Izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja oštećena je armija studenta koja se školovala za nastavnički poziv, gotovo je jednoglasan stav Nacionalnog prosvetnog saveta. Po mišljenju stručnjaka ovog tela, prosvetne vlasti i Skupština nisu usvojili nijednu od njihovih primedbi, a naknadno je čak dopisan i član koji će da dovede do potpunog haosa u školama jer direktori škola neće znati koga da zaposle.

Tu su dva problema – jedan je što je sada zakonom zagarantovano da nema raspisivanja konkursa za prijem nastavnika u radni odnos dok se ne preuzme nastavnik s liste tehnoloških viškova. Nemamo mi ništa protiv starijih kolega, ali je činjenica da su na taj način mladim ljudima sada vrata škola potpuno zatvorena – kaže dr Zorana Lužanin, član NPS-a sa Univerziteta u Novom Sadu.

A po mišljenju prof. dr Julijane Vučo iz Društva za strane jezike, sada ćemo imati tehnološki višak koji verovatno nije zadovoljio određene kriterijume, a istovremeno neće moći da budu primljeni mladi i talentovani, pa će nam decu učiti „gugl translatori”.

Drugi problem je što je izmenama krovnog zakona praktično izjednačeno obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koje se stiče na fakultetu – s polaganjem stručnog ispita, odnosno ispita za licencu.

Naime, svi koji predaju u školi moraju da imaju i 36 bodova iz oblasti pedagoško-psihološko-metodičkih znanja i kompetencija. Oni koji su se školovali za nastavnički poziv učili su to tokom studija, dok oni koji to nisu višegodišnja znanja svojih kolega savladaće kroz polaganje ispita za licencu, u okviru kojeg se po novom zakonu čak više ni ne pominje metodika.

– Ispit za licencu je administrativno-stručni uslov za zapošljavanje u državnoj službi, a ne deo obaveznog procesa akademskog obrazovanja i formiranja nastavnika. Zato on ne može da zameni redovno školovanje i obrazovanje za struku – navodi se u dopisu koji je NPS prosledio čelnim ljudima ove države.

Kako podseća Lužaninova, da bi neko polagao za licencu, koja je uglavnom pro forme i traje jedan dan, pre toga mora da bude zaposlen u školi. To naravno ne znači da bukvalno svako ko je završio fakultet može da bude zaposlen u školi i polaže za licencu – zaposlenje se stiče ukoliko određeno zvanje postoji u pravilniku o stručnoj spremi, čime se komplikuje ova zakonska papazjanija.

– Za licencu polažu i oni koji imaju tih 36 bodova i oni koji nemaju, što nije fer. Primera radi, vi imate na matematici profesorske smerove i istraživačke, tačno se zna šta uče jedni studenti, a šta drugi, tako da se na ovaj način gubi prednost onih koji su se školovali za nastavnički poziv. Tu je veliko lobiranje fakulteta koji pokušavaju da obezbede bolje zaposlenje svojim studentima jer i ovi drugi žele mogućnost da predaju u školi – objašnjava Lužaninova.

Rešenje je da se preko Konferencije univerziteta Srbije tačno utvrde pravila, postoji čak i predlog Univerziteta u Novom Sadu, ali o ovome se nikada nije raspravljalo na KONUS-u. Predlog je organizovanje dodatnih kurseva na univerzitetima za sticanje tih 36 bodova, kao što je to i svuda u svetu, ali ne da se to naplaćuje papreno ili pretvara u vrstu doškolovanja učitelja.

Sličan je stav i profesorke beogradskog Filološkog fakulteta dr Ljiljane Bajić, koja kaže da će ovakva zakonska rešenja proizvesti rđave posledice po nastavu i zvanje nastavnika koje će se osećati dugi niz godina.

– Nedopustivo je da se akademsko obrazovanje za struku izjednačava ili zamenjuje polaganjem ispita za licencu koji traje jedan dan. Osim toga, u ovom članu se pominju znanja iz pedagogije i psihologije, ali je isključena metodika, na kojoj se temelji osposobljavanje kadrova za razrednu i predmetnu nastavu – kaže dr Bajić, takođe član Nacionalnog prosvetnog saveta.

U Ministarstvu prosvete, s druge strane, kažu da se intenzivno radi na izradi NOK, a da su pojedine zakonske odredbe izmenjene i dopunjene upravo na insistiranje sindikata, kako bi se zaštitila radna mesta prosvetara koji su višak zbog manjeg broja đaka i odeljenja.

Branislav Pavlović, član NPS iz reda reprezentativnih sindikata, tako kaže da se sindikat nikada neće složiti sa većinskim stavom koji se čuo na sednici NPS, jer su svuda u Evropi radna mesta nastavnika sigurna.

– Nije to tako jednostavno, nigde nije tržište tako otvoreno da se konkurs stalno raspisuje. Nije logično da svako mesto bude dostupno svakom, a da pri tome imamo tehnološke viškove – kaže Pavlović.

Izvor Politika