Nezadovoljni nastavnici uvereni su da će ih potezi prosvetne vlasti saterati u „ring” u kojem će cilj – što veći fond časova, opravdavati sredstva a stradaće kvalitet nastave. Zbog toga će danas Unija prosvetnih radnika Srbije (USPRS), pokretač štrajka upozorenja, koji je prošle nedelje održan umesto prvog časa u školama širom Srbije, nastaviti protest. Podršku će kolegama pružiti Sindikat obrazovanja Srbije (SOS). Svaki od ovih sindikata ima članove u oko 600 osnovnih i srednjih škola. U znak opomene nadležnima za obrazovanje, pristalice štrajka upozorenja neće održati prvi čas u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni, potvrdio je za „Politiku” Dragan Matijević, predsednik USPRS-a.

Štrajkački zahtevi unije: da se broj učenika u odeljenju ograniči na 25, da srednja škola postane obavezna i da se uvođenje finansiranja po učeniku odloži do 2020. godine, gotovo potpuno se podudaraju sa zahtevima preostala tri reprezentativna sindikata u obrazovanju. Ipak, oni nisu ujedinjeni u ovom protestu. Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost” nije odlučio da li će se pridružiti pobuni upozorenja, ali ne sputava svoja povereništva da ponaosob podrže štrajk. Rukovodstvo Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) nije podržalo protest upozorenja, a juče je saopštilo da će u petak, 31. maja, uputiti nadležnima svoje predloge za izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zato što ovaj krovni zakon u ponedeljak ulazi u skupštinsku proceduru. Osim smanjenja broja učenika u odeljenju i odlaganja sistema plaćanja po učeniku, SRPS predlaže i da se zakonom omogući da lokalne samouprave mogu da učestvuju u finansiranju prosvetnih radnika.

– Najveći problem koji tišti zaposlene u obrazovanju su niske plate. Jedan profesor trenutno „vredi” kao dve „tetkice”, a stručni saradnici i referenti, sa srednjom stručnom spremom, na granici su minimalca – navodi Slobodan Brajković, predsednik SRPS-a, koji će pozvati sve sindikate prosvete da se iduće nedelje dogovore o zajedničkom nastupu pred prosvetnom vlašću i o eventualnom velikom štrajku početkom sledeće školske godine.

Unija ovoga puta ne pominje povećanje plata, iako ne spori da su školski radnici u lošem materijalnom položaju. Njeno rukovodstvo insistira da se zakoni u obrazovanju, u skladu sa Strategijom obrazovanja, menjaju sada dok su u skupštinskoj proceduri, jer će, kako ocenjuju, u septembru za to biti kasno.

Da će ove godine biti oko 7.000 učenika manje u prvom razredu srednjih škola i skoro 1.500 prvaka manje u osmoletkama, podaci su resornog ministarstva. A da će zbog toga 500 do 600 nastavnika ostati bez posla ili sa nepunim fondom časova, koji podrazumeva i manje zarade – očekuju u Uniji sindikata. O potencijalnim tehnološkim viškovima i broju nastavnika bez punog fonda časova prosvetna vlast nema nameru da se izjašnjava do avgusta – tako nam je rečeno.

Izvor Politika