Дилема пред матурантима: Како одабрати занимање
TweetДо уписа нове генерације у средње школе и факултете остала су два-три месеца, па велики број неодлучних „малих“ и „великих“ матураната помоћ у избору школе и занимања може да потражи од школског психолога, од саветника за планирање каријере у филијалама Националне службе за запошљавање или од родитеља.
Нека деца одувек знају чиме желе да се баве, а за оне који још нису донели одлуку, стручњаци указују на важност правовременог откривања интересовања јер је, како кажу, велико задовољство радити посао који је истовремено и занимљив.
Међутим, у одабиру занимања, поред сколоности и нтересовања, важно је одабрати оно које се тражи на тржишту рада.
Прореткор Универзитета у Београду (УБ) Миодраг Поповић наводи да нажалост имамо велики број незапослених високостручних кадрова у неким областима.
- Мора се и родитељима и деци ставити до знања да их неке дисциплине неће одвести до посла ускоро – рекао је Поповић Танјугу, сматрајући да држава треба финансијски да подстиче развој оних струка које могу да запосле и донесу квалитетне извозне послове овој земљи.
Чистачица са факултетском дипломом
TweetПоразно за државу да више година школује академце, а онда њихово знање не искористи

На београдском Факултету за физичку хемију ових дана расписан је конкурс за радно место спремачице. Као што је било и очекивано, пријавило се много кандидата, али оно што није било очекивано јесте то да су се за овај посао пријавиле и особе са – факултетском дипломом.
Основци и средњошколци „лошег здравља“
TweetБеоград – Основци и средњошколци у Србији направили су више од 47 милиона оправданих изостанака током прошле школске године. Најновији резултати инспекцијског прегледа школа показују да је сваки ученик у просеку оправдано изостао са наставе 57 часова. У основним школама ђаци су у просеку били оправдано одсутни са 41 часа, док је у средњим школама ситуација много алармантнија – груба рачуница показује да је сваки, али баш сваки средњошколац био „болестан“ више од две седмице.
Конференција о стручном усавршавању наставника енглеског
TweetБеоград – Већина наставника енглеској језика у Србији једном у три или четири месеца похађа семинаре стручног усавршавања и тврде да редовно примењују новостечена знања у свакодневној настави.
Акредитоване све високе школе
TweetСрбија нема превише високих школа, а тренд у ЕУ је пораст броја студената струковних студија, каже професорка др Ружица Станковић

Некадашње више школе, сада високе школе струковних студија, нису промениле само назив: оне се јесу реформисале, много су урадиле на квалитету наставе, обновљен је наставни кадар, изграђени су нови, а реновирани стари објекти, имамо нову опрему и књиге. Наше дипломе су признате у Европи и сада чекамо примену Стратегије развоја образовања по којој ћемо моћи да школујемо и струковне мастере како је то и у другим земљама.
ПРАКТИЧНА НАСТАВА: У радионицама из прошлог века
Tweet- У последњих 15 година недељни фонд часова у стручним школама смањен је са 48 на 32 и то на уштрб практичне наставе, тако да је данас у неким школама у трогодишњим и четворогодишњим смеровима ни нема – рекао је на округлом столу о практичној настави Раде Видаковић из Савеза удружења техничке културе Војводине. – Тамо где ова настава постоји, недостају средства за материјале и енергију, алати и прибори су застарели, небезбедни за ученике, наставници праксе су недовољно педагошки оспособљени, а велики проблем је и чињеница да у разореној привреди нема услова за прихват ученика, па они из оваквих школских радионица и не излазе.
СПОЉАШЊЕ ВРЕДНОВАЊЕ – ШКОЛЕ НА ПРОВЕРИ
TweetБОЉИ КВАЛИТЕТ НАСТАВЕ
Саветници оцењују рад школа, проверавају документацију, присуствују настави и разговарају са ђацима, наставницима и родитељима
Вредновање квалитета рада, такозвана екстерна евалуација – до сада најозбиљнија провера, која неће заобићи ниједну школу у Србији – у току је и у школама које су у надлежности Школске управе за Банат у Зрењанину. Просветни саветници задужени су да провере школску документацију, присуствују настави, интервјуишу ђаке, запослене, родитеље и дају објективан суд о условима боравка и рада, стручности предавача, успеху ученика у школама, а циљ је унапређивање квалитета наставе у основном и средњем школству.
ИНКЛУЗИЈА ИЛИ КОНФУЗИЈА ПОДРШКА ИЛИ СКУП ЕКСПЕРИМЕНТ
TweetУ својој Платформи, УСПРС је навела да за увођење инклузије у нашим школама нема услова, ни просторних ни кадровских, ни одговарајућих техничких, а о потребној опреми да и не говоримо. Обука наставника кроз неколико кратких семинара за рад са децом са посебним потребама је непримерена, јер се у раду са оваквом децом захтевају високо образовани и специјално обучени кадрови. Поменута платформа је само у једној тачки поменула проблем примене инклузије у нашим школама и овом приликом ћемо покушати да пружимо шире објашњење. Од самог почетка се поставља оправдано питање, не представља ли образовање деце са посебним потребама параван за трошење пара од милионских зајмова, донација и средстава националног кофинансирања?
Из средње школе избачено 246 ђака
TweetПрви пут просветна власт саопштила податке о изостанцима ученика, броју понављача, функционисању органа управљања…

Haos U školama: Jedna Dvojka Briše I 10 „kečeva“!
TweetLoše napisan pravilnik o ocenjivanju osnovaca doveo je nastavnike u situaciju da i onim učenicima koji tokom godine dobiju samo jednu dvojku, a ostale ocene u dnevniku su im jedinice, zaključuju prelazne ocene.

Čak i kad se nastavnici usude da pored silnih kečeva i usamljene dvojke zaključe jedinicu, odeljensko veće ili prosvetni inspektor uglavnom tu ocenu promene u prelaznu. Pravilnik Ministarstva prosvete je počeo da se primenjuje od kraja 2011, a nezadovoljstvo nemoćnih prosvetara kulminiralo je na republičkom seminaru za nastavnike matematike održanom 12. januara ove godine, kada je više od 500 njih zatražilo da se pravilnik promeni.