Poštovana gospođo Đukić – Dejanović, stara – nova ministarka prosvete,

Nakon obnarodovanja da ćete Vi i u ovoj Vladi Republike Srbije biti zaduženi za prosvetu, u prvi mah ostadosmo zbunjeni. Kako protumačiti ovu odluku?

Pesimisti bi rekli – niko nas drugi nije hteo, ali se Vaše postavljenje možda može i drugačije razumeti: gotovo svaki Vaš prethodnik nije imao ni volje, ni snage, a bogami ni želje da se hvata u koštac sa najvećim, a najmanje profitabilnim resorom, te su nas napuštali čim se prva prilika (čitaj – novi izbori) ukaže.

Za razliku od njih, moramo priznati da nam sada nekako i drago bude da nas je neko Vaših kvalifikacija i renomea (s voljom) zadržao. To bi, optimistično kazano, značilo da smo Vam prirasli srcu i da vidite izlaz iz poodavno zamršenih tunela po kojima su Vaši prethodnici, a i sami prosvetni radnici, godinama tumarali. E, pa, imajući u vidu da nas čeka (najavljeno) Vlada koja će ovog puta izdržati čitav mandat, red je da Vam čestitamo i, na samom „novom“ početku, poželimo mnogo uspeha u radu sa najobrazovanijim saradnicima koje ste mogli dobiti za svoje „partnere“.

No, pre no što se svi zajedno obradujemo predstojećim srećnim godinama, namerni smo da i Vas, ali i sve Vaše saradnike, podsetimo na nekoliko nepobitnih činjenica od kojih čitav posao i počinje.

Najpre, sistem koji Vi vodite upošljava u najvećem broju zaposlene sa sedmim stepenom stručne spreme. Manji broj nastavnog i vannastavnog kadra radi sa šestim stepenom, a jedan broj vannastavnog kadra zaposlen je i sa nižom stručnom spremom. Šta nam tačno kazuje takvo obrazovno stanje u prosveti? Uz apsolutno poštovanje svih drugih delatnosti, počev od zdravstva, pravosuđa, pa sve do inspekcijskih i svih drugih delatnosti – prosveta je u svakom iole ozbiljnom društvu osnov napretka jedne države. Samo tada kada u prosveti rade lica koja u svakom smislu osećaju poštovanje, i od poslodavaca i od „korisnika usluga“, može se očekivati napredak u dinamici postizanja ciljeva.

Pretpostavljamo da nam je zajednički cilj obrazovana, vredna i radna nacija koja lako ostvaruje sve svoje radne zadatke i upravlja i novim, ali i nešto starijim resursima kojima raspolaže. Tako, jasno je, nema kvalitetnog lekara, pravnika, građevinskog inženjera ili veštog poljoprivrednika bez odličnog obrazovanja na svim nivoima školstva koje je mogao pohađati. Pa, kad tako postavite stvari, jasno Vam je da je neophodno učenicima dokazati da je kvalitetno obrazovanje ono koje im osigurava siguran put u budućnost. S tim u vezi, vidite šta Vam je činiti i šta želite ostvariti. Siguran put je vraćanje slobode nastavniku da upravlja svojim radom, i to znamo i Vi i mi, samo je pitanje smemo li da priznamo?
Kad smo kod vraćanja autonomije nastavniku, da se razumemo, dve decenije izmena prava i obaveza iza nas već su pokazale koliko je štete učinjeno. Stasale su generacije učenika koji misle da su u školu došli kako bi prekratili slobodno vreme, poigrali se sa drugovima uz poneku upotrebu sile prema svakome ko im se autoritetom suprotstavi ili im ne uzvrati merom koju su zahtevali. Znaju da su pod zaštitom roditelja koji čvrsto veruju da se pravo roditeljstvo ostvaruje uz prekomernu zaštitu dece od svih faktora koji im se nađu na putu, pa i od nastavnika. Tako dobijete đaka kom vrlo pažljivo, uz prisustvo nekoliko svedoka, morate saopštiti da se u školu dolazi kako bi se steklo znanje, radne navike i kako bi se učenik uključio u društveno okruženje i u njemu našao svoje mesto. Pa i u tom slučaju niko Vam ne garantuje da se Vaša obrazovno-vaspitna metoda neće protumačiti kao zadiranje u pravo na individualne sklonosti, želje, htenja. Očas posla se stanje izokrene, pa Vi postajete nasilnik koji je prekoračio svoje ingerencije. Mladi kolega nenaviknut na takvo stanje u školi neminovno popušta pod pritiscima. Nekadašnji politički pritisci i uticaji zamenjeni su roditeljskim u kojima je svima stalo samo da se povuku pred optužbama i da, kojim slučajem, ne dospeju u javnost. Tada ih više niko ne pomilova. I tako dođosmo do slučaja u kom učenik prvog razreda Osnovne škole povredi svoju učiteljicu, zbog čega koleginica odlazi na bolovanje kako bi koliko-toliko izlečila svoju i fizičku, a još više duševnu bol. Verovatno je bespotrebno da Vas podsetimo na tragediju koja je bila i ostaće najveći poraz srpskog društva, a koja se dogodila pre tačno godinu dana. Znate, kada uđemo u učionicu, mi pred sobom imamo po trideset duša, karaktera, svakojakih problema koje neretko uočavamo, ali se ne usuđujemo da ih izreknemo. Niko ne može da bude siguran, ali, šta ako je neko od nastavnika koji su predavali Kosti Kecmanoviću uočio da dečak ispoljava socijalno neprihvatljive reakcije? Kome bi smeo da iskaže svoju sumnju, a da ga ne sačeka tužba za klevetu, diskriminaciju ili šta već drugo…? Mislite li da deca nisu znala da se nešto neobično odvija…? I, šta mislite, koliko raznih Kosta danas pohađa škole u Srbiji? Nije valjda da verujete da će kakva policija pred školom rešiti pitanje bezbednosti, ili, možda, kamere, detektori metala…? Pa dokle smo došli ako škola postaje ustanova u koju se pod posebnim okolnostima ulazi? I šta o svemu tome kaže kolega pripravnik koji se jedva dokopao pripravničkog staža i koji treba da zasnuje radni odnos jednog dana u toj istoj školi?

A kad smo već kod mladih, pitate li se šta će se dogoditi za nekoliko godina, kada sadašnji nastavnici odu u penziju, a ne bude školovanog kadra da ih na radnom mestu zameni? Hoćemo li i tada „uvoziti radnu snagu“ iz azijskih zemalja (po ugledu na vozače beogradskog javnog prevoza) kako bi se komedija od nastavnog procesa održala, a privid kontinuiteta u radu prikazao kao mudro i praktično rešenje novonastalih problema? Neki mudri ljudi koji ozbiljno promišljaju o jednom od najvažnijih pitanja u svakoj državi sastavili su Platformu sa samo jednim ciljem – popravljanje situacije u prosveti za opšte dobro. O Platformi je već bilo reči, u više navrata, ali nisam sigurna da ste je sagledali iz pravog ugla. Mudar čovek, kada ne ume samostalno da pronađe rešenje za nagomilane probleme ne podleže sujeti, već se savetuje sa onima koji imaju predloge rešenja i spremni su da učestvuju u realizaciji istih. Zato Vam, kao mudroj i iskusnoj ženi od srca predlažemo da se pod hitno obratite potpisnicima Platforme, dekanima fakulteta i predstavnicima akademske zajednice, kako bismo na vreme bili spremni za nadolazeće godine.

O besmislici da zaposleni u školama sa visokim obrazovanjem imaju primanja manja od prosečne zarade u Republici Srbiji sramota je više i govoriti! Radnici u računovodstvenim poslovima koji svojim obimom poslova nose ogroman teret i odgovornost imaju platu jednaku minimalnoj zaradi?! Molim Vas!

Pod hitno pristupite neodložnom zadatku – izmenama koeficijenata za zaposlene u ovim oblastima kako biste dalekosežno rešili problem. U suprotnom, šta ako se i radnici zaposleni u računovodstvu okanu rada u školi i svoja radna mesta zamene nekim drugim? Mislite li da će i oni biti lako zamenjeni? Varate se, poštovana ministarka, ako smatrate da se sme postupati po onoj narodnoj: uzmi ili ostavi. Ne igrajte se vatrom, desiće se neočekivane situacije koje potom niko neće moći da zaustavi…

Dakle, da zaključimo: čeka Vas izuzetno težak i zahtevan, ozbiljan posao. Mi smo sigurni da Vi odlično razumete sve što je potrebno uraditi i da ćete imati snage i dovoljno argumenata da se u Vladi izborite za svoj resor.

Znate, da Vas podsetimo, Vi ste sada ponovo u školi, a svi učenici najviše pamte one svoje nastavnike koji su im najviše svog znanja pružili i za njih se zalagali. Zato, budite kvalitetan nastavnik koji će se pamtiti po mudrim i dalekosežno korisnim odlukama.

Mi verujemo u Vas. Verujete li Vi nama?

Portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Mirjana Gašić, profesor srpskog jezika i književnosti