Платни разреди, давно обећани, тешко достижни

vlada-rs

Увођење платних разреда у јавној управи дугогодишња је тема, од које се – формално – не одустаје. Међутим, традиционално се одлаже обрачун са новом организацијом зарада и коначним уређењем, ионако компликоване, области. Додатне анализе и процене надлежних померају рок и обећања, па тако последњих пет година од различитих функционера могло се чути и више различитих датума. Последњи у низу рокова је – 1. јануар 2021. године.

Министар државне управе Бранко Ружић казао је недавно да је потребна „детаљнија процена фискалног утицаја укључивања свих запослених у јавном сектору у нови систем плата“. Влада је одложила увођење платних разреда до почетка следеће године. И то је само још једно у низу одлагања.

Својевремено, потпредседница Владе и министарка државне управе Кори Удовички казала је да је циљ да се платни разреди уведу до 1. јануара 2015. године.

“Тај систем не може бити скупљи од система који имамо сад“, изјавила је Удовички.

Потом је министар Бранко Ружић у свој списак обећања “уписао” да ће ипак 2018. бити “та” година.

“Процес рационализације запослених у државној управи и локалној самоуправи се приводи крају, а радна места око пола милиона запослених биће од 1. јануара наредне године разврстана у платне разреде, чиме ће овај посао практично бити приведен крају”, изјавио је министар државне управе и локалне самоуправе о платним разредима у септембру 2017. године.

Премијерка Ана Брнабић, пак, очекивала је да од јануара 2019. године имамо платне разреде у јавном сектору.

Међутим, већ после неколико месеци од изјаве председнице Владе, рок је одложен за 2020. годину. Испоставило се, како су закључили, да је неопходно урадити додатне финансијске анализе како би реформа дала пун ефекат, како се између осталог не би угрозила и фискална стабилност.

Без систематизације и прецизних бројки

Како је Истиномер већ писао о овој теми, и даље недостаје потпуно прецизан преглед броја запослених у јавном сектору у Србији  и подаци о променама тог броја.

“… немамо систематизацију радних места да ми знамо ко где ради. Овде имате људе који имају примања по четири или пет основа – по основу тога што раде за државу, а с друге стране су у надзорним одборима разних јавних предузећа или неких установа, тако да ту више бог отац не зна шта се стварно дешава“, изјавио је за Истиномер Милан Ћулибрк, економски новинар и главни уредник недељника НИН.

Потом, и сам председник Александар Вучић се бавио темом запошљавања у јавном сектору, али ипак недовољно јасно. Иако он истиче како је смањен број запослених у јавној управи, “смањење броја запослених у радном односу, односно запослених на неодређено, допринело је повећању броја запослених ван радног односа, односно запослених лица на одређено”.

Пре 2015. године није постојао званични регистар који је бележио број запослених у јавном сектору и Вучић је недавно за тврдњу да се у време актуелне власти смањио број запослених у јавном сектору, од Истиномера добио оцену – “непровериво”.

Нова година, нови рок

У децембру прошле године, како су медији пренели, Скупштина Србије усвојила је сет измена закона о платама запослених у државним службама, којим се за још годину дана – до 2021. године, одлаже прелазак на нов систем одређивања плата. Министар Ружић је рекао да је послодавцима и запосленима дат нови припремни период.

Циљ је да се спречи да „учешће масе зарада опште државе у бруто домаћем производу порасте“ и да се „не наруши финансијска одрживост републичког, покрајинских и локалних буџета“, рекао је Ружић.

„То је све условило потребу да се од усвајања закона па до њихове примене остави одговарајући временски период, чиме би се омогућило да реформа система плата постигне финансијски одрживи ефекат почев од 1. јануара 2021. године“, изјавио је Ружић, и додао да се “рад државних службеника већ прати и плате се, зависно од вредновања рада, крећу кроз платне разреде”.

Према његовим речима, њихове плате се повећавају на бази квалитета рада, чак и у случају да се не повећава – основица. Ружић је истакао да је неопходна обимна финансијска анализа сваког сектора, начина њиховог организовања, финансирања и трошкова рада, као и шта је све неопходно да би био „смислен и буџетски одржив прелазак на нови систем у свим деловима јавног сектора“.

Фискални савет упозорава

Према извештају Фискалног савета из јула 2019. године “уређен систем зарада и запослености у јавном сектору један је од основних стубова на којима почива функционална држава – а у Србији тај систем не постоји”.

“Систем зарада и запослености у јавном сектору у Србији тренутно није добро уређен, а могло би се слободно рећи и да је хаотичан. На то непосредно указују мањак квалификованих запослених у важним деловима јавног сектора (здравство, инспекцијске службе, управљање инвестиционим пројектима), огромне разлике у платама на истим пословима у различитим деловима јавног сектора, а исто то види се и посредно, кроз велики број неуједначених прописа који регулишу ову област и веома низак квалитет основних услуга које држава пружа”, наводи се у извештају.

Како кажу, реформа зарада и запослености јесте велики стручни и политички изазов, али највећи број европских земаља био је у стању да то реши.

Неуједначена повећања
“Да би се систем плата довео у ред потребно је пронаћи добре односе између зарада у пословима који се веома разликују. Реформа зарада и запослености на агенди је Владе још од краја 2013. године. Међутим, уместо очекиваних побољшања, у међувремену је дошло само до додатног урушавања система. (…) Повећања зарада по појединачним деловима јавног сектора у претходне четири године вршено је без објективних критеријума, односно тако да основни критеријум за повећање плате буде припадност одређеном министарству или институцији, а не вредновање посла коју запослени обавља. Тако се дошло до апсурдне ситуације да рачуновођа у МУП-у у претходне четири године добије повећање зараде од 28%, а рачуновођа у Министарству пољопривреде од 12%”, стоји у извештају Фискалног савета.

Шта ако се лоше “зацементира”?

Фискални савет тврди да је још већа опасност од одустајања од реформе – усвајање лошег система платних разреда који би „зацементирао“ постојећи неуређен систем зарада.

“Реформа система платних разреда јесте у почетку замишљена на добрим принципима. Међутим, временом је дошло до дерогације ових принципа (и то не само због паушалног повећања зарада појединачним секторима државе које траје од 2016. године). Наиме, прављени су уступци најмоћнијим синдикатима приликом утврђивања коефицијената зарада (просвета); планиран је сувише узак распон од најниже до највише зараде (који би ишао на руку највећем броју запослених у јавном сектору, али не би оставио простор за награђивање мањег броја најстручнијих запослених); направљен је велики број секторских изузетака из јединственог закона (полиција, војска, функционери)”, закључује овај савет.

Како кажу, можда и најважнији предуслов за уређење система зарада и запослености је објављивање регистра свих радних места са припадајућим примањима запослених. Ипак, потпуно транспарентно приказивање броја запослених и њихових показало би и све нерационалности и нелогичности постојећег система, а то, суштински, и јесте предуслов да се оне исправе.

Извор: https://www.istinomer.rs/

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

code

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*