NEĆEMO DOZVOLITI DA SE REZULTATI SINDIKALNE BORBE KORISTE KAO POLITIČKI MARKETING!

Slušajući debate o obrazovanju, ponovo smo čuli velike brojke, procente, milijarde i nabrajanje svega što je vlast, navodno, „dala“ prosvetnim radnicima.

Važan deo priče je izostao.

Zašto je uopšte bilo potrebno da prosvetni radnici godinama pritiskaju državu da ispuni ono što je sama potpisala?

Kada se danas govori o povećanjima plata u prosveti, bilo bi pošteno reći da značajan deo tih povećanja nije došao kao poklon vlasti, već kao rezultat pregovora, sindikalnih zahteva, štrajkova i protesta.

I cena te borbe se vidi, a borba i dalje traje.

Vidi se u godinama nezadovoljstva, u štrajkovima, u skraćenim časovima, u protestima, u pritiscima koje su zaposleni trpeli i u sistemu koji je svaki put morao da dođe gotovo do ivice da bi se neko setio da sa prosvetnim radnicima treba ozbiljno razgovarati.

Obećanje nije povećanje plate.

Najava nije realizacija.

Politički govor nije kolektivni ugovor.

Digitalizacijom se u školama bave volonteri (nastavnici).

A ono što su zaposleni izborili ne može naknadno postati poklon bilo koje vlasti.

Nemamo nameru da učestvujemo u stranačkim obračunima, niti da se bavimo politikom.

Ova država nema strategiju obrazovanja decenijama.