Наставници и учитељи: Ружић игнорише епидемију

romandic1

„Као да су надлежни бацили питање епидемије у запећак. Као да корона у овом тренутку није битна, све је у реду“. Тако, у разговору за Нова.рс, поједини просветари коментаришу почетак другог полугодишта у Србији. Није ни чудо да се тако осећају, пошто је Министарство просвете саопштило да нема продужетка распуста, настава почиње у понедељак, 18. јануара 2021. године и одвијаће се по моделу који је примењиван од 1. септембра 2020. године.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја послало је обавештење школама, а поново је проследило и стручна упутства за организацију и реализацију образовно-васпитног рада у основним и средњим школама, која је Кризни штаб усвојио 11. августа 2020. године.

Према овим упутствима, ученици од првог до четвртог разреда имаће свакодневну наставу у школи, у мањим групама, док ће старији основци наставу похађати наизменично, непосредно и на даљину, такође у мањим групама.

Настава у средњим школама, такође ће се одвијати као и на почетку школске године, у септембру 2020. године, а то значи да ће средњошколци једну недељу ићи у школу, а потом једну недељу учити на даљину. Упутства и све детаље о томе како треба да се одвија настава, можете прочитати на овом линку.

Снежани Романдић из Уније синдиката просветних радника Србије чини се да министарство жмури и игнорише епидемију. Изгледа јој као да је питање короне сада мање битно и у запећку.

“Ми почињемо да радимо од понедељка и то на начин и методом која нема никакве сврхе. Ако се бавимо васпитним и образовним процесом, то овако у школи не бива. Ја сам, испред Уније синдиката просветних радника Београд, тражила да се помери почетак другог полугодишта, барем за месец дана, зато што је Београд епидемиолошки најугроженији. Из Министарства просвете нема никакве реакције. Верујем да ћемо ми до краја школске године ићи овом методом. Имам утисак, као и све у земљи Србији, битно је само да се одржи форма”, каже Романдић за Нова.рс.

Наша саговорница поручује да су наставници фрустрирани.

“Да оставимо са стране ту могућност да буду заражени, многи су прележали ковид на ногама. Ми и немамо праве податке. У Београду нас нису ни тестирали, уколико смо били у контакту са неким. Нисмо могли да добијемо тест, ако дођемо и кажемо: Мени је ученик у разреду позитиван. Ако нам није добро, ми смо већ навикли да радимо и да не идемо на боловање. Многе колеге су биле позитивне и имају папире да то јесу, а неки су прошли и на ногама целу причу. Колико ће нас тек проћи кроз то, то тек не знамо, јер децу не тестирају уопште, чак ни на захтев родитеља. То не бива, то се не дешава по домовима здравља и по дечјим диспанзерима”, објашњава све разлоге фрустрације.

Романдић се прибојава да ће бити последица по сам наставни процес и знања која деца усвајају.

“Ако је онај ко децу треба да научи нечему фрустриран, јер ради залудан посао, не знам шта ћемо и чему ћемо да их научимо”, каже Романдић.

Проблем су и плате
У међувремену, поједини просветни синдикати траже састанак са председником Србије Александром Вучићем, али не због опасности услед епидемије, него због плата.

“Сматрамо да запослени у образовању улажу максималан напор да би васпитно образовни процес функционисао у оваквим условима. Од свих делатности, запослени у образовању имају најниже плате које се финансирају из буџета Србије”, наводи се у допису коју су упутили председнику.

Напомињу да је велики проценат запослених у образовању на минималцу, а разлика између минималца и професорске плате је 1 : 1,89. Допис су потписали – председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић, Синдиката радника у просвети Србије Слободан Брајковић, ГСПРС Независност Томислав Живановић.

Извор: Нова С

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

code

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*