Ministar prosvete u Hrvatskoj: Vaša matura je preteška

zeljko-jovanovic-foto-pr-sluzba-2_f

Polaganje sedam predmeta na završnom ispitu za osmake je previše i preteško. Ako se već radi mala matura, treba naći model koji je prihvatljiviji i za nastavnike i za đake i za roditelje. Čini mi se da bi najbolje bilo primeniti srednje rešenje, ono koje ne bi stresiralo i opterećivalo decu, priča u intervjuu za „Blic“ Željko Jovanović, hrvatski ministar obrazovanja.
U Hrvatskoj nema male mature, ističe Jovanović, a mišljenja struke su podeljena. Neki smatraju da samo prosek ocena kao rezultat uspeha u osnovnoj školi nije dovoljno merodavan za upis i zagovaraju malu maturu, a drugi opet kažu da je u tom dobu mala matura previše stresna i da neće biti objektivni pokazatelj znanja pri upisu u prvi razred srednje škole. Na taj način je Jovanović indirektno podržao inicijativu „Blica“ da na maloj maturi ne bude sedam predmeta ili dodatnih testova.

Koje srednje rešenje predlažete za Srbiju?

Ili da smanjite broj predmeta za polaganje ili da, eventualno, vrednujete rezultate đaka svake školske godine u okviru malih nacionalnih testova. Mi smo u Hrvatskoj sad uveli elektronske upise, tako da se i đak sa otoka Visa direktno iz svoje kuće može upisati u najbolju gimnaziju u Zagrebu, a da ne mora putovati i trošiti novac. Projekat se već sada pokazao veoma uspešnim.

Jeste li predložili našem ministru da nešto slično uvede i u Srbiji?

Za mesec i po dana, koliko je kolega Jovanović ministar u Srbiji, imao sam s njim čak nekoliko susreta, uspostavili smo vrlo dobru saradnju i uveliko razmenjujemo ideje. U kontaktu smo i za sve što zatreba stojim mu na raspolaganju.

Školarine u Hrvatskoj upola su jeftinije od srpskih. Zašto?

U Hrvatskoj smo omogućili da studenti koji upisuju državne fakultete ne plaćaju školarinu sve dok redovno ispunjavaju obaveze, a ako ih ne ispunjavaju, plaćaju samo ono u čemu zaostaju. To je cilj i EU, osigurati povećanje broja radno aktivnog stanovništva sa završenim fakultetima i jedna od najvećih prepreka ka tom cilju su skupe školarine. Srbija bi mogla da preuzme naš model.

Da li je Bolonja neuspeli projekat zemalja u regionu?

Prestroga je ocena da Bolonja nije uspela, ali ocena da nije dala očekivane rezultate je realna. Bolonja je uvedena prebrzo. Cilj je bio skratiti studije da bi se što pre došlo do diplome koja će omogućiti zapošljavanje, a u stvarnosti se to nije dogodilo. Ne samo da se studije nisu skratile nego su ih fakulteti produžili. Nekad je trebalo četiri godine, a sada za diplomu koja će vam omogućiti posao treba pet godina (s masterom). Sada u Hrvatskoj baš to ispravljamo.

Kakve je efekte dalo uvođenje seksualnog obrazovanja u škole u Hrvatskoj?

Odlične. Ovih dana smo imali prikaz analize spoljnog vrednovanja koji je radio Nacionalni centar za spoljno vrednovanje. Ogromna većina učenika i nastavnika je izrazila zadovoljstvo programom i načinom na koji se sprovodi. Želimo da stvorimo generacije učenika koji će ceniti sebe, a tako i svoje vršnjake, nastavnike, roditelje, da preventiramo nasilje, huliganizam i da omogućimo odgovorno polno ponašanje. To sve znači da ćemo imati zdravije pojedince, a onda i zdravije društvo u celini.

Izvor: Blic

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*

code

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*