Зрењанин – Да ли је потребно да као резултат социјалне борбе почне политичко ангажовање левице, који су аргументи на страни демократског социјализма бар када је реч о земљама у окружењу реч и како синдикати и цивилни сектор могу да помогну у контролисању неолибералног концепта – теме су о којима је полемисано на изванредном и актуелном скупу у Зрењанину, одржаном током викенда у организацији Удружења грађана „Равноправност“, Левог самита Србије и уз подршку Фонда Роса Луксембург.

Тема скупа интелектуалаца и активиста левице из Словеније, Хрватске, Македоније, Босне, Мађарске и Србије биле су социјалне борбе као одговор на неолибералне политике у региону и могуће алтернативе, а словеначка искуства и политичко ангажовање левице у својој земљи овом приликом изнео је филозоф Блаж Гселман.

- Прави одговор на то што је донео неолиберални капитализам нису понудили они који имају политичку власт, већ покрети и иницијативе неформалних група који имају праве одговоре, јасно се декларишу против те неолибералне офанзиве и капитализма као друштвене форме, који се регионално повезују. Сви ти покрети и групе раде на антикапиталистичком фронту, раде на повезивању са радницима у предузећима, а ангажују се и против културног хегемонизма – објашњава Блаж Гселман.

Била је ово прилика да се размотре и анализирају искуства различитих група и појединаца, чула су се и искуства синдиката, а као суштински важно истакнут је рад на терену и организовање радника чије је окупљање капитализам фрагментовао. Овај сусрет показао је да се иде ка томе да тема социјалних борби из интелектуалних кругова допре до најширих слојева.

- Управо искуства ових људи показују да се иде ка томе, таквих разговора до сада није било. Разговори ће показати који су домети а која ограничења сваког схватања које се подразумева под левицом, и шта од тога може бити делотворно да почнемо да излазимо из катастрофе у коју срљамо – објашњава др Небојша Попов.

Према његовим речима, и Србија али и земље у окружењу ушле су у катастрофу из које не могу изаћи уколико се не види шта је то што повезује људе који се супротстављају катастрофи, а нису прихватили да буду приморани да читав живот сведу на пуки опстанак.

- Постоји у области социјалне борбе пуно проблема, рецимо сарадња либералне левице и социјалистичке левице. Ми не знамо шта је једно а шта друго, зашто либерална левица сарађује са социјалистичком левицом, а социјалистичка са либералном. Вероватно је ствар у томе што је доминација неолиберализма заправо деструкција еманципаторских потенцијала самог капитализма. Као што је својевремено стаљинизам и његова доминација у социјалистичком табору уништавала неке еманципаторске потенцијале социјализма. Питање је који су то сада потенцијали и капитализма и социјализма на делу, који могу бити обједињени у једној визији демократској социјализма – рекао је за Данас др Попов.

Међу говорницима на скупу у Зрењанину били су Тибор Месман из Будимпеште, Артан Садику из Скопља, Ведрана Бибић и Бојан Нонковић из Загреба, Есмир Хајдарпашић и Денис Садиковић из Сарајева.

Побуњена Тузла

Незадовољство радника је и даље велико, мислим да ће кренути други круг протеста. Тузла је револуционарни град. Све је код нас исполитизирано. Код наших кућа није добро, наше породице пате. Рецимо, повезује нас сем муке и сличан начин пљачкашке приватизације. Наша фабрика детерџената Дита повезана је са зрењанинском Беохемијом. Власник Жунић купио је нашу фабрику за 670.000 КМ, узео кредит од 41 милион евра, покупио шта је имао и отишао – испричао је тузлански синдикалиста Хрустан Муминовић.

Извор: Данас