Novi ministar prosvete, Branko Ružić, nasledio je od svog prethodnika Mladena Šarčevića, mnogo nepopularnih obaveza: od očuvanja mreže pariijskih v.d direktora u školama, te monopola tržišta udžbenika firmi iz Nemačke i Hrvatske koji je ugušio i nacionalni Zavod za udžbenike, pa sve do godišnje rente od 780. 000 evra hrvatskoj komapniji “Tesla” za održavanje elektronskih dnevnika u našim školama, čije smo samo posao uvođenja istih u sistem već platili 1,6 miliona evra!

Čuvanje samo ove tri političko-biznis kombinacije, veći deo prosvetnih radnika, vidi i kao odlučujući razlog da bivši ministar Šarčević bude unapređen u savetnika za obrazovanje predsednika države i premijerke, jer će ovom do sada nepostojećom funkcijom moći da to održava, kontroliše i vrši pritisak na svog naslednika u prosveti, Branka Ružića, kome je mandat ionako ograničen na narednih najviše godinu i po dana. S druge strane, ministar Ružić, kako saznajmo u Ministarstvu prosvete, baš zbog unapred skraćenog manata, ne želi da ostavi trag nekoga ko je samo sklanjao glavu od problemetičnih odluka i poslova svog prethodnika.

Ministar Ružić se, kao član bivše Vlade, odlično seća da je posao uvođenja, pa onda i godišnjeg održavanja, elektronskih dnevnika u državnim školama u Srbiji, poveren i overen, nakon tendera koji je bio “skrojen” tako da je mogao da pobedi samo konzorcijum, koji čine dve kompanije državnog „Telekoma Srbija“ i hrvatska privatna firma „Tesla“, kao i da je naš budžet to koštalo tada 1,6 miliona evra, dok će godišnje održavanje iznositi još po 780. 000 evra. Seća se, verujemo, i da su domaći IT stručnjaci to smatrali izuzetno lošim poslom. Naime, nijedna druga firma nije se ni prijavila na ovaj tender, iako su mnoge naše poznate IT firme, kako su kasnije tvrdili, bile itekako zainteresovane za ovaj dobar posao, ali su ubrzo uvideli da su uslovi konkurs bili neprihvatlljivi, a bilo je i onih koji su tvrdili da su sličan program, reference radi, Ministarstvu prosvete nudili i besplatno!

-Suma od 1,6 miliona evra je bila van svake pameti za ovakvu web aplikaciju, jer nije u pitanju toliko komplikovana baza podataka, već sa manje-više jednostavnim funkcijama. Takođe, izdvojiti iznos od 800.000 evra za održavanje servera i aplikacije je,najblaže rečeno, besmisleno. Kod nas u informacionim tehnologijama se mnogo toga tačno zna, pa je cena, sa ovom bazičnom infrastrukturom jakog servera, maksimalno od 2.500 do 3.000 evra godišnje, ali i sa realno mnogo boljom opremom od ove koju oni sada koriste, na to se još dodaju troškovi za održavanje baze i aplikacije,pa vam je to, onda, to. Ali ni to nije sve, kasnije smo proverili, da “ovi genijalci” nemaju ni svoje servere, već hostuju kod EUNet, što je još jedan razlog zašto su ove milionske cifre besmislene, objašnjava naš poznati stručnjak iz ove oblasti, koji ne želi da se jasnim predsatvljanjem zamera “nekome”.
Podsećanja radi, Šarčevićeva privatna škola „Ruđer Bošković“, inače, bila je prva u Srbiji koja je uvela programe za elektronsko obrazovanje koje su nudile baš hrvatske firme „Tesla“ i „Filex“, a on je javno promovisao kvalitet usluga koje su ove kompanije pružale. Dobar primer je, iz novembra 2014. godine, kada je na beogradsko Konfernciji o inovacijama u obrazovanju najavljivao Andreja Bezjaka, vlasnika firme, kao izuzetnog privrednika “čiji projekat „Tesla“ u praksi izgleda fantastično!“ A onda je Mladen Šarčević u avgustu 2016. godine došao na mesto ministra prosvete, pa tako i nastavio da sarađuje sa pomenutim Andrejom Bezjakom. I već nakon tri meseca, od postavljenja na ministarsku funkciju, Šarčević i njegovo ministarstvo podržavaju konferenciju „Kurikulum Srbija 2016“, koju je tada u Beogradu sa partnerima organizovala hrvatska „Tesla“. Dosta naših direktora i nastavnika informatike prisustovalo je ovom skupu, na kome se i “pominjalo” uvođenje elektronskih dnevnika kod nas.

Inače, hrvatski biznismen Andrej Bezjak ima tri kompanije u Zagrebu. Suvlasnik je firme „Filex“, koja je 2014. napravila sistem za učenje na tablet računarima i uvela ga u nekoliko škola u Hrvatskoj, a taj program su nazvli „Tesla“, pa je on tada osnovao i firmu takvog naziva, dok je treća njegova firma „Intendo Poslovna logika“, registrovana za savetovanje u vezi sa poslovanjem. Interesantno je da, kako je pisao hrvatski tiražni dnevnik “Jutranji list”, pre velikog posla u srpskom obarazovanju, ove Bezjakove firme su mahom poslovale u “blagom minusu” ili na granici rentabiliteta. “A onda im je krenulo”, kako pomalo cinično konstatuju zagrebačke kolege, jer očigledno ne pozanju dobro mogućnosti velikih poslova u susednoj državi.

(Glas javnosti)