ŽITELjI Srbije i dalje izdvajaju gomilu para za mesečne račune. Da bi podmirila najosnovnije potrebe, nabavila hranu i platila komunalije, srpska porodica mora da potroši platu i po! Prema poslednjem „vaganju“ kupovne moći, za pokriće osnovnih troškova (ovog septembra) bilo je potrebno izdvojiti 67.481 dinar.Troškovi prosečne statističke korpe za godinu dana skuplji su za 0,5 odsto, a „minimalne“, koja je iznosila 35.248 dinara, za 0,8 odsto. A prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada tada je iznosila 43.925 dinara.

- Za pokriće prosečne potrošačke korpe u septembru 2015. bilo je potrebno 1,54 prosečnih plata, a „minimalne“ 0,8 zarada – ukazuje Vesna Kovač, državni sekretar Ministarstva trgovine. – Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su samo Beograd i Smederevo, a na nivou „proseka“ bili su Novi Sad, Užice i Kragujevac. U svim gradovima koji se statistički prate prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu korpu, nije bila dovoljna za pokriće prosečne.

Najveći „udar“ na domaćinstvo svakog meseca su kupovina hrane i bezalkoholnih pića, na šta ode i do 47 odsto prihoda. Ipak, fiksni računi sve više opterećuju porodice. Jer, prema zvaničnim podacima, na stan, vodu, struju, gas i ostale energente treba da izdvojimo više od 20 odsto od ukupnih primanja domaćinstva. Telefoniranje, internet i kablovska TV „pojedu“ još oko pet odsto prihoda, a za prevoz damo čak osam odsto od svega što zaradimo.

- Plata i svaki dinar veoma se brzo potroše – kaže Beograđanka Marija P., i ističe da su prihodi nedovoljni da se podmire svi izdaci. – Samo troškovi za stan od 50 kvadratnih metara iznose više od 15.000 dinara, a na to treba još da dodam i račune za mobilne telefone, vrtić i gradski prevoz. Ode bukvalno cela plata na te troškove, a oni moraju da se plate svakog meseca. A kada se dodaju i izdaci za hranu, nemoguće je živeti bez minimum plate i po. Nevolja je, međutim, što je za mnoge i prosečna zarada nedostižna.

U potrošačkim organizacijama objašnjavaju da to što već godinama čim pomenemo potrošačku korpu pričamo jedino o hrani i komunalnim uslugama, pokazuje da samo „pokrivamo“ elementarne potrebe.

- Sve što zaradimo, potrošimo kako bismo platili struju, grejanje, telefon, napunili frižider – tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. – Zaduživanje je najčešće način da se „zakrpi“ razlika između plate, „korpe“ i da se pregura do 1. u mesecu. Ostali troškovi su srezani koliko je to moguće, a hteli ili ne, građani su prinuđeni da štede na svakom koraku.

* SRPSKA domaćinstva su, prema poslednjem merenju, u trećem kvartalu ove godine raspolagala, u proseku, sa 58.331 dinara mesečno.

* NAJVEĆI deo primanja potiče od zaposlenih u stalnom radnom odnosu – 46,8 odsto, ali zato trećinu porodica finansira – penzioner.

* UDEO penzija u ukupnim prihodima iznosi 30,7 odsto, od poljoprivrede je 6,8 odsto, socijalnog osiguranja 3,3 odsto…

Izvor: Novosti