„Уважен наставник, достојанствена Србија“, овако је гласио назив јучерашњег протеста просветних радника, који су шетњом од Народне Скупштине до Владе Србије указали на лоше услове рада и углед професије. Учитељи, наставници, али и родитељи узвикивали су да не одустају од захтева за већом платом просветним радницима, смањеном администрацијом у раду, као и повећања додатка одељенским старешинама. Екипа Нова.рс питала је српске просветаре да ли су током свог рада у школи имали неких непријатних ситуација због који су чак пожелели да одустану од просвете.

Представници сва четири репрезентативна синдиката организовали су јуче протест испред Народне скупштине, одакле су улицама Кнеза Милоша и Немањином дошли до зграде Владе Србије и предали своје захтеве.

Још пре почетка школске године, представници синдиката изложили су на састанку са представницима Министарства просвете захтеве просветних радника:

-да се одмах зараде запослених у образовању изједначе са нивоом просечне зараде у Републици Србији и да се изради стратегија за повећање у наредном периоду

-да се одмах у складу са договором са Министарством просвете и на основу формулације радне групе и измени законска регулатива, донесу правилници, измене уредбе, како би се повећао број ангажованих стручних сарадника и повећа додатак одељенским старешинама

– да се одмах приступи дефинисању и смањењу педагошке администрације, кроз израду правилника, који ће дефинисати обим и облик документације, а на предлог репрезентативних синдиката.

Уколико им се до 9. октобра не испуне захтеви, просветари најављују штрајк у виду скраћених часова на 30 минута.

Док су скандирали и узвикивали да министарство просвете нема слуха за њих и да просвета никад није била гора, питали смо их шта је за њих понижавајуће, као и да ли су током рада у школи имали неке непријатности, било са децом, било са колективом или родитељима.
Учитељица Драгица Живадиновић ради у Основној школи „21. октобар“ у Крагујевцу. У просвети је већ 35 година и шест месеци, а на протест је дошла из једног јединог разлога – због достојанства професије.

„Просвета је дно дна. Неуважена, само неваспитање, све праве вредности су, нажалост, на дну. Толико ћу само рећи“, јасна је учитељица.

Њен колега Бобан Маровић предаје физичко у Основној школи „Рада Миљковић“ из Јагодине већ тридесет година. Признаје да је било непријатних ситуација у школи због којих је желео да се окрене и оде.

„Образовни систем је урушен, не постоји достојанство наставника и професора, генерације су такве какве јесу. Нека су живе и здраве, треба радити са њима. Био сам дуго и директор основне школе и било је непријатности, од деце и не толико, колико од стране родитеља. То је заправо једно непоштовање и једно неуважавање, влада некултура, то је највећи проблем. Родитељи слепо бране своју децу, а ми када их зовемо да им укажемо на неке позитивне ствари и да заједничким снагама радимо на побољшању, они нам то узимају као за зло, мисле да ми њихово дете не волимо и да их кињимо“, сматра наставник Маровић.
Професор Звонимир Јовић који ради у Електротехничкој школи „Михајло Пупин“ у Новом Саду и Електротехничкој грађевинској школи „Никола Тесла“ у Зрењанину каже за наш портал да би већ сутра отишао у пензију због очајног стања у просвети. Додаје да нису проблем деца него родитељи.

„Ја сам у просвети од 1996. године. Сутра бих отишао у пензију, међутим држава ме својим законима то спречава. Нажалост, велика су умањења те несрећне пензије која је ионако мала. Тако да сам због егзистенције још увек у просвети. Било је разних ситуација током рада са децом, све их памтим, међутим деца су одлична какви су им родитељи. Већи је проблем са родитељима и њима објаснити шта њихово дете ради, а шта би требало да ради. Они се жестоко боре за нека права свог детета, међутим родитељи треба да схвате због чега деца постају таква“, објашњава наш саговорник.
Села на мокру столицу

Учитељица Зага из једне лесковачке школе поделила је са нама једно горко и непријатно искуство током свог рада у просвети дугог тридесет шест година.

„Било је свега и свачега, али више има, ја то називам догодовштинама, од новијих генерација него од старијих. Пре четири-пет година, четвртаци су ми натопили столицу водом, ја сам села и измокрила целу сукњу. И шта да им радим? Слатко сам се насмејала заједно са њима. Међутим, потајно сам била забринута. Ако су то урадила толико маладеца, па шта ће онда урадити иста та деца када буду били средњошколци?“, пита се учитељица.

Извор: Nova.rs