Premeštanje srednjoškolaca prvog razreda iz škole u školu tema je o kojoj se nerado govori, ali i neizostavan deo upisa učenika u željene srednje škole – kada je zvanični rok za upis završen. Ove školske godine više od 50 đaka otišlo je iz Škole za mašinstvo i umetničke zanate „Tehnoart Beograd”. Međutim, skoro sva mesta koja su upražnjena zauzeli su vršnjaci koji su se iz drugih srednjih škola prebacili u ovu. Građevinska nije bila te sreće. Više od 40 prvaka ispratila je u gimnazije, ekonomske, medicinske, škole koje su im bile atraktivnije.

– Uglavnom su se ispisala deca iz četvorogodišnjih smerova: izvođač instalaterskih i završnih građevinskih radova, tehničar za održavanje objekata i tehničar za laboratorijska ispitivanja. U ovim odsecima je sada u proseku manje od 24 đaka u odeljenju. Prvacima koji su se ispisali od početka je bilo jasno da ne žele da budu naši đaci. Građevinska im je bila usputna stanica. Pokušavali smo da ih zadržimo, odložimo ispisivanje, razgovarali smo sa učenicima, roditeljima – ali nismo uspeli. Pomoću veza našli su mesta u, po njihovom mišljenju, elitnijim školama, počev od gimnazija do smerova zdravstvene i ekonomske struke – ne krije Dragoslav Fatić, direktor Građevinske škole.

Suprotno od toga u školama pod opsadom zainteresovanih đaka, zatrpani molbama za prijem, koje stižu i posle drugog upisnog kruga, formiraju se dodatna odeljenja. Ne može se unapred znati za koje obrazovne profile će prosvetna vlast odobriti proširenje. U Pravno-poslovnoj školi u Beogradu, na primer, godinama je uvažavan zahtev da se naknadno oformi još jedno odeljenje, ali prošle godine nije, iako jagma za mestom nije bila manja.

– Još dok je trajao upis stiglo je više od 50 molbi, a stižu i sada. Nije nam odobreno još jedno odeljenje, verovatno da druge škole ne bi ostale bez đaka – kaže Gordana Šafar, direktor Pravno-poslovne škole.

Saglasnost ministarstva za formiranje dva odeljenja preko planiranog broja dobila je Medicinska škola „Beograd”, za fizioterapeustki i vaspitački smer. Otuda umesto predviđenih 14 u prvom razredu ima 16 odeljenja.

– Stotinama molbi đaci i roditelji su zatrpali nas i ministarstvo. Navala je bila tolika da smo posle popunjavanja kapaciteta mogli da upišemo još četiri odeljenja prvaka. Oformljena su dva, jer svako odeljenje više u jednoj školi, nekoj drugoj ostavlja prazne učionice i tehnološke viškove – objasnila je Nada Trifković, direktorka ove medicinske škole.

Ko kontroliše ovu „razmenu” učenika? Ko je odobrava i zašto?

– Zvaničan upis u srednje škole završava se 31. avgusta i do tog datuma molbe za prebacivanje u drugu školu razmatra Republička upisna komisija. Posle 1. septembra upis je u nadležnosti direktora škole. Do kraja avgusta prošle godine stiglo nam je više od 3.000 molbi za prebacivanje učenika. U obrascu koji se popunjavao moralo se navesti ime učenika, roditelja, u koju je školu dete upisano, koliko bodova ima, u koju školu želi da pređe i zašto. Pozitivno je rešeno 350 molbi. Tome treba dodati afirmativnu akciju koja je po zakonu, a strogo ju je kontrolisalo tadašnje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Oni su imali svoje kriterijume, njima su se javljala deca romske nacionalnosti i od njih smo dobili 380 zahteva za svako dete poimence i odobrili ih – razjasnio je Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Kostić je lane bio i predsednik Republičke upisne komisije.

– Ako gledamo ko je prešao iz jedne škole u drugu, to 0,5 odsto osipanja i nije bitno izmenilo sliku o popunjenosti smerova – naglašava naš sagovornik.

Izlazilo se u susret đacima koji su želeli da očuvaju porodičnu tradiciju upisom u, recimo, smer zubni tehničar, a imali su gotovo jednak ili identičan broj bodova kao poslednji na listi primljenih prvaka. Deci koja su u to vreme ostala bez roditelja ili su prolazila kroz stresne životne nedaće omogućeno je da postanu đaci željenih škola.

– Veliki je problem što deca ne popune listu želja do kraja. Stave tri škole a mogu da upišu 20. Kad u prvom krugu ne prođu, jer nemaju dovoljno bodova ni za jednu od navedenih škola, đaci ostaju neupisani. U drugom krugu upisuju se na slobodna mesta. Često ta deca imaju više bodova nego poslednji upisani u srednje škole koje navode u zahtevima za premeštaj. Bilo je i molbi za prelazak u drugu školu zbog preseljenja, gde bi direktori, po pravilu to sami trebalo da odobre, ali nisu, pa smo morali da se umešamo – pojasnio je Kostić.