Nastavnica srpskog objašnjava kako će izgledati haos na „kombinovanom“ času

1659446048-shutterstock_439983790a-900x600

Novi Zakon o racionalizaciji koji će se primenjivati od septembra podrazumevaće i kombinovanu nastavu za učenike od 5. do 8. razreda. To u praksi znači da će u školama u manjim sredinama, u istoj učionici sedeti đaci petog i sedmog razreda, a nastavnik je prinuđen da čas pripremi tako da niko nije na gubitku – nemogu’a misija. Kako će sve to izgledati u praksi, objasnila nam je nastavnica srpskog i predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković. Ceo haos može da stane u ove dve rečenice: „Sa petacima radim nominativ, sa sedmacima pripovetku ‘Vođa’. Radoja Domanovića. Imam 45 minuta“.
Autorski tekst Jasne Janković, prenosimo vam u celosti:

Piše Jasna Janković

Prikazivanje dece u kampanji odličan je marketinški trik. Igranje košarke sa najmlađima svakome izmami osmeh, pa čak i ako u obruč ubacuje neomiljeni političar. Sjajno zvuče govori da su deca naša svetla budućnost i da su nam najvažnija. Uz decu lepo izgleda pričati o obrazovanju. Nađe se tu i neka sveže renovirana fiskulturna sala, tetkica pred penzijom i mlada učiteljica… Sve okoštali stereotipi, ali vrše posao.

Ovo je priča o sunovratu kada izbori prođu. Ispod žita (bez socijalnog dijaloga, što je podrazumevano u nas), izmenjen je Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (član 31, stav 7) i time dozvoljeno formiranje kombinovanih odeljenja od petog do osmog razreda.
Za 1. septembar se sprema katastrofa za hiljade đaka širom Srbije. Na molbe da se pojasni šta to u stvari znači imali smo razne odgovore. Da nismo (ništa) shvatili, da se spajanje odnosi na izborne programe, da će to biti samo izuzetni slučajevi… Pokušali smo u martu, organizujući proteste i čak tri štrajka da upozorimo širu javnost, koleginice, kolege i roditelje da se spremaju lomovi i da sa Ministarstvom prosvete nikad niste načisto, čak i kad darove nose.

U junu su sve nedoumice razrešene Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2022/23. godinu. Spajaćenespojivo, uradiće nezamislivo, upropastiće još neupropašćeno!

Uštedeće minimalno, ali će sistem dodatno dezorijentisati, nastavnike otpustiti, decu ostaviti bez pristojnog obrazovanja… Ali koga je za to briga, tržište diplomama i dalje šljaka. Odeš, kupiš, učlaniš se, mada ne uputno tim redosledom.

Praktično, nastava u malim školama izgledaće ovako, bar što se tiče srpskog jezika i književnosti.

Situacija prva – po Uputstvu su spojeni peti i sedmi razred Sa petacima radim nominativ, sa sedmacima pripovetku „Vođa“. Radoja Domanovića. Imam 45 minuta. Nikome ništa nije jasno! Na početku karijere, u petom razredu padeže sam radila celo prvo polugodište, sada 7 časova (ali to je već priča o obesmišljavanju planova i programa).

Ne postoje nastavne metode da ono što teško možete za jedan, uradite za pola časa. Nije do nastavnika, do situacije je. Deci će biti teško, možda i preteško. Treba tako savladati i srpski i matematiku i biologiju, fiziku, hemiju i sve ostale predmete. Nema tu napretka, samo muka.

Situacija druga – po Uputstvu su spojeni peti, šesti, sedmi i osmi razred Sa najmlađima radim promenjive reči, sa šestacima – palatalizaciju. Sa sedmim, divnog Andrića i (za taj uzrast neprimerenu) pripovetku „Jelena, žena koje nema“.

Tu je i osmi razred sa kojim obrađujem delo „Mamac“, Davida Albaharija, koje je neko (ko pojma nema o školi), iz četvrtog srednje „spustio“ u poslednji razred osnovne škole.

Više ne radim 22.5, nego 11.3 minuta po uzrastu! I opet, nije do nastavnika što deca neće znati ni gramatiku, ni književnost, do Ministarstva prosvete je i do Vlade Srbije. Nisu deca kriva, nikada nisu.

Mi smo, svi mi!

Taktika države je jasna. U gradovima gde imamo dosta đaka, ne smanjujemo broj učenika u odeljenju i opada kvalitet nastave. Da bi problem „rešile“, prosvetne vlasti zatvaraju isturena odeljenja osnovne škole, odnosno spajaju sve što se spojiti ne može. Tako na primer u Krivoj Feji (opština Vranjska Banja), umesto da posle pešačenja od 8 kilometara deca imaju svako svoj čas, uskratićemo im i vreme i znanje! Time je naša propast uravnotežena i na gradove i na sela. Kakva brilijantna strategija, upropasti, skrši, slomi, ne daj i sve zarad šake novčanica u neoliberalnom konceptu, škola je skupa i nije za sve!

Ovo mrcvarenje sistema u manjim sredinama, otpuštanje zaposlenih, iznurivanje učenika, ima za cilj da roditelji sami svoju decu ispišu iz škole sledeće godine. Verovatno će mnogi napustiti svoja ognjišta i doći da se guraju u gradu. Onda će država reći da nije kriva što se škola zatvorila. A kada se jednom zamandali, znamo svi, otvoriti se više neće.

Sa nastavnicima će otići i osećaj da će se u našim patuljastim mestima nešto pomeriti u dobrom pravcu.

Sada kad sve ovo znamo, priča o oživljavanju sela zvuči kao vic. Mladima pokloniš kuću, ali im zatvoriš školu! Kakva dubokoumna koncepcija… Svakako se ovog septembra neće zatvoriti sve male škole. Podigla se prašina, javljaju se roditelji, bune se nastavnici, čak će se i poneki direktor osmeliti da zatraži da mu odeljenja ne spajaju… Ali žabu ćemo skuvati do sledeće školske godine.

Dok se budemo raspravljali oko novih izbora, dnevne politike i svetske krize, naša sela će biti obrisana sa mape mesta u kojima je moguće pristojno živeti i školovati decu.

Svaka čast, majstori, posle vas ni kamen na kamenu neće ostati, a male škole biće nam najmanji problem!

Ministar Ružić ima svoje objašnjenje

U saopštenju ministra Branka Ružića, iznosi se neko drugačije viđenje.

Upravo na predlog direktora, poslednjim izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, data im je mogućnost, a ne obaveza, da zbog bolje organizacije i kvaliteta nastave, spoje učenike različitih razreda od petog do osmog. Tendencija Ministarstva ovim novinama u zakonu nije da škole ugasi, već da se omogući model nastave koji će za decu biti podsticajan i koji će im omogućiti socijalizaciju i timski rad koji su veoma važan segment obrazovanja i kvalitetnog razvoja učenika“, istakao je Ružić.

I danas, prema njegovim rečima, postoje mesta u Srbiji u kojima školu pohađa samo šest učenika od prvog do osmog razreda, kao i da je trenutno 69 osnovnih škola sa manje od 50 učenika, a ne 350 kako se navodi u medijima.

Ministar je rekao da razume i da pojedini izlaze u javnost radi političke promocije ili borbe za funkciju, ali šta god da je motiv, javnosti „treba da se kaže istina i svi treba da budemo svesni činjenice da se decenijama unazad suočavamo se belom kugom, da je ona karakteristična za male seoske sredine i da su se neke škole zatvorile same od sebe, jer nije bilo više učenika u tim mestima“.

„Važno je podvući da kada je reč o matičnim školama, prošle godine nijedna škola nije zatvorena. Dešavalo se da je privremeno prestalo sa radom neko izdvojeno odeljenje škole jer u

toj školskoj godini nije bilo učenika koji su stasali za upis u prvi razred, kao i učenika u bilo kom drugom razredu osnovne škole. Bilo je slučajeva i da su ponovo otvarane kada su stasale

nove generacije ili je došlo do priliva stanovništva“, navodi se u saopštenju ministra prosvete.

On zaključuje da je svaka aktivnost Ministarstva usmerena ka unapređenju i ostvarenju jednakog pristupa obrazovanja za sve učenike, kao i da se odluke o promeni u obrazovno-vaspitnom sistemu donose na bazi dijaloga, sagledavajući predloge zaposlenih u sistemu obrazovanja i vaspitanja, koji se suočavaju sa određenim situacijama na terenu.

Izvor: Nova

 

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*

code

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*