Mreža škola i dalje izazov za obrazovni sistem

677z381_sad

 

Državno douniverzitetsko obrazovanje i vaspitanje trenutno broji 187 predškolskih ustanova, 1.246 osmoletki i 495 srednjih škola, pokazuju podaci Ministarstva prosvete.
Mreža škola kroji se već godinama i još nije skrojena u svim gradovima i opštinama u Srbiji. Njena suština su optimizacija i racionalizacija, a to automatski izaziva bojazan kod prosvetnih radnika – da će ostati bez fonda časova i postati tehnološki višak, ali i kod roditelja i lokalne zajednice – zabrinutih za opstanak škola, pogotovo onih s malim brojem učenika. Da je ta strepnja negde i opravdana, ukazao je ovih dana Branko Ružić, ministar prosvete, u uvodnom izlaganju na nacionalnoj konferenciji posvećenoj mreži ustanova obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji.

– Ministarstvo prosvete značajno je uticalo da se stvore pravni okviri, u vidu kriterijuma za izradu akata o mreži osnovnih škola, koji bi olakšali posao jedinicama lokalne samouprave da pristupe tom veoma teškom i izazovnom poslu. Kada je reč o predškolskim ustanovama i osnovnim školama, nakon donošenja Uredbe o kriterijumima za donošenje akta predškolskih ustanova i javnih osnovnih škola 2018. godine, najveći broj jedinica lokalnih samouprava doneo je, uz manje ili veće poteškoće, akt o mreži javnih osnovnih škola kojim se predvideo, saglasno mogućnostima, broj i prostorni raspored javnih osnovnih škola – razjasnio je Ružić.

Resorni ministar je podsetio da akt o mreži javnih srednjih škola donosi vlada, dok akt o mreži vrtića, odnosno osmoletki, donose opštine i gradovi koji su ih osnovali, a na taj dokument prosvetni vrh daje saglasnost.

Otvoreni podaci Ministarstva prosvete pokazuju da u našem preduniverzitetskom sistemu ukupno ima 2.220 javnih i privatnih ustanova: 386 predškolskih ustanova, 1.283 osnovne škole i 551 srednja. Kada se izdvoje samo javne ustanove, douniverzitetsku mrežu obrazovanja i vaspitanja čini: 187 vrtića, 1.246 osmoletki i 495 srednjih škola, zajedno to je 1.928. Ta statistika potvrđuje da u ovom trenutku ima 199 privatnih obdaništa, dakle za dvanaest više nego državnih na nivou republike, dok privatnih osnovnih (17) i srednjih (51) škola ima daleko manje nego državnih. I ta statistika može da zavara, jer iako privatnih predškolskih ustanova ima više, one su znatno manjeg kapaciteta nego državne, i čak dve trećine ukupnog broja mališana koji idu u vrtiće pohađa obdaništa čiji su osnivači opštine i gradovi.

Najodgovorniji za obrazovanje, istakao je ministar prosvete, svesni su da postoje sredine gde se smanjuje broj dece, da se pojedine opštine suočavaju s negativnim demografskim trendovima i da u izradi mreže škola treba uzeti u obzir i ekonomsku razvijenost sredina u kojima se nalaze.

– Logičan odgovor na ovaj izazov prevashodno podrazumeva reorganizaciju postojećih ljudskih i finansijskih resursa unutar javnog sektora kako bi usluge koje različiti podsistemi javnog sektora pružaju građanima na najbolji način odgovarale novoj demografskoj slici društva. Ministarstvo je odlučilo da pozove na dijalog sve ključne aktere kako bi bili sagledani svi aspekti, od analize relevantnih pravnih akata kojima se reguliše mreža osnovnih škola, definisanja modela, do konkretne mreže osnovnih škola u pojedinim lokalnim samoupravama – ukazao je Ružić i naglasio da su dobrodošli svi primeri dobre prakse, preporuke i predlozi koji će postupak izrade mreže ustanova voditi dobrom namerom i u najboljem interesu učenika.

Izvor: Politika

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*

code

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*