće omogućeno da konkurišu za upis na fakultete i to kroz sistem izbornih predmeta – kaže Kostić.

On tvrdi da je Ministarstvo prosvete napravilo akcioni plan u kome je utvrđen redosled koraka. Kostić podseća da u međuvremenu treba formirati državnu komisiju, kao i ispitni centar i da još nije precizirano da li će to biti posebna ustanova na regionalnom nivou ili će se testovi pripremati u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Kostić nije želeo da komentariše koncept mature koji je nedavno predstavljen Nacionalnom prosvetnom savetu i to na inicijativu članova tog tela, napominjući da tek treba da usledi javna rasprava o pomenutom dokumentu. Podsetimo, koncept je urađen u okviru projekta „Osiguranje kvaliteta nacionalnih ispita“, koji finansira EU. Na pitanje Danasa zašto se o tom predlogu dosad nije govorilo, iako je Ministarstvu predat još u oktobru prošle godine i kada će početi javna rasprava, pomoćnik ministra je odgovorio da „ne želi da licitira o datumu“.

Predlog
Prema predloženom konceptu, opšta stručna i umetnička matura imale bi obavezni i opcioni deo. Gimnazijalci bi na opštoj maturi polagali četiri ispita – srpski, matematika, prvi strani jezik i jedan izborni predmet. Umetnička matura takođe bi imala četiri obavezna dela – umetnički teorijski i praktični deo, srpski i strani jezik, dok bi stručna matura imala stručni teorijski i praktični deo, srpski jezik i jedan izborni predmet. Svi maturanti bi mogli da polažu i dodatne predmete, ukoliko žele da prošire mogućnost konkurisanja na veći broj fakulteta. Svaka visokoškolska ustanova imala bi pravo da propiše koje testove sa opšte mature će uzimati kao zamenu za prijemni ispit, koliko će oni nositi bodova i da li će kandidati biti obavezni da polažu dodatni ispit za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti.

Izvor Danas